Obradović, Dositej - BASNE
Zao i pakostan onom je najgori kom je najbliži; napolje takoga iz grada i sela, da ljude ne truje! Hoćeš li znati, vele naši dobrodjeteljni stari, kakav je ko: ne pitaj nadaleko, gledaj samo kako s komšijama živi.
Muha, ako i ne ujeda, a često na obraz naskakuje, dosadi nam: bocanje buhe niti ubija, niti truje, ali opet nikom nije milo. Učimo dakle decu iz mladosti rasuždeniju, i dajmo im na to u sebi primer.
Ko zna da otrov truje i ko se ne bi rad otrovati, on svojevoljno i pri zdravoj pameti neće otrov piti; a ko prvo zna, i ftoro ne bi rad, a
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U ovom mraku glinenih ruku i nogu biće dobro ako ne bude gore. Iz ovog mraka, što trune i truje, ne čuje se poziv oslobodioca. Odakle će se čuti, ako se ne čuje sa krsta, s točka, s Kosova i s koca? 2.
Dučić, Jovan - PESME
Otruj ga, daću ti jedan grad i najlepši kamen iz mog žezla. Ali ta žena nije znala kako se truje. Tada satrap reče: — Laži ga.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pored kijanja i kašljanja počeo već da baca i »šlajam«, — samo ona stara guja, ona stara mržnja, ostade još da ih i dalje truje i troši, ili drži u životu, kako se one teše. I popovi nisu kao nekad. Govore, doduše, među sobom radi g.
Kostić, Laza - PESME
Šarena glavo selenske guje, okolo zemlje što se koluta, prisojka ljuta po svetu luta, da sunce truje, Lakoma glavo Evine zmije!
ga čuva, verno ga štuje; žalostan s njime, s njime je volan, sa njega samo zdrav je i bolan, njime se pita, njime se truje, od njega mače plamene kuje!
Seća se tužan kale u nesvesti, seća se svoje ropske zapovesti, oseća grižu u grudima guje, oh, ala jede, oh, ala truje! Jede mu srce, pluću i kosti, „oh, bože!” vrišti, „oprosti, oprosti!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sve mu dimovi isfuravaju na uši. U redu, nek se truje, mislim se kao ja — njemu dopada — ali mi onda nestane šibica. Imaš li jedno zapaljenje?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
mislila je dugo, pa odjednom oseti kako joj se uvuče u dušu nekakvo novo strašno osećanje... Ono samo truje oko sebe, baca gorčinu i jed, sažiže, ništi...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Blago dobrom činu i svetom obrazu i poštenju. — Reč bez dela mrtvo telo. — Lepe reči ne mese kolača. — Zla mis’o truje dobra dela. — Bačva bačvu gradi. — Pređa pređu hvali. — Strpljenje od dudova lišća svileno ruho kroji.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
je gdi [h]oćeš, i predaj zemlju zemlji; zakopaj je samo duboko u zemlju da tamo istrune i da vozduh smradom svojim ne truje. Sokrata ti ukopati nećeš.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Više od nje. Kao da su se sve žile njegovog života zarile u nju: iz nje se on hrani, truje, pati i raduje. Ćuti, krivac. Slab i neotporan, čeka njene prekore i udarce.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Iza njega leži, kao mrtvac na putu, nešto što on smatra svojim osnovnim životnim neuspjehom. Truje ga misao da nije ostvario ono što je mogao ili za što misli da je bio pozvan.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
samo može smert oterati, A duh pun žara, česti i slobode Ne trpi ljage, nit će vragu dati Da skorpionskim jedom ono truje Što čoveka od zveri odlikuje.
Bojić, Milutin - PESME
Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo! Moj dan pun je zime, starost krv mi truje, S raspuklih usana ruj mi vreme strlo, Srce mi je vosak, gnojava mi nedra, Suv jezik prionu za uvelo grlo.
XXVI Nemi su za mene oltari kô stene, Amvona nema da mi očaj čuje, Oprosti čežnji koja sebe truje, Da pojmi dušu i idole njene.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Snom pohodiš me tuđa. Grešniji kad samotan te zovem. Tuđa su deca iz tebe zaplakala. Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek.
Al’ tamo, i na veke, zrak tvoj hoće li boleti? Tuđa iz tebe bića hoću li voleti? Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. BOŽJAK Prebol je.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nu nešto ga zaustavlja — što mrzi, što zovu poretkom, i što mu priječi užitak, ruši mu mladost, truje mu slast života...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ona ih je spazila. Njena ženska priroda, dakle kurvinska priroda, smesta je počela da truje strogi a čestiti nauk kojim ju je siromašni otac opremio kao jedinim mirazom.
Petrović, Rastko - PESME
sa svoje zloće ne pate! Meni je svejedno. Otvaram usta i rumenilo me večeri truje nekim slatkim golicanjem kroz sva tkiva. Evo čuda nad čudima.