Obradović, Dositej - BASNE
Brašno đavolje ide brzo u mekinje”, pametno veli talijanska poslovica. Ko s nepravdom teče, s vragom rasteče; ko s tuđim uzdisanjem kuću zida, neće mu unuci u njojzi živiti.
Ja tome nimalo nisam kriv, nego naš gospodar, koji me nije naučio truditi se, nego s tuđim trudom hraniti se.” | Naravoučenije Likurg, lakedemonski zakonodavac, hoteći svojim građanom da dâ poznati kakovu
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
III ZAPIS Kao što seljak pred tuđim vojskama na razna mesta, u podrum, iza jaruge, pod hrast, zakopava žito, Municiju, pušku, rakiju, lampek,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A zar ne bi više? — Vala i ne bih više! Gotovo mi dodijalo potucati se po tuđim kućama. Na zimu mislim, uime boga, da radim zanat. Uzeću gde malo zgradice pod kiriju pa raditi.
Ele, Strahinja se još od malena počeo potucati po tuđim kućama. Služio je po Ovčini kod boljih gazda, dok je malo odrastao i ojačao. Posle je otišao po majstoriji.
iskrčeni deo šume lecati se — osećati se nelagodno logov — treći konj u kolima lokmaš — čovek koji rado jede za tuđim stolom lotinja — nevaljalstvo lotra — rešetkasta ograda gornjeg dela kola Lje — odista (za pojačanje odrečne rečenice)
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
sam jedva čekao da ga nađem, pa sam posle pristajao i da ga pratim čak i po njegovim vizitama, i da ga čekam i pred tuđim vratima. Dao sam se maltretisati i njegovim latinskim rečima i rečenicama. Šta ću? Voleo sam ga, pa sam sve podnosio!
Ja velim, gospodin-popo, i vi, gospodo kmetovi i kumovi, da nije pravo da se dijete kod tolikog svog imanja potuca po tuđim kućama.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dolazila je često i nezvana. Ona je povazdan bila po tuđim kućama. Tek sretne tako neku na sokaku pa je zaustavi. — »Za ime boga, um gotes vilen, gospoja (ili snašo, ili već
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ga je pozvala, a bio je, uopšte, umoran od tog batrganja do Vijene, od kockanja i pijančenja pri večerama, noćivanjem po tuđim kućama, cerekanjem svog društva.
Nije osećao prema mužu nikakvu mržnju. U njegovoj okolini, mnogo se oficira, tako, spanđalo, sa tuđim ženama, na putovanju, u nekom traktiru – na poslu, koji su Serbelonijevi kirasiri zvali amur, a sirmijski husari: ori,
A njihova crvena aba prolepršala se, posle, i svim evropskim bojištima, pa se pamtila. A pamtila se, u tuđim zemljama, i lepota, i muškost tih konjanika, koji su dolazili, odnekuda, prošli, i odlazili nekuda, bez smisla, sa
Teodosije - ŽITIJA
i uzevši reč, reče vojvodi: — Toliko si mudar, a izvodiš detinjarije. Imajući sa sobom puk ljudi u krajevima tuđim, visoko mudruješ. A k blagorodnim (momcima) reče: — Monaškog se obraza ne postideste, kako se Boga ne ubojaste?
u širinu se širioZ, videći oca kako je izvršio zapovesti Božje i kako su se obojica otuđili od cvix cvojix i y tuđim krajevima zajedno stranstvuju radi Boga.
“ Zato mnogo što mu je padalo smatraše kao blato, i davaše ne kao svoje već kao tuđe, jer sve što ne možemo odneti tuđim se nazva.
I kao u Svetoj Gori najpre u tuđim krajevima, tako sada i među vama, decom njegovom, u zemlji naroda svojeg, kome će i od ove male slave dati veću kada
od ljudske slave bežeći, pomisli da ostavi vlast prvosvetiteljstva i ako Bog izvoli da izvrši njegovu želju, reče da će u tuđim krajevima i život završiti. Nasamo reče kralju Vladislavu svoju pomisao.
Nego moli se njemu za tvoj život, dok smo u tuđim stranama do poznate zemlje, ili dok nas, oče, ne izvedeš iz ove pučine do vernih naroda.
i spremivši se za lak odlazak od svega, hvaljaše Boga što je ispunio njegovu molbu, i što hoće da primi duh njegov u tuđim stranama.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pred većim tuđim nevoljama ovi ljudi zaboravljaju sebe i svoje sopstvene nevolje. Česti su slučajevi da se dinarski ljudi odluče na krajnja
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Kad budete oddučili hoćete li deset ili petnaest godina provesti usamljeni, neviđeni, nečuveni i pod tuđim imenom u kakvoj prijatnoj nemačkoj ili holandskoj ili, ako hoćete, švedskoj varoši, ili ćete deset ili petnaest godina
SPASOJE: O, sad više no ranije. Pre je emigrirao pod svojim sopstvenim imenom, sada pod tuđim. Time je sam sebe oglasio za pokojnika. ANTA: Pa jeste... ali ovaj... ako se on opet tamo kroz tri godine javi?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pera je bio sasvim od drugog kalupa čovek. Nije bio ni na oca ni na brata. S bratom se razgovarao kao s kakvim tuđim čovekom. Nikad se taj s bratom poljubio nije. No ipak je bio originalan čovek. Stvora je bio povisokog. Prav kao trska.
Dame, frajle, zavidljive poglede bacaju na Lujzu, a na Šamiku sažaljive. Tek što im oči ne govore: šta tražiš po tuđim stranama, zar mi nismo dostojne? No, ko je još ovde?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zašto je hteo sad da sve prizna tuđim ljudima, zašto je očekivao da će mu ti popovi moći nešto pomoći, kad je, pre, bio uveren da je ispovedati se besmisleno
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
neko ime u koje smo zaljubljeni, a odmah posle toga kazna — dvesta pedeset puta ispisana rečenica: »Ne valja se kititi tuđim perjem!
Na licu ti se sve do jutra gasila i palila reklama za pivo. Za tri meseca promenila si sedam kreveta. U tuđim kupatilima hvatala se plesan po umivaonicima. Nečija kosa u tvom češlju.
osećala je i to da posle ovoga više nikada neće biti ista: ovde će se završiti duge godine rada na sebi, oplemenjivanje tuđim osećanjima i iskustvom, lekcije iz lepote i sklada, poverenje u ljudski rod i njegovu dobrotu.
Matavulj, Simo - USKOK
? — A to, što postaje tuđa! Ono, istina je, krv ostaje krv, ali od toga trenutka tuđim ljudima postaje pokorna!... Onda dolazi peta zdravica, koja se zove „dobre molitve“.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
bilo mi je donekle i drago što su me, makar i zabunom, umešali u zečja posla; a s druge strane, ne volim da se kitim tuđim perjem, pogotovo kad je perje ofucano. Morao sam se ograditi, kako se to onda govorilo.
Za tvoj 22 cvet (?) pokloniću ti buket najlepših ruža sa plantaža naših uspeha nesumnjivo govore tuđim jezikom, i nikakvi viši interesi ne mogu ublažiti tužnu obespućenost u kojoj su se našle ideje i reči.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Izdanje je bilo sa štamparskim greškama i sa tuđim umecima, i Rajić njime nije nikako bio zadovoljan. Na zauzimanje mitropolita Stratimirovića počelo je 1795.
Zatim, on se počeo učiti u ruskoslovenskim knjigama, veći deo života proveo je u tuđini, obrazovao se na tuđim jezicima, i nije vladao čistim narodnim jezikom.
koji je cenio njegovu spremu i »ostroumije«, i nazivao ga »preizrjednim« i »našim Ksenofontom«, žalio je što je pisao tuđim jezikom, nepristupačnim prosTom narodu srpskom.
1844. piše Đorđe Maletić u Podunavci: »Dokle ćemo se s mitologijom ograničavati i s tuđim bogovima hramove naše krasiti? Dokle li ćemo se u tumaralištu tom kao muve po zatvorenoj sobi vitlati?
« Ali u svem tom prvom periodu svoga književnoga rada, Jovan St. Popović, uvek pod tuđim uticajima, traži svoj put, i po prvim njegovim slabim i nesigurnim književnim radovima nije se moglo slutiti kakvog je
I tu se pokazivao kao književno obrazovan, trudoljubiv i dobronameran pisac, sposoban da radi po tuđim obrascima, ali bez originalnosti, bez nadahnuća, bez poezije i poleta, uvek samo vešt i hladan stihotvorac.
Obojica su više radili i stekli znatna imena u tuđim književnostima, a samo manjim i neznatnijim delom radili su na književnosti svoga maternjega jezika.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: A šta piše tu? DOKTOR: Podlost i pakost demoralizirati ljudi koji tuđim duhom dišedu. ŠALjIVAC (podigne broširu): Da vidimo. DOKTOR: Ja bi volio obitavati S.
“ DOKTOR: O, da se oće proterati svi koji tuđim duhom dišu i misle! Vidićemo. ŠALjIVAC: Nato trifelj rekne: „A kakav si mi ti Srbin?
(MILAN odlazi.) STANIJA: Boga ti, Ljubo, što je tebi? LjUBA: Šta, majka? STANIJA: Što skačeš po sobi pred tuđim čovekom? LjUBA: Pa to je igra. STANIJA: Kakva igra? Napala si pred tuđim čovekom pa trčiš, kanda si poludela.
STANIJA: Što skačeš po sobi pred tuđim čovekom? LjUBA: Pa to je igra. STANIJA: Kakva igra? Napala si pred tuđim čovekom pa trčiš, kanda si poludela. Što će reći čovek? To je, moja kjerko, bezobrazno. Ne valja ti posao ništa.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
čikove u gramofonske ploče; jer ste već ispomažnjavali pepeljaru za uspomenu i, u ogromnim količinama, šminkali oči tuđim ratnim farbicama u kupatilu, kada ste, dakle, napolju, ne ostaje vam ništa drugo nego da gluvarite naokolo po
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Mastilo tu je, hartija čista, pero, slobodno vreme, knjigama tuđim delija lista, vešto kraducka teme. Iz „Hajduk Stanka“ pokrade Janka Kȏ kuca tuđu kost, Andriću Ivi (neka nam živi!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zašto ti nesrećnici ostaviše svoje ognjište, da bi im se kosti razvlačile po tuđim poljima? Da li su oni svojevoljno pristali da krenu na Golgotu, i da pogube svoje glave, osvajajući neko nepoznato brdo
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh, posut lišćem žutim i rasutim.
I, tako, bez stanka, teturam se vidikom, bez prestanka. Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh, posut lišćem žutim i rasutim.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Zašto? Kakvo sam zlo učinila? PAVKA: Zar pred očima materinim i očevim govoriš kroz ključaonicu sa tuđim čovekom, pa se to još ne stidiš sama da kažeš!
DANICA: Ja nisam govorila s tuđim čovekom, govorila sam sa svojim verenikom. PAVKA (Spirinici): Čuješ li je, molim te? SPIRINICA: A što!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
, Svu snagu i svu pamet unela, Dokle ga, u rasvit, malo poviše Zvečana, u kafani ne uloviše! Pod tuđim imenom je tamo stanovao... Prolomi se glasina baba-Magde: „Tu li si, gnusni kazanovo, U bekstvu pune tri dekade!
Rakić, Milan - PESME
Za mene nema tuđih jada: Što boli drugog, boli mene. Plači mi, dušo, kad u nama Još ima suza da se redom Prospu nad tuđim nesrećama I neiscrpnom našom bedom! O, kake slasti, da se rida Bezumno, silno!
Ništa me više sad ne bode, Sve gledam tuđim, mrtvim okom, I spavam, kao tihe vode U miru tamnom i dubokom... III I danas, da meni Gospod reče: ''Evo, Ja ti sada
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
su bili u Turskoj, na selu, jer ovaj posle u varoši nije za nju bio život, ostavljena sada od njega ovde, u varoši, međ tuđim svetom, toliko je bila uplašena i utučena, da se videlo kako već ništa više ne može da misli, da želi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
maršal, i u naše dane ingleski veliki državnik i pisac Gledston, pisali su o njemu, riječima koje će povijest i tuđim narodima dohraniti! Taj velikan ne poznavaše veličinu svoju. Bijaše prost u svojim potrebama i navikama.
“ reče mahnuvši onome glavom. Stranac se primače. Janko se nasmija i započe mu nešto pričati tuđim jezikom, a onome se na licu pokaza čuđenje i žalost.
Istina, sirota istina, jali je dodila prenakićena tuđim perjem, jali operutana i goluždrava! A bilo je ovako. Ta tri četovođe, koje pomenusmo, sa dvadeset biranijeh druga
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Reci bobu: bob, a popu: pop! — Mnogo ašova treba dok se istina sahrani. — Bolje je vjerovati svojim očima, nego tuđim riječima. — Govori istinu, makar ni dan ne živio. — Istinu traži, pravicu uvaži. O PRAVU — Jȁ pravo, jȁ nikako.
— Poljubila se neka žena s milosnikom na saboru, a drugarica je zapita, što se ljubi s tuđim čovekom, pa joj ona odgovorila: da je sekin vo kod njega na izoru bio, dakle svojte su, nije tuđ.
I ni za kakve pare druge! 12 Pitao Primorac Crnogorca: — Znaš li talijanski? — Ja za tuđim nikad ne čeznem. 13 Pitao Hercegovac Primorca: — Ima li i kod vas magaraca?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Na nji[h]ovo pitanje imam li trošak na tako daleki put i u tuđim stranam, odgovorim da ja novaca dosta imam na dve ili tri godine.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim zavija novu cigaru i ljuti se na tupe prste što drhte i prosipaju duvan. — U tuđim sankama? — Iznenada sam i pošao Služba.. Znam da ste u velikom poslu. U poslu?...
Dok sam se ja u ovom grobu po vazdugu noć prevrtala kao crv na žeravici, ti si se valjao po tuđim posteljama. Za dukate, i ti, tako sitan i grdan, mogao si s lepoticama da spavaš. A ja te čekam...
Ako se glave pogube, nikad nisu ni bile naše. Od pamtiveka u Srbijici žive seljaci s tuđim glavama. Sam li glavu izgubiš, onda ti bar nije krivo. Prodaš li je skup o, mogu je i gusle opevati.
A mene nešto što mnogo liči na žalost saleće. Čuj me, kazno što si, sigurno, već zavrečala pod tuđim krovom. Što ja još jedem hleb Aćima Katića i gazim mu livadu, to je moja i njegova stvar.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kao istoriske ličnosti, stajali su obojica pod tuđim gospodarem, ali ih narodna poezija uzdiže i oplemeni, jer su, iako kavgadžije i siledžije, zaštićivali raju sirotinju.
kolosom, sagrađenim od ogromnih tesanika travertinskog kamena, pa prođe kroz triumfalnu kapiju Konstantinovu, okićenu tuđim perjem, reljefima starijih zgrada, i pope se na brežuljak Palatina.
koji već mišljahu da ga smeju ponovo napasti, opljačkali ga do gole kože i pretstavili svetu kao čoveka koji se kitio tuđim perjem, osetiše na svojoj koži da malaksali lav ima još uvek oštre zube i snažne šape.
Sa njime vidimo samo usku traku predela kroz koji putujemo, a posmatramo je tuđim očima“. „Imate pravo, dragi moj prijatelju!“ „Čičeron se uzima samo pri zabavnom putovanju, a ne pri ispitivačkom“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
smo se mnogo i u velike sume, u lire i napoleone, i nove novcate novčanice, hladnokrvno, cinički, kao da igramo s tuđim parama, i kao da je ono slama a ne novac, po grupama, satima skrštenih nogu, na mekim svilenim šiljtetima jedne velike
toliko kosnula, on strahovito škrgutnu ostacima onih svojih pokvarenih zuba, pa zgrabi kočijaša za leđa i grmnu nekim tuđim, užasnim glasom: — Okreći, okreći natrag!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i nemoćni naponi onog bijednog, iznurenog ja u njima, naviklog da se pokazuje i da bude gledano i uvještenog da se pod tuđim pogledom napne i ukruti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A čim nastane jesen, počeo bi terati drva u varoš na tuđim kolima, od čega mu je takođe ostajala po neka para. Ali, pri svem tom, nije bilo dana, kad se on nije osećao kao puki
Ali se na njegovo mesto već javlja drugi, koji hoće isto ono, što je i Vujo hteo... da živi tuđom mukom, da se hrani tuđim znojem ; nu on bar neće onako zapovedati.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oni su ostali i ispred forova, U ogromnom broju i sa mnogo jâda, Što ne trunu mirno kraj svojih borova, Već pod tuđim nebom i ispod korova — Oni su ostali kraj Jedrena grada.
Nema očiju za dubok mrak. Ne peva tica s umrlih grana. Dobro mi je danas tu, pod tuđim nebom, Al' mi srce trune za mojom kolebom. Što je najcrnje za ovaj mah, To je što nemam ni malo moći.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Videćete da Amerika ne traži ni zemlje ni gradove; ne traži ni ovlašćenja da se nametne za tutora tuđim krajevima; ne traži ni velike ratne otštete. Ona je tu jedina među svim velikim silama koja propoveda umerenost.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mornara iz Levanta ne viđa već dugo... A počeše o njoj u selu što mu drago zucati; vele, puno je s tuđim svijetom milostiva. A Marko uvijek za njom pristaje, sam je u kući, a i ona je sama.
jer za ono malo zimnjih dana polažaše prela, dolažahu božićni sveci, beše studen, pa nije imao prilike sastajati se s tuđim ženama.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prema tome, suočavanje sa tuđim navikama, konvencijama i kulturnim modelima na kojima se te konvencije osnivaju, pomaže nam da postanemo svesni svojih
Stoga i kod Hola i kod nekih drugih autora nalazimo dobro geslo: okrenimo se tuđim kulturama da bismo videli šta je naša sopstvena!
se mnogobrojnim kulturnim navikama, sve dok ih ne uvedemo u svetlo polje svesti i ne pogledamo na njih sa strane, kao tuđim očima, što naše ponašanje odmah otežava, čini ga nesigurnim.
I mi i oni čudimo se zapravo kulturnim navikama konvencijama viđenim spolja, tuđim očima. Uostalom, koliko nogu stvarno ima mala noćna životinja iz naše dosetke?
književne avangarde, koja se doslovno obrušavala na sopstvenu, racionalno utemeljenu kulturu, a okretala se ili prema tuđim kulturama, dalekim i nepoznatim, ili prema skrajnutim potisnutim, zanemarenim vidovima kulture.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
romanu; štaviše, njegova je sintaksa dobrim delom složena i zamršena zato što je gusto premrežena konstrukcijama s tuđim govorom.
Svi se proučavaoci nepravoga upravnog govora slažu da se u njemu sa preuzetim tuđim iskazom čuva modalnost i ekspresivnost toga iskaza, ali nije dovoljno proučeno do kakvih sve promena pri tome može doći
u romanu je svaki govor dodatno određen prisustvom drugačijeg, „tuđeg govora”; dakle, „svoj govor dolazi u doticaj s „tuđim, između njih se uspostavlja neka vrsta dijaloga, što i daje jezički dinamizam romanesknom tekstu.
novi; naroda koji je zbog toga nemiran, sklon seobama budući da je nesiguran, podvrgnut tuđoj vlasti i u službi tuđim interesima.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pomogli i da se nešto kuće podigne. U selu džamija, hodža, drži se vera, klanja se. Ali čudan je čovek Anadolac: pilji tuđim ženama u oči grđe no kakav zadrigli kaluđer kad u rano doba zađe po selu tobože da sveti vodicu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
S tog će lista svako čitat’ Što napiše ko. Ko što piše, sebi piše I potomstvu svom, A ko tuđim duhom diše, U njega će grom.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Magarac, šta bulazniš? JOVAN: A gle, vi znate srpski, pak šta me mučite tuđim jezikom? RUŽIČIĆ: Bezumne, ne znaš šta je sladost. To sam slavjanski kazao.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ovo je bilo izgovoreno već sasvim srdito. Ja ućutim, kad je »punktum,« nek je punktum, a u sebi sam mislio: »Lako je tuđim malom činiti drugome radosti i poklone.« Posle ovoga podviga Komarov se vrati mestu gde je đeneral »otpočivao.
Mir pokojničkom pepelu, a prokletstvo vlasti koja, radi održanja svoga nepravednog gospodstva nad tuđim pokorenim narodima, potrže mirne stanovnike iz dalekih pokrajina i šalje ih na kasapnicu.
(jer se iz: sklopljena zelenog gustiša teško razilazio), a mi se u tome mraku proderasmo nekakvim promenjenim, rekao bih tuđim glasovima, rapavim i strašnim, kao ono što je glas čoveka kad drekne trgnuv ce preplašen iz sna, »ura, ura« i skoro
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mi reče vila posestrima: „Žedniš li, Sako, sam sebeka znati, To nemoj sve kod svojih briga stati, Posmatraj hod i tuđim poslovima.
Petrovaradin. — Uostalom, nazivanje manje poznatog a dragog svoga imenima slavnijim i uglednijim ali tuđim, ja mislim da smo mi preuzeli od Mađara i njihove šovinističke ekspanzije XIX veka; tako smo Osek zvali Frankfurtom na
41ab. — Tužbe na neznanje srpskog jezika kod Srba u ovo doba su česte i teške; česte su i osude što Srbi rado govore tuđim, dabogme najčešće nemačkim, jezikom, Pavlovićeve Narodne novine, č. 62. od 13. avgusta 1842, str.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
A u toj istoj školi, možda pod tuđim imenom, uče se sinovi najduplijeg gazde u cijeloj Bosni i 'Ercegovini. Sudac: Dobro je to, Davide, za našu carevinu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Vratič, povratič (umanika, Šulek). »Vratič« označava biljku koja magičnim načinom vraća nešto na staro stanje, koje je tuđim vradžbinama bilo poremećeno. Otuda je razumljivo da ovim imenom naš narod može označavati različite biljke. — V.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I po novinama nastaše prepirke o pitanju srpskome i hrvatskome, i nađoše odziva čak po slavenskim i tuđim novinama. A u varoši i po selima kod općinskih izbora, koji nastupiše posle svađe, razdijeliše se protivnici u dva
Oko mu zape za pribite tablice trgovaca i drugih poslenika: većina tuđih imena, napisana u tuđim jezicima. U kavani nađe svoga prijatelja. Odahnu, ugledavši ga. — Svi ovdje njemački govore, — opazi u razgovoru Ivo.
” A ona je stajala ondje blizu, mišlju sigurno daleko od njega — daleko tamo preko mora, gdje će da žive među tuđim svijetom. I najednom, iznebuha, kao da se smislila, reče: — Isto nije mi drago poć'... — A ti ostani!
— Dugo je do devete, — spazi Ivo. — Ako se ne ispavam, nisam za posao... — Uostalom, ostao bih rado, ne tuđim se društva... Vi najbolje znate da se ne držim aristokratski, — reče i lijeno se diže.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Služeći se tuđim mozgom, jer je njegov Gospod ostavio u veličini oraha, vremenom je postao krajnje nepoverljiv prema sopstvenim umnim
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali ja sam niti sam veštih ruku, niti osobito dovitljiv u pitanjima poklona. Zato se moram poslužiti tuđim rukama i koristiti slučajem. On mi je, kako izgleda, došao sad baš u susret.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Milici njegovoj draga njegova lepota, draga joj njegova gizdavost, potegne i radi, dvostruko, krišom od muža radi i po tuđim kućama, i Boško se ponavlja kao niko u varošici. Uto se rodila Stanojla. Otac se kiselo radovao: žensko, i ružno dete.
Mučilo ju je i te noći zbunjeno neko osećanje da ona s tuđim imanjem i odviše po svojoj volji raspolaže. Izišao joj pred oči muž, pokojni Todor, nesrećni čovek koji je glavom
u vunu, vunu u ugovore i potpise, i sve naposletku u novac i u onu moć od novca koja tako diže čoveka u rođenim i tuđim očima.
Ali ti se ne smeš zaneti, ti ne smeš uživati, ti moraš čitati jasno znake po tuđim zanesenostima, i trezveno ih dodavati u tvoju simfoniju rada, rada radi zarade, što veće i jače...
Otuda pojava, i neverovatna i strašna: da ljudi vreme svoje, mašte svoje, daju tuđim životima. I šta je tu, na kraju krajeva, glavni uzrok, i šta je sve posledica toga uzroka, ako neko zna taj uzrok?...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No kako gođ što se onaj magarac lavovom kožom uvio, tako i mi s tuđima mislima vranije pero naše uvivši, vranu s tuđim perjem predstavljamo. »G.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono je plakalo sa tuđih nedaća i busalo se nad tuđim grobovima. Ono ja što je niklo iz trenutka moje zbilje pošlo je u život pod teškim teretom i posrtalo je pod brigom.
mi, za rešenje ove zagonetke, jedina pretpostavka: da je taj moj predak morao umreti gdegod u inostranstvu, i to pod tuđim imenom, što će reći: pod lažnim pasošem.
toj okolnosti iz moje biografije razmišljao, uvek mi je padalo na pamet kako to odista mora biti dobra šala umreti pod tuđim imenom.
To mora biti jedno naročito zadovoljstvo za mrtvaca koji bi uspeo da zavede okolinu da ga pod tuđim imenom sahrani. I koliko i kakvih sve zanimljivih komplikacija može tu nastati!
Tamo je mene očekivala uvek čitava četa odmetnika od roditeljske vlasti, sa kojima sam izvodio razne ekskurzije po tuđim baštama, tavanima i krovovima i sa kojima sam izvodio sve moguće igre, počevši od igranja piljaka pa do igranja vlade.
Komšija bakalin, koji je dosad govorio samo o tuđim predlozima, tek sad stiže da iznese svoje sopstveno mišljenje: — Ja bih njega u trgovce, ali ne da bude bakalin kao ja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nigde drveta: samo neki ćutljivi, užurbani prolaznici. Čak joj se i rođeni sin čini tuđim: posedeo, pogrbljen, ćuti. Tako, ćuteći, i na onaj svet ode, ostavivši majku sinu i snahi od čijeg je sina i snahe ona
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
). Skoro uvek stara država se veliča u odnosu prema tuđim državama, naročito prema turskoj. Ona je kulturnija i moćnija nego što su tadašnje susedne države (na primer, u
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Prometao se je i trgovao koje svojim, koje i s tuđim, al' je više tuđega bilo dobra kod njega, negoli svoga što je imao.
Štono se piše u starome pismu: sedoše, reče, ljudi jesti i piti preko sitosti, pak ustaše igrati i u tome smešaše se s tuđim ženami greh činiti i sa svojim sestrama jednako...
Niste li vi jednako iraja i pahori pod tuđim carstvom i gospodstvom, ka i ti, što su motičari i drvonoše? Nego so toga vam velikonošenja, sasma braću vašu cvelite
Te lepo je to sabrato u crkvi društvo, bratstvo i sestrimstvo! O DAVANjU TUĐIM CRKVAMA Svoju vi crkvu, u koju no svi ujedno svakad slazite se na bogomoljstvo, gledati je golu, opucanu, raspalu,
A životarenju zagonetka nikoja odgonetka ne valja. S pogledom k bolestljivim tuđim očima, svoje oči pokvare smotrioci. Mlad, lud svojim veđama i obrvi se ponosi.
U mraku videla nejma ni u smrti boljem nadanja. Šta imamo posao bosti svoje tabane s tuđim trnjem? Na ludost se mnogo što-šta odbija. Kad se jednoga (hleba) najede čovek, drugi mu ne valja.
Morski trgovci, koji li put do glave štetuju? Zato ne odstaju se morske trgovine; ako svoje pogube, opet i s tuđim trguju i obrću se, ako i ne zna što će komu pak unapredak slučiti se, dobiti li što ili opet izgubiti, svaki koji bi s
predavati za naše beščinstvo, ni pak što s nas skidajući, koju napast, a na druge koje da nalažeš; kad se mi možemo s tuđim zlom usvetovati, mogu se i drugi od nas naučiti...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zar je meni milo da se povlačim od sveta?!... Čudite se što ćutim, što se tuđim, što se poneki put, pa boga mi, i našljemam ove rakijčine!... (Uostalom, znaće se i to u svoje vreme...