Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
toliko godina Joakim Marić otkriva ponovo scenu tajanstvenog Dorćola, lepotu tek polivenih ulica, čarobne večeri pod trešnjama Voždovca... Zapanjiše ga soliteri na nekadašnjoj buvljoj pijaci kod Cvetkove mehane.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jest, vraga, otkud sad on! Vratolomije dolazi s trešnjama tičarkama, kad se dječurlija najviše veru po voćkama i vratove lome. — Da ne bude neki vučji svetac?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A one ga i ne slušaju šta ih grdi, navikle se, pa ga samo peckaju i diraju, a on samo mulja, viče i trčkara čas ka trešnjama gde je rakija, čas na put da obiđe svoga konja, koji čekajući na tovar pase suhu travu po jendeku.
Zatim odoh ka trešnjama koje su bile u sredini vinograda i oko kojih je bila mala ledina. Po granama i oko stabla bilo je obešenih i poređanih
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) - U prozorskom staklu se ogledaju bregovi: vjetar duhne - taknu se procvjetalim trešnjama. - Mati kolač iznosi, bosiokom načičkan. Oko stola aura, tišinini nezuji.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A da veselosti mojoj, čiloj i potamnoj, dve zaspale, bolne, dojke ne daju da se glasnim krikom baci po trešnjama, što mi ostadoše, u zavičaju.
I, mesto srebrnih pruga, zabrežja i reka, susrećem, kao u snu, umorne misli, svoje. A, nad trešnjama i mladim višnjama, tamnu i dugu maglu, što se, svuda, širi, u životu pred nama, gde se strast, polako, u umiranju
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A oko kuće se opet bašta jednako proširivala, punila najlepšim i najboljim drvećem: šamdudima, trešnjama i višnjama, i raznovrsnim kalemljenim skupocenim ružama, a osobito niskim jabukama do zemlje sa nežnim plodovima, koje su
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Dijete učini kô što mu je zapovijeđeno, i car se veoma začudi trešnjama usred zime, pa ga dobro nadari i pusti kući, a da ga nije ni zapitao oklen mu trešnje.
Car je htio s ovijem trešnjama svoje ukućane iznenaditi, pa ih sakrije do večere. Po večeri pokaže on trešnje, a svi se začude i počnu ih jesti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
(1) „I, / mesto srebrnih pruga, / zabrežja i reka, / susrećem, / kao u snu, / umorne misli, / svoje”; (2) „A, / nad trešnjama i mladim višnjama, / tamnu i dugu maglu, / što se, / svuda, / širi, / u život pred nama, / gde se strast, / polako, / u