Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao kad se čeka vest da je neko u porodici umro. Najgore je, međutim, bilo četvrtom Isakoviču, u Temišvaru, Trifunu! On je među njima bio ne samo najstariji, nego i najsiromašniji, a imao je sitnu dečicu, šestoro.
te kuće bila je preostala jedna, kamenita, čatrnja, u kojoj više nije bilo vode, a koja je bila zazidana sad i služila Trifunu za teferidž u bašti. U kojoj su, iako je bila razrivena, majske ruže, opet, bile procvale.
Kad bi se neko u tom svetu ženio, ili razboleo, njegovi rođaci došli bi da to jave Trifunu, ili Pavlu Isakoviču. A greh je bio težak ne otići u taj svet, na sahranu.
Jedino biće koje, uopšte, nije Trifuna slušalo, bila je gospoža Kumrija. Ona je, u svemu, imala mišljenje suprotno Trifunu. Očekujući da mu žena dođe na čatrnju, da popije kavu, Trifun je eto sve to prevrtao u sećanju, nestrpljivo.
To da će ona, svakako, idućih deset godina u braku imati još šestoro, a verovatno, i desetoro, i to se Trifunu činilo prirodno. Nije se osećao kriv nizašto.
Čestnjejši Pavel Isakovič govorio je Trifunu da mu je žena rođena jahačica, i da bi bila čuven konjokradica, kad bi htela. Uhvatila je, kaže, narav u konja.
Sve što se zbilo, između njega i njegove žene, Trifunu se još uvek činilo neka luda, neshvatljiva, ali obična, svađa u braku.
Krčili su Trifunu panjeve u Sremu. Obećavali su im da će im biti bolje, iduće godine. Pa? Je li ko dolazio u Mahalu da ih pita, kako im
Bio ih je zaboravio. Đurđe onda dodade da je Kumrija videla tu ženu, ili čula šta se o tom laje, pa je javila Trifunu da mu se neće vratiti, i da mu ne da decu.
Zar to nisu nekakve mađije? Petar se, međutim, svemu tome smejao. Kaže, odobrava Trifunu! Muškarac pravi, ne bi ni trebao da se ženi, oficir. Ništa nije lepše nego biti raspuštenko, i sam, slobodan na svetu!
Nije čudo što je Kumrija napustila kuću i vratila se ocu. Zar je trebala da se vrati Trifunu i da gleda kako Trifun ašikuje i pilji u lepu mladu udovicu? Nego možda se oni, ipak, varaju? Trifun je dobar čovek.
će Kumrija napustiti svoju decu, zato što im se matori otac poajgirio, niti će ta mlada Mahalčanka naći, u matorom Trifunu, sreću. Ima za ono što njoj treba, mlađih Mahalčana, hvala Bogu. Nego, zlo je u Trifunu.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Jest, i sve ostalo. Zatim... TRIFUN: Kako, zar još! AGATON: Pa još, nego šta? PROKA (Trifunu): Pusti ga molim te, da ga čujemo. AGATON: Zatim, meni bi imali pripasti i oni dućani na Terazijama. SVI: Uha!!!...
Ostavio mi kao legat 3.000 dinara i nije ga mrzelo da u testament napiše: „mome rođaku Trifunu Spasiću 3.000 dinara koju je sumu on već primio po priznanici od 14. februara prošle godine.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Ulaze Ikonija i Anljelko) ANĐELKO: Vrlo je važno da saznam nešto o Trifunu! IKONIJA: Trifunu Tripkoviću? Dok ti, dragi moj, truneš po robijama, ta cvećka farba brkove!
(Ulaze Ikonija i Anljelko) ANĐELKO: Vrlo je važno da saznam nešto o Trifunu! IKONIJA: Trifunu Tripkoviću? Dok ti, dragi moj, truneš po robijama, ta cvećka farba brkove!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
«, SEZ, 19, 199), o Svetom Trifunu, 1. II (žene ne rade ništa iglom, »da crvi ne bi jeli k.«, SEZ, 14, 26), na Čisti ponedeonik (da vrane ne bi jele k.