Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne pomera se nijedna liska, ni daška vetra. Osim zrikavaca, ništa se ne čuje, a oni po celi dan cvrče u treperavoj jari. To pištanje mi svrdla uši. Teskoba, svrb, znoj. Gde čovek da se dene, kad se u sve uvukao smrad.
Vratimljci su ponosni na svoje zvono. Takvog nigde nema. Glas mu je nadaleko čuven, po lepoti i treperavoj dubini zvuka. Ako je negde naprslo, dolina će ostati gluva.