Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, kada se Vedran okrenu ka mestu odakle je glas dolazio — vide samo jedan žbun, a na žbunu očice, crne kao trnjinice, trepću ka dečaku radoznalo i prekorno. »Koješta!« — pomisli dečak. »Otkuda žbunu oči? Mora da mi se prispavalo?
Dečak se oseti kao ribica u gustoj mreži. Stade. Stade i žbun. Prižmiriše se gnevne oči i dečak vide: nisu to trnjinice, već kupine crne kao da su stigle sa dna pakla. »Došla kupina da se sveti, znači?