Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁵² O ovome piše Sima Trojanović: „Kad se pred trudnom ženom iznenadno pojavi neka ljudska nakaza, kao kljast (u ruke), bogalj, osobito sunbulit (kako u
⁸⁹ Ovaj čudan običaj Trojanović objašnjava ovako: „Svi Srbi smatraju Turke za nečiste zato i đavoli neće njima kao svojima ništa da naude.
Nakon tog vremena babica u zoru jednog „svetačkog dana“ skine paricu i baci je u bistru tekuću vodu ili u vatru. Sima Trojanović navodi da roditelji koji nemaju sreće da im se drže deca, kada im se rodi prvo sledeće muško dete, probuše mu uho,
“⁵⁰ Ovaj neobičan glas, koji ispušta majka, smatra Trojanović, služi kao magijska predohrana od opasnog dejstva demona i uroka.
Crvena boja koja dominira, kao poznati simbol ljubavne strasti, erotike, takođe potvrđuje polnu zrelost momka. Trojanović uočava da je momčanik amblem seksualne zrelosti, odnosno oznaka puberteta.
Trojanović uočava da je momčanik amblem seksualne zrelosti, odnosno oznaka puberteta. Samo ime momčanik, kaže Trojanović, „jasno kazuje kome je namenjen da ga u punoj muškoj snazi ponese i tako se pred društvom podiči, a više još da
Neki put se desi i da joj je momak otme, a ona se na to tobož ljuti, piše Sima Trojanović.¹⁸ Jabuka, pa još izvezena koncem crvene boje, očigledno je znak seksualne zrelosti, signal kojim devojka momcima
Reči „deran“, „dečkovan“, „manjak“ i druge slične otkrivaju i malo podsmešljiv stav prema tim momčićima.¹³ Sima Trojanović navodi da se u Donjem Uncu za momčuljka kaže „prlabuč“, a ova reč označava dečaka „koji je iz dece ispao a u ljude ne
dobro utvrđenog sistema, i ako igde na svetu ima „komunizma“, makar i delimično, onda je to u porodičnoj zadruzi, kaže Trojanović.⁸ Glavna vrednost zadruge je, ističu mnogi istraživači, porodična sloga.
Ovi prelasci praćeni su obredima prelaza koji razvoju daju sakralni smisao. Čini se da to naslućuje i Sima Trojanović kada kaže: „narod ima vlastitu meru za osećanje važnih promena u životu svakog pojedinca, počinjući od kolevke pa do
, isto, s. 51. ⁵⁰ Petrović, A., isto, s. 452. ⁵¹ Miodragović, J., isto, s. 53. ⁵² Nikolić, V., isto, s. 175. ⁵³ Trojanović, S., Zagledanje ili ugled, u: Rasprave i građa, SEZ, knj. L, Beograd 1934, s. 1. ⁵⁴ Milojević-Radović, Dobrila, isto, s.
L, Beograd 1934, s. 1. ⁵⁴ Milojević-Radović, Dobrila, isto, s. 243. ⁵⁵ Tanović, S., isto, s. 104. ⁵⁶ Trojanović, S., isto, s. 1. ⁵⁷ Miodragović, J., isto, s. 57. ⁵⁸ Grbić, S. M., isto, s. 103. ⁵⁹ Đorđević, D. M.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Cvetom se kade od uroka, plača i strave (S. Trojanović, Vatra, 188). Na svetog Ignjata (20. XII) nahrani žena živinu u krugu od p. (»da bude sve u kupu u krugu«, SEZ, 19, 69).
Kada se, za vreme epidemije, vadi živi oganj, provlači se stoka ispod b. žila (S. Trojanović, Vatra, 97). B. se upotrebljuje i u vračanjima za prenošenje dremljivosti (na b.? ZNŽOJS, 6, 319). U narodnoj medicini b.
više kućnih vrata, »da bolest ne bi mogla ući u kuću« (GZM, 6, 370). Za vreme zaraze vrše se kađenja s. (S. Trojanović, Vatra, 188). Kad postoje opasnosti od zaraze besnilom, vadi se živi oganj iz s. (іb., 71).
se javi epidemija, vadi živi oganj (i to kad je epidemija kod ljudi; a kad je kod stoke, onda se vadi na lipovini, S. Trojanović, Vatra, 81). GORUN Stіeleіche, Sommereіche (quercuѕ pendunculata). Gorun, gorunovo drvo, lužni hrast (Šulek).
u nar. pesmi, BV, 7, 1892, 125). Kada se izvodi živa vatra, treba pored ostaloga poneti jednu d. (S. Trojanović, Vatra, 81). »Rakita koja rađa d.« je adіnaton ‹= što ne može biti› u narodnoj poeziji (SEZ, 16, 353).
D. se grančice nalažu na »živi oganj« (S. Trojanović, Vatra, 68; 99; 125), koji se vadi u lustrativnom cilju; na d. se čak ponegde i izvodi živa vatra (іbіdem, 238).
porodilji, odmah posle porođaja (SEZ, 13, 1909, 395), i meće (pupoljci) u magično jelo prilikom vađena »žive vatre« (S. Trojanović, Vatra, 165). Drvetom od d. šara se česnica (ŽSS, 173, Pocerina).
U Crnoj Gori žene, kad noću izlaze izvan kuće, upale z., »jer ona čuva od nevidljive naudbe« (citat u S. Trojanović, Vatra, 238). Upotrebljava se kao Lіebeѕorakel ‹= ljubavno proročanstvo›.
prutom (GZM, 6, 1894, 380). Na j. izvodi se živi oganj (S. Trojanović, Vatra, 77). U pripoveci »Noćilo, Ponoćilo i Zorilo« (upor. Sofrić, 124) raste j. u donjem svetu.
Na j. vadi se živi oganj (S. Trojanović, Vatra, 72; 75). J. ima veliki ugled kod bosanskih Karavlaha. Kad su Isusa šibali j.
semena (ZNŽOJS, 11, 266). Puhor od k. koja je sagorena na živoj vatri daje se stoci (S. Trojanović, Vatra, 68). Oko detinje kolevke meću se zelene k. (»da bi dete bolje spavalo«, SEZ, 16, 171).
veka, v. S. Trojanović u SEZ, 13, 1909, 68 idd. O vremenu sađenja k. postoje razna verovanja. Najbolje je saditi ga Velike nedelje, kad je vaga