Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Dosta je za ručak, — reče naglas, omota tunju oko trstike, uzme ribu i uputi se ka smokvi gdje je hranu ostavio. Polako, kao ima vremena, prikupi suvaraka i naloži.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Prkošljivo hiti tunju što je dalje mogao i progunđa nešto nerazumljivo. Tek Ivo je želeo čuti izbliza toga čudaka. Sunce ga je časom osušilo
— A zašto ne? — Bi!? Ha! A ko vam je otac? Pitajte suze sirotinjske! — reče naglo i izvuče tunju iz mora. Ivo se na te riječi smuti i više ne progovori. Baci se u more i dopliva kraju. Župnik bijaše već otišao.
— Ja ću kupiti ribu, — trže se Ivo. — Čekajte, još ću jedanput baciti! Tako stoje, starac gleda u tunju, a Ivo posmatra morsku pučinu.
Mrse povuče „naprazno”, i zamota tunju oko trstike. — Kupićete? — Hoću, što pitate? — Ča date! Govore da ste dobar za siromaha.