Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Na, bre... na, seljo... Uzmi, jedi... u tvom veku ovako što ubavo, meseno, nisi izeo... i nikad nećeš da izedeš... Jedi, seljo... — I sve što god je naprosio ređa pred seljake da jedu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dobiće, za sekundmajora, sasvim sigurno. Iako Mirgorod liči na selendru, vrlo je ubavo mesto i u njemu se živi, dok im se kuće spremaju, veselo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
okoline, momak kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve bračedi, dej đidi mome ubavo, ubavo mome rod nema, jagnje sugare gref nema.
momak kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve bračedi, dej đidi mome ubavo, ubavo mome rod nema, jagnje sugare gref nema.
Radičević, Branko - PESME
Oj sunašce žića mog ubavo! Kada zađeš, o zađi krvavo, Sred kopalja, zveke i mačeva, Zađ' za goru dušmanski leševa, Kô što onda tim junakom
dole, zbogom mirisave Pune one ljubice ubave; Zbogom i vi po njima izvori, Velja slasti kada žeca mori; Zbogom ostaj, ubavo Belilo, Ti mi beše uvek mesto milo, Svud po tebi deklice, tanane, Svaka od nji laka kâno lane, Lica bela pa malo
Puče puška, a gorica jeknu, A od kule ubavo odjeknu; Braća čula, braća s' osetila, Brackoj pušci pušku isturila. Stade žubor po tanane kule, Stade žubor i
Kostić, Laza - PESME
Ti li si nesrećo, ti li si kugo? Al' čekaj samo, nećeš mi dugo!” „Vladimire!” zamuca lepojče ubavo, „da l' Vladimire il' igumne Varnavo? za ime boga da l' sam čula pravo?!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sam da sam uzeo kalemče, pa da pišem, gospodin-učitelj, pobolje i poubavo ne teše da bude. Tol’ko je ubavo. Procepao si ga, što ga ima reč, kako svinja vreću!
A, gospodin-učitelj, eli ubavo zborim? He, he! — reče pa se stade lupati kažiprstom po desnom slepom oku. — Drugo tvoja nauka, a drugo moja praktika!
! — Jesi, gospodin-učitelj, da kažem nesi, jesi! Ama znaš, ja se malko zamaja oko ćeleraj pa i ne ču ubavo sve što mu pisuje u novine. — Ama pa Brazilija postade republika! Republika, bolan brate!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Za čim srce, za tim oči. — Kako je kom milo, tako i misli. — Umiljato janje dvije ovce doji. — Ubavo se brašno u komšiluk prodaje. — Na drago oči utječu. — Tuđe milo, ali svoje najmilije.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
So junaština. Dade mu hata za dete i mnogi ćemeri so zlato... Take li je? — Pa, aga... — Ubavo!... Vrati li ti toj stari poturski pes? — Vratio mi je sve. I pare i konja.
Sam je došao kod mene da broji pare, a njegov sluga je doneo punu tepsiju baklave. — A što ti reče najzad? Misli ubavo, pa da mi kažeš! — Reče mi: „Bog turska duša“... — Ne, ne!... Vake: ,,Bog poturska duša“...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vrati se dragan razdragan, Zaboravi se sve, I luda s ludom luduje Ponovo, kâ i pre. ZIMA Slava tebi, ubavo proleće! Tebi venci, jer je tvoje cveće! Hvala letu, kad sunce zavlada, Toplo grli, a pruža i hlada!
Stanković, Borisav - TAŠANA
REŠID BEG To, to, tvoju Stojnu... (Duboko uzdiše): Eh, i ja sam imao u moj čivluk ne Stojnu, nego Vasku. Ubavo, milo, krasno dete. Zajedno, kao deca, igrasmo se, kupasmo se u reci, pravismo kuće u pesku.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
O, bož’ke, kol’ku mi čes’ čine i davaju devojčiki, a sve zaradi tvojega Manču! Ubavo si vidim, demek, zašto je toj! Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu...
sal što se sramuju da za Manču, ete, pituju... A iz oči gi, ete, toj čitam!... A ja si veće ubavo znajem zaradi koga mi taj čes’ čine.
Da se istepate vi za toj, vikam; ja, ako sam si žena prosta, ubavo si znajem dek neje zaradi men’ toj“. Pa si zborim u pamet: „Bož’ke, koja će mi sag bidne snajka u ovej poklade!?...
Ja gi sal gledam, pa si seirim! A tuj pri men’ si sedi’ an’ma na Imer-agu, pa reče: „Vide li, Doke, što je, reče, ubavo ovoj Zone Adžijsko; pa bela kako zambak, a oči gu kako badem, a grlo kako fildiš, a usta gu, reče, kako merdžan-ateš!...
) — Pa će se ženim, nane, ti ič brigu da ne bereš! — umiruje je Mane. — Za men’ lasno; teke za teb’ iskam da ti bidne ubavo! Zašto da uznem niku, a ona da ti čes’ ne odava, — biva li, a?... — More, će mi odavaju čes’, za toj brigu da nemaš.
Esapim i treba da je tol’ko pazar, a kad si brojim, a ono iskača manje! jedan dan ubavo zapanti’ dek sam spustija u čekmedže dva po pet dinara od pazar, a kad će da zatvorim dućan, ja si nađo, sal jedno!
Čuja sam, — a ubavo razbra’ — reče, jučerke na noć, kude neke belosvetske frajlice, reče, poju si pesnu za tvojega Mitanču, poju si: Koj
(Dade si jednu nogu na prvoga muža Ciganina, pa se udade za Miču.) Poznaše se lasno. Seća se sve ubavo za naš varoš!... „Bre, zar takoj napraji, Miče?“ Zbore mu naši. — „Što će prajim!“ reče. „K’smet!
A Zona se rastuži obično tada i govori o smrti. — Kad umrem, nane, ubavo da me sa’raniš... Na grob da mi turiš šeboj i zambak i trandafil i dafinu da mi posadiš!
!... — Eh, a ti pa bajađim ne znaješ, bata-Mane, zašto! — Živa mi nana, ne znam si, Vaske. — Ama razbira se ubavo na šta prilega taja pesna! — veli Vaska. — Neje, demek, Zona žalna što je Evrejka, veće to se za drugo ništo razbira..
— Ona ti kaza to? — Ba! Ne kaza mi ništo. Što treba da mi kazuje?... — veli ponosito Vaska. — Znam si ja ubavo, zašto: „kude si ona toprv ide, ja se otutke vrćam“, bata-Mane! Zar malko poruča ćuteci od tetka mi zaradi Mitka?!...
Ovoj će magare, — nastavlja oduševljeno Jordan kad bude golem, s čaršiju — em beogradsku — da drma; ubavo da zapantiš ovaj moj sagašnji reč, Perso! ... Oskudacija!... Kad gu naučilo, bre?!