Obradović, Dositej - BASNE
koji bolje umedoše lagati, licemerstvovati, otimati, grabiti, bednom i udručenom narodu i mozak iz kostiju sisati i Turkom bljuvati.
To ja znam, i tebi kažem. S.: Ne bi ti tako govorio da znaš šta mi Turkom dajemo. K.: Da vi o svojoj muci živite, ne bi toliko davali; ali Turci dobro znadu da vi derete svet, pak' |oće i
A eto Bosne, vidi se odavde, gdi sav 'rišćanluk Turkom daje, a niko ne prosi, nego jošte u svakom selu na'odi se, fala bogu, imajući' ljudi i gazda.
Ali kad nam revnjivi derviš dođe kazivati da taj isti bog samim Turkom dobro želi, a na sve proče narode da mrzi, on se ljuto vara, niti ima čisto ponjatije o bogu, o kojemu ovako valja
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad već Nemci s Turčinom učine mir i u Srbiji što su osvojili sve povrate Turkom, i ćesareva vojska ode natrag, a frajkorci odu svaki svojoj kući, budući je od sultana amnestija čitana; onda svi
— „Pročim Turkom vizir čto zdjelal?” — „On pročim Turkam vsja oprostil; a nam obješčal sva naša prošenija, u devjat punktov predložena
) No sad što će Jakov?! Držeći se da smo svi careva raja, morao je ono sve otpratiti na Drinu i na Badovinci Turkom predati i kvitu uzeti, kako je sigurno sve carsko Turkom predao.
raja, morao je ono sve otpratiti na Drinu i na Badovinci Turkom predati i kvitu uzeti, kako je sigurno sve carsko Turkom predao.
sebi zadržati, koju je Bećir-paša u našim rukama ostavio; no smo prava raja careva, koji smo to sve na Drinu odvezli i Turkom predali preko Drine, i evo turski tavil (pismo) itd.
Milan ne da, no kaže: „Ovo su turski špioni, hoće da našu vojsku Turkom izdadu”. Ja kažem da su ovo naši prijatelji, „nji̓ dobro poznajem, i ovaj Gača vas dan je s nama bio i Turke tukao”;
nije više javila samo za 40 Srba da su u Beogradu pogubljeni, i to od oni̓ rebelijanta, koje su nji̓ovi knezovi sami Turkom predali na smrt.
Radičević, Branko - PESME
Oj Pocerče, oj Milošu, Naš sokole, slavo mila, Al' na slavu Turkom lošu, Jer im slomi pusta krila, Sruši Drini u dubinu Onu strašnu orlušinu: Vi zvezdice našeg neba, Što sijaste kô
“ Zemlja tutnji, zveketa oruže: „Crn mu obraz ko pred Turkom struže!“ Šare s' ore, gorice se puše, Da se bolje turske glave suše.
Hej moj sine, kakav ti bejaše, Kakve l' Turkom jade udaraše, Ta ne bejah ni ja kukavica, Al' on beše naša perjanica.
Boj se bije — podne prevalilo, A sa neba sunce zaplamtilo, Al' je Turkom oko srca zima, Jer sve dalje Srbalj preotima, Ponajdalje Gojkovi konjici, Ta jesu ti krasni ubojnici: Polomiše, Turke
Srbalj opasuje tvrđe, Udara im sa strane svakoje, Ponajljuće gde je Radivoje, Tu je pokolj, tu bez nada muka, Dršće Turkom i srce i ruka, Svaki vidi e sve već propade, Ma se biju — al' zaš ne i Rade?
“... U to doba drugi sustigoše, Pa se tako braća sastadoše, Upitaše za zdravlje viteško, Što će Turkom dodijati teško. S kule sišâ beše i Mileta — Srbu sveta, Turkom sablja kleta.
S kule sišâ beše i Mileta — Srbu sveta, Turkom sablja kleta. Pa je njemu govorio 'vako: „Ti ćeš doma ostanuti jako, Dosta amo još će biti drusta, Pobratime, sve
i Mileta, A za njime poitala Cveta, U ruci joj luč veselo gori, Dragog prati, pa mu 'vako zbori: „Ajde, dragi, Turkom zajam plati, Pa se dragoj zdrav, veseo vrati; Kad sam mlada pala od junaka, I da grlim oću ja junaka.“ „Zbogom!“...
— Al' sad amo, da mu vidiš muku. Ispadoše sivi sokolovi, Ispadoše iz gore Srbovi, Divan juriš Turkom učiniše, Živim ognjem na nji udariše, Puške puču, pra pred okom gori, Sva se gora naokolo ori.
Ali sada pogledaj Srbina, Prema Turkom nije ni petina, Al' sve junak te mimo junake, Krstaš orô što vodi oblake, Mutan oblak štono munju nosi, Da Turčinu
Ali, brate, to da vidiš sade, Kada Turkom poglavica pade, Jalaknuše kleti, povrviše, Kâ smušeni Srbu udariše. Nesta smesta od pušaka cike, Umukoše male i
Ol' Turčinu oli, Silan, Veljku, A ja idem onamo Nedeljku. Oh Nedeljko čini Turkom muku, Već pogubi ... Zuku; Al' eto ti na njeg' Abdul-bega, U Turčina nema ga boljega; Tri Srbina već na zemlju svali,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako kuga mori! Kako čemerni kaluđeri skitaju se od sela do sela milostinju proseći i Turkom novce dajući; tako Sinajci, tako Jerusalimci, tako Svetogorci i tako svi drugi što i[h] je god.
Jednim slovom, kupeći Turkom novce, došli smo u omrazu svetu i vilajetu; svak se nas uklanja kao od kurjaka, jer kako nas gdi sretne, zna da će
Na moju grešnu dušu, kao da su nas od boga uzeli pod arendu; globe i deru vilajet ni kriv ni dužan. Pak šta vele? „Turkom dajemo.” Propali i vi i Turci, bog dao i svi sveci! I koleno vam se zatrlo!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vi ćete turskog neštedećeg žertva postanuti mača Pre nego nogom na obalu stupit uzmožete Save. Idem ja javiti Turkom šta ste naumili sade Skorošću munje pohitaće jarosni k plenu i krvi.
Svi narodi podraniše, Nas za sobom ostaviše, Uskorimo napred poći, Bojeći se mračne noći! Nesloga nas Turkom dala, Nje radi nam slava pala! Sloga će nas uzvisiti, Prvu slavu povratiti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Turska vojska je kažu ove pesme nebrojena. „Svi mi da se u so prometnemo, ne bi Turkom ručka osolili“; „da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljicu pala, već na dobre konje i junake“; „da ti imaš
I tebe ću sjutra objesiti sa u n u k o m Zmaj–despotom V u k o m. Kad se digne k u k a i motika, biće Turkom po Mediji m u k a.
brate, Miloš-Obiliću, ja sam tursku vojsku uvodio, jeste silna vojska u Turaka: svi mi da se u so prometnemo, ne bi Turkom ručka osolili!
knez Lazare: u Laze je silni Srbanj bio, sedamdeset i sedam iljada, pa razgone po Kosovu Turke, ne dadu se ni gledati Turkom, da kamoli bojak biti s Turci! Tad bi Laza nadvladao Turke, — bog ubio Vuka Brankovića, on izdade tasta na Kosovu!
povadi Kraljeviću Marko, pa povadi sablju od pojasa, i on dođe do konja Šarina, sabljom Šarcu osiječe glavu: da mu Šarac Turkom ne dopadne, da Turcima ne čini izmeta, da ne nosi vode i đuguma; a kad Marko posiječe Šarca, Šarca konja svoga
Britku sablju prebi načetvero: da mu sablja Turkom ne dopadne, da se Turci njome ne ponose, što je njima ostalo od Marka, da rišćanluk Marka ne prokune.
Zapovidal car delijam', Tri stotine janičarom, Turkom vitezovom, da imaju junaka pod oružjem pogubiti. I kad Turci vodjahu zavezana sužnja mlada, jedno mlado momče, ali
A presti se nisam naučio, Turkom presti ne mogu košulja“. Al besedi Senkoviću Iva: „Roditelju, Senkoviću Đurđu, ako s’, babo, ostario vrlo, te ne možeš
babo, podviknuti; već daj meni testir i blagoslov da Turčinu na mejdan iziđem; dok je, babo, tvoga čeda Ive, nećeš Turkom ti presti košulja!
Utom Iva pred šatora dođe, božju pomoć Turkom nazivao: „Božja pomoć, Ribničani Turci!“ Lepo Turci pomoć privatiše: „Zdrav, junače, Senkoviću Ivo!
“ Brzo Turci konje usedoše, pa Ivana brzo poteraše, — beži Ivan kako gorsko zvere, dok, bog dade, u goru zamače. Eto Turkom nevolje velike: na konjma ga terati ne mogu; dobre Turci konje odsedoše, pa za jelu konje povezaše, pak pešice teraju
Al’ je mudra glava u Ivana: on je Turkom oči zavarao, dokle njega protrčaše Turci; onda s’ Ivan konjma povratio, pa odreši dva konja viteza, jednog jaše, a
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
) O TURCIMA So tim i Turkom okrajanje postade, od Ismaila, oca njihovo taj adet. Jerno Ismail sin je bio Avramov od sluškinje mu robinje Avgare.
Obrekoše se Grci Turkom danak davati da ih ne diraju. Al’ oni na to ne pristajahu, nego to iskahu svoju gospodu metnuti da sude s gradom i