Jakšić, Đura - PROZA
“ „Kad je poharao protinu kuću...“ „Kad je ubio ona tri Madžara iz Torde...“ „Kad je pucao na Nađ-Šandora“. Tako su se oni nadmetali u obeđivanju, a svega toga kao
— Ta, eto, noćas ubio nam arhimandrita, baš pod onim orahom što se raširio ispred crkve... Onom njegovom dvocevkom, lepo pa namesto...
E, e, šta učini čovek!... — A zbog čega, zašto ga je ubio?... Dede pripovedaj, zdravlja ti!... — Šta ti imam pripovedati!...
Miladin pogleda tamo: — I nju je vreme porušilo; i ona je opala, bog je ubio! Ja pogledam kroz manastirsku ogradu. Na debelo stablo granatoga oraha naslonila se jedna ženska.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Naskoro posle toga poruči meni iz Boljevaca neki Arsa Andrejević, moj stari poznanik (on je rođen u Valjevu, pa ubio Turčina i utekao u Srem) da idem da vidim cara.
) II Kad su sve age i zli Turci pobegli u Vidin (pošto im je Hadži-Mustafa-paša ubio u Beogradu poglavicu Kara-Smaila), onda nekako se pritaje Bega Novljanin i Ćurt-oglija u Šapcu.
Petar Jerić beše ubio jednog Turčina čamdžiju;1 i ja ga počnem karati govoreći: „Zašto, Petre, zamećeš kavgu s Turcima?
Od koji̓ pobrojaću neke: 1. Ko bi ubio čoveka, da se ubije i na kolo metne. 2. Ko otme devojku silom (kao što je gdegde bivalo, a osobito u kakvim bunama,
Kazao sam napred kako je Mus-aga jošte u avgustu 6. 1804. mimo Ćurčiju prošao i u šabačkom bairu preko 70 duša ubio, u grad ušao, novce iskopao i opet na Drinu pobegao.
(Zapretimo, te i Bega Novljanin, koji je kneza Ranka, Lukina brata, 1800. leto, ubio, pošalje svoga hata Luki.) Eto sad je mirna krajina! — Novce i konje podelimo. (A i prijateljima nešto okolo pošljemo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ih! ta polako, more!... — ciči Sreja kroza zube — probi bubanj, bog te ubio! Aja, neće momče ni da čuje. Utom izleće jedan pijan svat iz kuće i iznese čakanac, što ga našao negde na polici, pa
— Bogami jes'! Jedan je kresao na mog čobanina i sreća te mu nije upalila puška, a ubio bi ga. — Uh, uh! — povika ćir Trpko uplašeno. — A koliko gi ima? — Viđaju se dvojica, a jamačno ih ima još.
Pogleda na prozor, već svanuće... »Ih, šta li me to tišti? Mora da sam se ubio negde sinoć.« Ono tišti jednako. Pomače nogu, opazi nešto tvrdo pod sobom.
Ja ću to sve s Marjanom... Šta ću, gospodine, siromah čovek... Ej, bog ih ubio, kud i to da mi još natovare na vrat! Malo mi je zar moje nužde i nevolje!... — okupi Simica jadikovati.
— Bogami, popo... — zausti Vujo da nešto odgovori, pa ućuta. — A otkud ti te prnje, bog te ne ubio? — Pa poneo sam — odgovori Vuja tako polako da se jedva čulo. — Metnuo u terkiju...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Još si ti žut oko kljuna, pa ništa ne znaš!... A znaš li Ti Šta bih ja ovako sed uradio? — Šta? — Ja... ja bih ga ubio!... Lazaru senuše oči... Marinko je darnuo gde treba. I to smotri oštro oko njegovo. – Ubio? - upita Lazar. — Ubio!
— Ja... ja bih ga ubio!... Lazaru senuše oči... Marinko je darnuo gde treba. I to smotri oštro oko njegovo. – Ubio? - upita Lazar. — Ubio! – A sud? — Za sve je drugo lako, samo kad on nije tu! A sinu Ivana Miraždžića još je lakše!..
Lazaru senuše oči... Marinko je darnuo gde treba. I to smotri oštro oko njegovo. – Ubio? - upita Lazar. — Ubio! – A sud? — Za sve je drugo lako, samo kad on nije tu! A sinu Ivana Miraždžića još je lakše!... Nego, primiri se!...
On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?... Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba... Ali se opre toj misli.
Ako on bude živ, kud misliš onda?... Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba... Ali se opre toj misli. — Ubio sam ga!... Ubio!... Dobro sam gađao!... Kuršum je udario u glavu!... On je pocpnyo i pao.
Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba... Ali se opre toj misli. — Ubio sam ga!... Ubio!... Dobro sam gađao!... Kuršum je udario u glavu!... On je pocpnyo i pao. To sam video ovim mojim rođenim očima!
Tek beše odahnuo od jedne, eto ti mu druge brige!... Šta će subaša s njim?... Da nije od sve zbilje ubio Stanka, pa ga subaša traži da mu naturi „lisice” na ruke i da ga pošlje kadiji?... I...
E, dođe, pa mi ce smrče pred očima!... Morao sam ga ubiti!... – Ali ti ga nisi ubio! — reče subaša. Lazaru kao da neko opali šamar. — Nije mogućno! — reče on i pogleda razrogačeno Krušku.
— reče subaša. Lazaru kao da neko opali šamar. — Nije mogućno! — reče on i pogleda razrogačeno Krušku. — Nisi ga ubio! — Ali, on je... pao! Turčin udari u dlan. Jedan se pandur pojavi na vratima. — Je li tu Meho? — Jeste.
Turčin stade hodati preko sobe. Podavio bradu, pa gricka, vidi se: nešto krupno misli. Najzad reče: — Sad, nijesi ga ubio, nijesi!... Ali kako ćeš svijetu reći zašto si pucao na nj?... — Kazaću: zato što ga mrzim! — Ali to nije pametno...
— Veruj, popo, nije istana! Pop ućuta, pređe jedanput preko sobe, pa, više za sebe, reče: — Da su mi rekli: Stanko ubio čoveka, verovao bih; ali — Stanko pokrao — ne verujem!... Onda se okrete kmetu: — Jesi zvao selo? — Nisam. – Zovi!...
Ala je to nekako sličito!... Baš bi vredelo da budem harambaša!... Oh, ala bih se svetio!... Prvo bih ubio Lazara, pa Krušku, pa Marinka!... Sve bi drhtalo samo kad moje ime čuje... Sve... U taj mah kao da se nešto prolomi.
Dučić, Jovan - PESME
HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i tanje. Aždaju Sveti Đorđe ubio, Srebrnim kopljem baš u svitanje.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Idi, ako ćeš! — reče ona, i njen pogled razdvoji Crveno more. — Idi, ako ćeš! Bog ga ubio ko ti u tom stane na put!
Ni vina da natoči! I ubio ga bog koji je i za šta ne posluša, ili je i najmanje u čem uvredi! On skoči. Siromah starac!
A ko ne posluša — „ubio ga bog!” Ej, bre, jeste li čule? Bože moj! Baš je čovek neki put gori od živinčeta. Niko ne reče ni reči.
Baš je čovek neki put gori od živinčeta. Niko ne reče ni reči. U sve je ušao neki strah, a povrh svega đedine reči: „Ubio ga bog!” Arsen pobegao čak na gumno. Turio glavu među krstine, pa šmiče.
Al' ja vam kažem, pazite što sam vam i sinoć kazao: „Ko je i u čem uvredi bog ga ubio!” *** Ljudi! Istina je da se i nebo nekih puta čisto osmeškuje i raduje.
pa njega upravo posred tikve. Niko se nije ubio (bar ja ne znam) ni zbog jedne ni zbog druge nesreće! Junoša! Ovde leži duboka mudrost. Potraži je i naći ćeš!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I da l’ bi se od teške žalosti za njom iz pištolja ubio, ili bi u Tisu skočio? Pa kako bi ih jedno do drugoga ukopali i svi ožalili i cvećem im grobove zasadili, a njih
— Jao mene žalosne! — viknu očajno gđa Gabriela, koja je bila već prilično odmakla. — Ju, ubio je bog; kako to da mi pasira! — pa stade i pogleda dole i vide da je sasvim tako. — Uf, uf! Kud sam sad ovako pristala!
Nije se zabadava zaljubila u Šaciku berberina. Bar će imati ko će obrijati pop-Spiru. Hahaha! Njegov rođeni zet! O, ubio te bog, Gabriela, otkud samo to da ti padne na pamet! O, ženo, ženo, idi do vraga!
Kakvi su obešenjaci — bilo bi vam sutra... — Juf, snaš’-Pelo, nemojte mi ni spominjati. Bolje u zemlju da sam propala! Ubio ih bog, svud se oni moradu da strefidu. Muškarci! Juf, samo kad pomislim...
Pa još oni paorski muškarci čim vididu, a oni spevadu šorom. O, o, mog malera nema nigdi, slatka snaš’-Pelo! — Ubio ih bog! — Samo, molim, ni reči. Ni reči. Znate, čula sam od frau-Cvečkenmajerke.
»O, ubio te bog, Persida (ili Sida)! Sve kod tebe mora biti neki đavo; k’o da ti je sad osamnajst godina!« Ali ipak ni jednu ni
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Hoće nešto da ga ’aloše, zlo snađe, Bog ga ne ubio! — Čudili bi se drugi ispunjeni strahom od tog njegovog pevanja i lutanja po pustim poljima za mesečinom. VII Sam.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
„Gospode, — pi sala je — zašto si me stavio na ovake žestoke, grozne muke? Zašto si me ubio? Ja zaista osećam da više nisam jedno. celo biće.
Ne misli da si daleko! Ti si u meni, uvek tu, unutra u mojoj duši; i ko iščupa tvoj život ubio je i mene. To znaj; to dobro znaj, i čuvaj se! Seti se mojih poslednjih reči.
šlemom, s kojim se sreo negde u šumi kao baterijski izviđač, prsa u prsa, kad je ulan njega ranio u nogu a on ulana ubio na mesto posred samoga srca iz svoga karabina koji je oteo u bugarskom ratu i bez koga nikad ne ide u izviđanje.
Uvenula bi kao svaki cvet što je otkinut i ne bi ni znala zašto je živela. Taj grozan život u selu ubio bi je brzo. Ali ona to ne bi trpela, raskinula bi ga odlučno.
Volim ja verenicu Ali kako? Eto, ubio bih se ja s mesta kad bih znao: da za mene od sad treba da ne postoji druga žena.
Afrika
Uzeo sam štap i ubio je. Posle mi je bilo žao što sam to učinio, jer nije ujela devojčicu! Nije li ovaj način razmišljanja potpuno crnački“?
Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio slučajno pticu koju nije smeo; pojeo zabranjenu hranu; sanjao izvesne snove itd.
Zato i ako umre, recimo, čovek od strele ili ujeda zmije, traga se uvek koji je taj sused ili prijatelj koji ga je, ubio, izvršivši pre toga čarolije i fetiše protivu kojih se nije moglo odbraniti. Počinje pravo veselje.
Ako se sazna da je bilo koji član, bilo kog susednog plemena, i slučajno, ubio ovakvu ribu, pleme Bobo mu objavljuje rat kao svom najkrvnijem neprijatelju.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Što si mu kazala da imam toliko novci? JUCA: Kako bi mu ja kazala ono što i sama ne znam? JANjA: Ne znaiš, ubio ti strela od grom, kad si slušila na vrata? Ti si ono mačka što predi za furuna, a gledi što ći da kradi.
JANjA: Oćiš da si svađiš sos mene? PETAR: Šta veliš? JANjA: Ubio ti mati božija, sos jedna prokleština na moja glava! (Viče što god može.) Što ćiš ti kod mene?
Nega da si ubiiš. Kako si ubiim? Da napunim puška, pu! Ubio si Janja. Ajde da go vizitiramo. Oho! To nia dobro plan. Da kupim štranga, oskudnu vremenu. Doksa si o teos!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
niko nije znao reći ni jednog njenog švalera, iako su oficiri zazirali od njenog muža, za koga se javno govorilo da je ubio dva svoja prijatelja, gospoža Evdokija bila je vrisak Budima, već godinama, pre nego što se sa Pavlom srela.
Kad skrha nogu na preponama, ta plemenita životinja se ubija. Ubio ih je, iz pištolja, stotinu. Dolaze mu noću, u snu, katkada. Tutnje kraj njega svojim kopitama.
Ona poče da sumnja u Isakoviča. Mislila je da taj oficir nije došao, krišom u Beč, da se leči, nego – da je ubica. Ubio je nekog muža, pa sad čeka, da ga spase mito i kesa dukata. Ko zna ko je to?
se, pa ispriča, snuždeno, kako je deda Gavrilo pričao, za svog oca, da je bio čestit i poštovan u selu, a da ga je ubio rođeni brat. Gut! Jawohl?
Taj Zekovič je bio, pre nego što je Pavle u arest odveden, u Temišvaru, zbilja ubio, ali sve to nikakve veze sa Garsulijem nije imalo.
je stanovao, pre tri godine, sindik, sa mladom ženom i malim detetom, koje je, jedne noći – valjda u nastupu ludila – ubio. Kuća je bila budzašta.
Ne zna, kaže, kakve je veze Višnjevski imao, sa tim sindikom, koji je ubio svoju mladu ženu, i svoje malo dete, ali se, o tom, pred Višnjevskim, nikad ne govori.
Tom čoveku, koji je bio, u ratu, ubio, nekoliko neprijateljskih vojnika, nije išlo u glavu, da muž može ubiti ženu, koju je voleo, a još manje, da čovek može
Kad su rekli Petru, Petar se prenerazio. Taj tridesetogodišnji čovek, oficir, koji je dvojicu bio, svojeručno, ubio, iz pištolja, koji je možda i druge ubio, vrteći se, oko njih, u sedlu, na konju, u vejavici i snegu, u oblaku dima,
Taj tridesetogodišnji čovek, oficir, koji je dvojicu bio, svojeručno, ubio, iz pištolja, koji je možda i druge ubio, vrteći se, oko njih, u sedlu, na konju, u vejavici i snegu, u oblaku dima, pucnjave, konja, u sumračju – koji je imao dve
Otac joj je bio. Petar je onda seo pred njima i zaplakao. On je, kaže, Stritceskog, ubio. Eto, kaže, kakvi smo. Dolazimo, tako, iz belog sveta, uđemo u nepoznatu, tuđu, kuću, pa odnosimo ćer ocu i ostavljamo
Trifun, koji je pucao na Pavla, nije bio, u ratu, ubio ni jednu ženu. Niti su to radili, ni njegovi husari. Taj iseljenik, Pavle, u Elisavetsku Rosiju, nije život Zlatoustoga
Teodosije - ŽITIJA
Ne ostavljaj me, molim te, da od plača smrt ne okusim zbog tebe, pa ćeš odgovarati pred Bogom što si me ubio. Ne prisiljavam te da meso jedeš ili da se oženiš. Ostani i živi kako hoćeš, samo mene ostavljaj!
Jer šta je taj tvoj život kojim se bez pameti hvališ: zar se nisi sam, grizući bilje u pustinji kao zver, glađu ubio? Suncem paljen, vetrom i daždom mučen, u kamenoj pešteri telo se tvoje smrzava i trune, a zbog nagote koža je tvoja kao
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
u muzičarku otkrila je svoje karte: ona nije od onih koji se ubijaju samo zato što se to jednom piscu tako hoće. Ubio sam je, ipak. Gurnuo sam je pod Orijent-ekspres, u stvari, a onda sam počeo da je sanjam.
” Pravoj Vesni nisam smeo da kažem ni reči o tome, jer objašnjavati nekom da si ga ubio zato što nisi znao šta s njim dalje da radiš u romanu, nije naročito prijatno.
- zastao sam. - Ja ću kasnije doći za vama! - šapnuo sam kao da neko može da nas čuje. - Vaš otac bi me ubio da me sretne sa vama! - dodao sam i to je bio odvratan trik.
Govorili su o Melaniji kao da sam je silovao ili ubio. Da sam mogao da mislim kako treba, shvatio bih da nisu bili na sasvim pogrešnom putu, ali ja nisam mogao ni da
Onda je za trenutak zavladala tišina. Tako oštra i tako potpuna da sam čuo one oko mene kako dišu. — Ubio vam se sin, profesore! — vrisnula je jedna žena, a Stari je rekao da zna: taj se ubija svaki čas.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
doista, naskoro prijave magistratu da se za njihove muževe koraci čine, jer ljudi poneli su novaca, bogzna nije li ih ko ubio. Ali tek valjda da se vratio kogod od kočijaša, ili što — to bi se čulo.
— Šta? — Da mi se date namalati u mojoj čardi, u birtiji, da znaju ko je tri lopova jednim nadžakom ubio. A vidim da ste „Rac”, pa ću nazvati moju čardu „Racčarda”, a vi ćete se u celoj okolini spominjati i diviće se vašem
Čamča mu pripoveda šta im se dogodilo u čardi. Osobito kad je čuo da je gospodar Sofra tri hajduka ubio, poče ga armicijaš meriti, i sve kuca čašu s njime.
Sad prijateljski zasednu i dublje se razgovaraju, i kad im je Krečar pripovedio kako je sam gospodar Sofra trojicu ubio, komesari ustanu, rukuju se s njime, pa mu čestitaju taj veliki šićar. Kamo sreće, vele, da su oni mogli to učiniti.
To nije više taj jaki Sofra, koji je sa tri udarca tri lopova ubio! Već je daleko preko sedamdeset godina. Lep vek, ali taj jak sastav poguravio se pod velikim udarima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
predviđa svoje najveće muke i doziva najstrašnije nesreće ako ne govori istinu ili ne ispuni neko obećanje („Bog me ubio ako lažem!“; „Sutrašnji dan ne dočekao!“; „Ako sam trag mi se utro!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zašto Čehov nije napisao još stotinak svojih divnih priča? Zašto se Hemingvej ubio pre nego što je napisao, možda, najvažniju knjigu, o tome šta mu se dogodilo da najzad potraži taj poslednji izlaz?
Matavulj, Simo - USKOK
“ Sjutradan u zoru, u trećem plemenu, zovnu čovjek njekoga glavara i viknu mu: „Ja sam, veli, taj i taj, i ja sam ubio u planini onoga zbog kojega eto hoće da se pokolju dva barjaka! I evo ja sam sebi sudim, da se prekine o mojoj krvi!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Kad se muž, to jest, sa ženom svađa, onda viču: Bog ubio, to jest, onog, koji nas je svezao, a pre su molili da ih svežem. Sad ko je luđi, to jest?
Kaži mi kako mi možeš u oči pogledati? MUŽ: Da ga đavo nosi, i koji te je doneo na moj vrat! ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom! MUŽ (trese glavom): Bolje da sam vrat slomio, kad sam po tebe pošo.
ŽENA: Da prestanem; a gdi je kapa, a oćeš da idem doveka u venčanim aljinama? MUŽ: Ta ubio te Bog, tako da ti kažem, šta si donela, te si napala toliko! ŽENA: Tako! Izvrći samo. Bolje kaži: neću da ti kupim.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
) ŽUTILOV: Kud se znam okrenuti? Vrag da nosi i vojvodinu i sve! SMRDIĆ: Ubio bog koji je prvi započeo! ŠERBULIĆ: Nesreće, kad nisu bili vredni da nisu ni ustali.
Milićević, Vuk - Bespuće
— Ubio! — tupo i iz dubine, s nevjerovatnom teškoćom u izgovaranju, kaza ona. On osjeti svu strahotu te, tako kazane riječi; on
On se uspava sa osjećajima čovjeka koji je ubio: trzao se nemirno i gonio priviđenja; cijele noći padala jedna mogila kamenja na njegove grudi, ubijala ga, pritiskivala,
Sremac, Stevan - PROZA
a sve zameće šalu i pravi komediju, tako da gđu Perku lepo zabole kukovi od smeha, pa samo viče: »Dosta, dosta već, ubio te bog, gospodine Jovo!
No ipak taj slučaj nije mu ubio veru u ljudsko poštenje. I dalje se lepo s njim ophodio; samo ga je taj stučaj zaboleo jako, duboko mu se urezao na dno
Radičević, Branko - PESME
Ta sred one tmine ponajveće, Tmine, brate, svoje carevine, Pa već ne zna šta će od miline, Veseo je, Bog ga ne ubio!
drugoga, Onaj mišku u gvožđe vam skova, Ovaj duši verige raskova, A ko veli: on to nije bio, Bog je toga davno već ubio. Dalje pođo pa vide Avalu, I poita Savi na obalu, Kada tamo, čuda neviđena!
nos se ne ote, Oh u pakô da sam jadan pao I đavlu se na rog natakao, Na većojzi ne bi muci bio Nego onda, Višnji je ubio! Umr'o bi, moj premili druže, Da je tako potrajalo duže.
„Stani“, viknu, „stani, kopilane, Grdne si mi udario rane, Puno si mi drugova zgubio, No i tebe sad je Bog ubio.
Oh sramote što s' na Srba ote! Od sramote plamom zaplamtio: „Puštaj, ljubo, Višnji te ubio!“ Al' ništ' za to i ne haje mlada, Već još čvršće vođice spopada.
Pa oli je zadobiti tako, Oli tako ol' tužan nikako, Gnjevno junak zub'ma zaškripio: „A moj pobre, baš si me ubio.“ Gleni Turke — već su blizu gore, Već vesele započeše zbore: „Jala, kardaš!
Tale misli e mu se podade, Te joj bele ruke popustio, Jao Tale, baš te Bog ubio. Tek Hajkuna što to osetila, Pa od pasa noža povadila, Udri Tala u srdašce živo — Al' mu mlada ne učini krivo,
Jednom samo glenu bela, Ali drugom nije smela. Prvi put je strašan bio, Drugi bi je i ubio. U dvori je. „Pomoz', Bože! Tako ostat već ne može, Tako ne sme!
„Stani, stani, ti momče zeleno! Mloge si mi dočekô pošteno, Dosta si mi drugova zgubio, No i tebe Ala je ubio.“ Ovo reče, te pušku spopade, Pod pazuo ranu mi zadade, I zrno mi na pleća izlete, Al' mi srcu ne učini štete;
Planu junak kâno oganj živi, E ga ona osramoti ljuto: „Puštaj, ljubo, Bog t' ubio živi!“ Ali ona spopanula kruto: „Neću, bogme, pređe me utuci, Pomoz', Bože, mojoj slaboj ruci!
Pište Bajku zrna oko glave, Al' ne smeju udrit ga od strave, Ta strašan je, ubio ga Bože, — Ali drugi, bogme, i ne može!
Njemu Halil srubi desnu ruku, A Urošu drugu dade muku, U kolenu nogu mu slomio Puškom malom, ta Bog je ubio! S obe strane ima dosta jada, Onde bojak, onde junak pada, S obe strane momčad odabrana, Baš ne zna se koja gubi
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
s onolikačkim mjesecom, a kao za pakost odozdo se opet čuje dozivanje: — Ehej, magarci, vantazije, ozepšćete, bog vas ubio! — U štalu, sivonjo stari, pa tamo njači — vraća mu samardžija.
Juf, grom ga ubio! Pa onda je oko svakog mlina zgusnut neki vrbik, aluga i rasperjane rakite, a u blizini je i kakav šumarak, obično
— Kakva Marijana? — Marijana, čujete li! Kad joj takvo ime damo, ubio me grom ako će se vaš Nidžekanja ikad usuditi da zapjeva o Marijani. — Bogami ti je ta na mjestu — složi se ikonopisac.
Grom ga ubio i Veselicu! Putuje se, putuje, ponekad i juri uz klepet i zvrjanje kola, a ipak ...ipak ti je glupava poruga stalno
Već mi dodijalo da u kući imam božijeg špijuna. — A šta ćeš sa svetim Jovanom, bog te ne ubio? — Daću ga onome svom najmlađem sinu, koji se preklani odijelio od mene i skrpio kuću gore u krčevini.
— Zar ih ne čuješ od Prijedora? — pita Aćim, a Vačkonja samo puhnu i s olakšanjem izduši: — Uf, bog te ubio, što se ne izražavaš preciznije: drugo je „videre“, a drugo „čuju se“. Ja sam već pomislio da su tu negdje, u šikari.
Paljba od nevidljive ceste još više zagusti. Kuvar uzdahnu. — Da im je zeričak pomoći, gadovima, a? Izginuće, bog ih ubio. — Šta pomoći? Nek izginu. Niko ih nije po ušima tukao da bježe i četu nam sramote.
— promrsi Džakan, odmahujući rukom da nema, a onda se primače komandantu: — Ma kakva je ovo babetina, grom je ubio? Osijedi me s kavom kad god me vidi. Mora da je iz familije kakvog velikog učkuraša kad samo na kavu misli?
Niko od njegove družine u blizini nema ure. — Ma zna li iko živ koliko je sad sati, zakon ga ubio? — Kako će znati, de? — urazumljuje ga Boriša.
Artiljerac otpuhnu, iskosa omjeri staru muslimanku i obrati se svojima. — Ubio je led, ova stara ista moja mater. Čisto sam pretrnuo kad sam je maloprije spazio uz ovaj puteljak.
Kostić, Laza - PESME
kô pletilja ona stara, dan što plete, noć opara, među javom i med snom. Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom! što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Car joj reče: — Ja bih najstarijeg ti i srednjeg brata ubio, a najmlađeg ne bih; njemu bih i u pomoć svakad pritekao kad bih mogao.
Lovac padne pa mestu mrtav, i društvo njegovo kada ga posle nađe, ne znajući ko ga je ubio, odnese ga kući i ukopa. Posle toga žena ovoga lovca obesi njegovu pušku o klin.
Kad dođe u šumu, onaj ovan sa zlatnom vunom iziđe i preda nj, pa mu reče: — Tvoga sam oca ubio, pa ću i tebe. A on se uplaši pa rekne: „Pomozi, bože!“ — i nategne pušku te ubije ovna.
A on se uplaši pa rekne: „Pomozi, bože!“ — i nategne pušku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna što ga u carstvu nema, pa zdere kožu s njega i odnese kući.
Oni joj sad rekoše da je dolazila šestokrilka, i da ih je odbranio jedan čovjek, koji je ubio zmiju, te ih tako za vavijek spasao od najvećeg njihovog dušmanina. — Pa gdje je, gdje je taj? — zapita orletica.
A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća. Kad on to čuje stade se busati: — I ti li si moja sreća, bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah uteče: — Mene je Usud tebi dao. On je onda zapita: — A gde je taj Usud!
Šta će ko jadan, ko žalostan, ne smije više u onom polju ostati, jer ako ko dođe viđeće da je ubio čojeka, pa se brže baci na konja i ode svojijem putem.
Čobanin odnio pare, jer su njegove i bile a nije ni on sam znao. Otac onoga prosjaka bio je hajduk, pa je na pravdi ubio oca onoga junaka, pa eto vidiš sad se na njegovu sinu vratilo. Sad reci da nije pravda to bila!
Kobilu sam ubio zato što nisam mogao gledati da ti pseto skapa od gladi. Nego hodider i ti amo da se počastimo, svejedno, tvoje je, pa
Nagne se nad onim kamenom glavom, i šnjom počne tući o kamen govoreći: — Udri glavom, trijes te božiji ubio! Osveti se, nigdje ti do sada nije sramote ostanulo od kako smo se ja i ti sastanuli!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Bože sahrani! Žena treba muža da počituje; samo ne treba ni on da se zaboravlja. MAKSIM: Ali ubio te Gospod, tako da ti kažem; imaš li, more, pameti, da na bal ideš. SOFIJA: Bez pameti ljudi i ne idu na bal.
KUM: Pesma. MAKSIM: Pesma? Kako to može pomoći! KUM: Evo kako. Ona počne: „pa, ubio ga bog; đavo da ga nosi, kako sam se usrećila, bolje da sam crkla“. Ja na to (peva): „Ti, serdce, ne muči me!
Ja na to (peva): „Ti, serdce, ne muči me!“ (Višim glasom, podražavajući ženi): „Ti si orjatin, ubio bog i onaj čas, kad sam te poznala“. (Peva): „O samo daj mi mir!
(Peva): „O samo daj mi mir!“ (Najvišim glasom, kao žena): „Ta ubio te bog s nesrećom, ta ti si nesreća bio, nesreća ćeš i ostati; sad ću te oklagijom, vile ti kožu derale!
SVETOZAR: Ali kad muž ne zna da se žena beli? SOFIJA: Kako pozna svaku drugu, samo svoju ne može? MAKSIM: O, ubio je časni krst, kako zna pametno govoriti! SOFIJA: Mislim, da baš tako ludo i ne radim.
LjUBA: E, pa takva je sad moda. STANIJA: Ubio ti grom tu nesreknu modu! Da te moda uči da žmuriš na jedno oko, da ne ideš sas nogama, i da ne jedeš s desnu ruku.
STANIJA: Kako je to, kad ne govorite? PIJADA: Mi govorimo nemacki, po modi. STANIJA: Ej, ubio vam Bog tu nesreknu modu, da bežite od svoj rod! Ama dobro i činite: bolje se ponemčite, kad i tako niste Srbi.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Je li ti izišlo vreme, a? Hijeno ženska! Ni dva dana nema od kad si došla, pa već si mi se popela na glavu. Ubio Bog i onoga koji te je doveo na moj vrat!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Zmija? — zaprepastih se ja. — Kakva zmija? Da ste ga samo videli kako je ubio tutanj iz „Tri grozda“. Gotovo mi ga je bilo žao, onako prestravljenog, na časnu reč!
Najzad, matori zavitla u Suletovom pravcu kinesku vazu zbog koje bi Zoki ubio i rođenu kevu, toliko je obožava. Sule sa Ade baci prema matorom iza fotelje telefon, i to onaj stilski što u Italiji
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Kad bi samo njega čitali, slatki tatice, kosa bi vam rasla: kako je Karl Mor Amaliju ubio — to je bilo srce! Pak je baš svojim degnom ubio.
Pak je baš svojim degnom ubio. Tako i ova sirota princesa stradala je i švermovala, a nije ni znala da je princesa. MARKO: Kaži ti meni zašto čitaš
Marija je ovde. ALEKSA: Šta, Marija? Odkud nju đavo ovamo donese? MITA: A znam ja. ALEKSA: Ej, ubio je bog, sad će mi sav posao pokvariti. Vidiš li ovu devojku; tako sam je rečma doveo, te se zaljubila u mene kao mače.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
gubim: čitav sam bunar izdubio, pola sam sela izljubio, tovar sam sati izgubio, dok sam ti mudri savet kao iz topa ubio. Slikar mi Packo reče: „Evo saveta zlatna, nabavi četku, boje i dobar komad platna.
u večernje dalji maslinaste, a ne vidim, oko mene, krugom, kako šapat podrugljivi raste: „Pogledajte, kantar ga ubio, evo nam se Ćopan zaljubio!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Mislim da ne volim nikoga. Oni su me svi uništili. Naročito me je otac uništio. Da me je ubio ne bi ništa gore učinio. Pade mi na pamet: — Ali život naš ne zavisi samo od nas i naših porodica.
— kako je sestra gazdarice hotela, u kome je Englez stanovao, zatrudnela i kako se on onda uplašio i ubio. Ali ja nisam ništa poverovao. Ja sam znao koliko je on dobar i koliko bi njemu bilo nemoguće da učini tako ružnu stvar.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
starac pogleda u ove čudne oči, razvuče mu se brk u stranu i on začuđeno mahne glavom i u sebi prošapće: »Časni je ubio!«...
, stade ga šibati po licu. On protrlja oči i mahnu glavom u stranu, kao čovek koji je gađao zeca, pa ubio — kera... Tome se nije nadao... On, stari lisac, udesio je sve kako valja, i čini mu se da je već krajnje vreme za napad.
Bolje je musti dve ovčice no jednu... Tako je to, bratiću moj !... Ali opet, opet... Časni je ne ubio!... Osvanu dan turoban, vetrovit. Ljubica nije mogla gotovo nimalo spavati, a Gojko nije ni trenuo.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ljubi oči željno momče. 140. Oj ti Cveto, lepo cveće, Bog ubio majku tvoju! Koja tebe tak’ u rodi, I posla te nasred sela, Gde junaci vino piju, Mladi momci kamen meću, A
Karao ga kralj Matijaš, zemlji gospodar: “Bog t’ ubio, Dojčin Petre, varadinski ban! Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan. Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
TOMANIJA: Ubili su okružnog načelnika! BLAGOJE: Domazeta? SIMKA: Onu rđu? GINA: Ko ga je ubio? DARA: Ko je da je, ruka mu se pozlatila! TOMANIJA: Sa njim su ubili i Anđu... SIMKA: Karamarković?
razgorevao je vatru u šporetu; sedeo je na šajkači; u šajkači je nosio pismo; za šajkaču je zadenuo neven; šajkačom je ubio muvu; pomoću šajkače je, da se ne oprži, prenosio vruć lonac; šajkaču je stavio pod glanu, i zaspao; u šajkaču mu je
VASILIJE: Nije to Filip policajcima priznao da je ubio tog okružnog načelnika i njegovu ljubavnicu — on za njih možda nikad nije ni čuo!
— nego je Orest objavio građanima Argolide da je ubio svoju majku i Egista! JELISAVETA: Je li to moguće? SOFIJA: Ali zašto baš Elektra da mu padne na pamet?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Njega je, kao mladog poručnika, u Skoplju, ubio jedan regrut koji je bio s uma sišao. Ubio je sa njim i četiri vojnika koje nije ni poznavao.
Njega je, kao mladog poručnika, u Skoplju, ubio jedan regrut koji je bio s uma sišao. Ubio je sa njim i četiri vojnika koje nije ni poznavao.
su, među Bečlijama, izazvali tek mrtvački sanduci prestolonaslednika i njegove žene, grofice Kotek (koju je Princip ubio nehotice, gađajući guvernera Bosne, generala Poćoreka). Sva je stanica bila zavijena u crno.
Svud je na zidu bila jedna slika: jednog starca, u uniformi maršala, sa bakenbartima kao u belog zeca, kome se sin ubio, kome su ženu ubili, i koji se sad molio Bogu, za Austriju: Postojala su tada dva Beča.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
On beše čovek proždrljiv, gramziv i sebičan. Njegova je vlast, koju je oteo od svoga prethodnika a njega ubio, bila ogromna. I on je tu vlast upotrebio na to da se što više nagrabi blaga.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Jedan je opet odlikovan što se posle učinjenog velikog deficita nije ubio, po glupom dotadašnjem šablonu, već je drsko uzviknuo pred sudom: — Ja sam nazore i ideje svoje u delo priveo, takvi
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
do krsta, sve isprepletala dretvom, tamo i amo, pa nije ni zakrila, no stoji 'nako, da sav svijet gleda — časni je ubio!... — Zar se baš lijepo vidi dretva?
Video devojku, dopala mu se i — drž' za ruku... O, časni ga ubio!...« — ovo je bila njegova omiljena rečenica, kojom je za trenutak prekidao nagomilane misli.
I drugi se žene, pa imaju dece... Ih, pa tek kažu: »Čij si ti mali?« a on: »Ja sam Mojsilov!«... O, časni ga ubio!«... i da bogme, ova mu rečenica završi taj niz misli... Ćutao je dugo i pušio.
Potegnem iz puške: dum! — on se zakoprca. Aja, ne valja; ne bi mi dali pare, ubio ga na spavanju... A može biti da bi dali: kmet je pročit'o da je njegova glava ucenjena, pa kad donesem glavu, mora mi se
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tako je uvredio i g. ministra i načelnika i, što kažu, jednim udarcem ubio dve muve) prilikom poslednjeg obilaska po srezu, nije platio jedno »slatko« i tri čokančića rakije?
Ako je verovati Mići i Sreti, ta mu je puška ostala od đeda koji je vojevao na Ljubiću, i njome ubio onoga Ćaja-pašu. I ona se sad, kao antika, čuva u Mićinoj kući, a ona u muzeumu u Beogradu, to je, veli Sreta, samo
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Deca su kriva. Nikad se ni na jednog od njih on nije ispizmio; Ono, jeste... deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio!
Starac, ne razmišljajući, žestoko šutnu I puče plavi prozor na crkvi. Istrča crkvenjak: „Bog te ubio! Tako mator, a poludio!
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
I tako dve želje postigao jesi: i zmiju ubio jesi i mučenja venac primio jesi od Boga. Sada ne predaj zaboravu voljena ti čeda koja si sirota ostavio prelaskom
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VOJVODA BATRIĆ Bog ga jaki i mrtva ubio! Kako mòga vjerovat Turcima, tere im se na vjeru opušta? VUK TOMANOVIĆ Vjeran bješe junak mimo ljude, pa ga ono
potrči k riječkomu gradu, al' zaludu — svi utekli Turci u lađama put bijela Skadra; samo Bogdan što je pohitao te ubio riječkog kadiju.
Radun gađa s prozora od kule, sedminu je na obor ubio. No mu došla bješe pogibija: Turci bjehu slamu i sijeno oko b'jele kule nanijeli pa zažegli sa svakoje strane.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Otada niko nije smeo ni da mrdne za njim. I, sad... eto... tako! Sofki po ovome bi jasno da se zbog nje, ako ne ubio, a ono navlaš išao u Arnautluk.
Samo, onako pijan, na glas je pretio Ahmetu, Arnautinu, za koga je tvrdo verovao da ga je ubio. — Ah, Ahmeta! Ah, crni sine! Ah, psu!...
Možda je i sasvim unesrećio, zarobio, ubio, što ju je doveo ovamo, kod njih. I to je činilo da Sofka, istina teško, mučno, sporo, ali malo po malo poče osećati
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vladika gledaše dobro u oči mladića; zenica u zenicu, štono rijek. „Kako ne znaš?...Ubio si ga!“ reče đakon. Mladić se trže. „Ubio... ali ne znam ni da sam pušku nategao.
„Kako ne znaš?...Ubio si ga!“ reče đakon. Mladić se trže. „Ubio... ali ne znam ni da sam pušku nategao. Čini mi se da je to bilo, da se dogodilo prije no što bi okom trenuo...
Očepio me... očepio. I bješe, znajte lijepo, crn konj te me očepi...“ „Pa što, kad te ubio nije! Da sluti na velje zlo, ćaše te onaj konj ubiti. No te očepio, neko će te najediti,... to ti je sve!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Da se kletva ne obistini, ublažava se sa „ne“ (Bog te ne ubio!) ili se uslovno izriče (Grom me spalio, ako sam ja to uradio).
Tako magareću glavu ne nosio! Tako mahnit po gori ne skakao! Tako me braća ne izdala! Tako me grom ne ubio, a vi svi zdravo i veselo! Tako me živi oganj ne sažegao! Tako me zemlja suncu ne otela!
— kazuje žunja u lugu, a na to joj druga odgovara: — Nije pečena! Nije pečena! Nije pečena! Ubio Ilija Miliju! — kliče prva žunja, a druga je pita: A što? A što? A što? — Za lanjsku kiriju! Za lanjsku kiriju!
“ Ubio ti bog tu moju hitnju! — Rekao puž kad se dvadeseti dan pripeo na granu, pa se okliznuo i pao! A zašto šiče na sveca?
— Pitao Nasradin hodža ljekara, koga su mu bili dozvali da ga liječi, kad je pao s tavana, pa se ubio. A kad je ljekar odgovorio da nije, on ga oćerao i kazao da zovu čoveka koji je padao s tavana.
MARKO KRALjEVIĆ Za smrt Marka Kraljevića različno se pripovijeda: jedni vele da ga je negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se
Šuba mu do pete: niti je razdrô u crkvu hodeći, ni bogu se moleći, već po trnju se verući i srdoboljom se... i! Ubio ga gospod Bog strijelom kroz plot! Vala, mili domaćine, i ejvala!
Ko nam bio zlotvor, ubio ga gospod svojom strijelom kroz kost, odletio na otur kao kolo, pa kotur niza sanske lugove da pokupi dugove.
Bilo staro, bilo mlado, ljubiću ga ja. Ko se neće poljubiti, ubio ga bog! Ubila ga sveta Petka Paraskevija! Puštajte se, bele ruke, ne držite se! Ko se s kime u’vatio — da se ljubimo!
reći): — Vi znate, braćo, mene i moje junaštvo, ali ću vam pripovjediti neka koja može biti nijeste čuli: Puškom sam ubio vuka, kunicu i lisicu, a nožem posjeko od prve glavicu kupusa po najdebljem kočanju, i presjekao lubenicu s vrha do dna,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoči i sestra i one đevojke.
Lovac padne na mesto mrtav, i društvo njegovo kad ga posle nađe, ne znajući ko ga je ubio, odnese ga kući i ukopa. Posle toga žena ovoga lovca obesi njegovu pušku o klin.
Kad dođe u šumu, onaj ovan sa zlatnom vunom iziđe i predanj, pa mu reče: „Tvoga sam oca ubio, pa ću i te82 be.” A on se upla- | ši pa rekne: „Pomozi Bože!” i nategne pušku te ubije ovna.
” A on se upla- | ši pa rekne: „Pomozi Bože!” i nategne pušku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, što ga u carstvu nema, pa zdere kožu s njega i odnese kući.
” A ona mu odgovori: „Ja sam tvoja sreća”. Kad on to čuje stane se busati: „I ti li si moja sreća, Bog te ubio! Ko tebe meni dade?” A ona se odmah uteče: „Mene je Usud tebi dao.” On je onda za- | pita: „A gde je taj Usud?
Prvo sam video srebrnu ćupriju vrlo lepu, ali je nagrđena gde joj nema dveju talpi. Ko ono uze, ubio ga živi Bog!” Starac mu na to rekne: „Ono su tvoja braća ukrala; kako su činili onako su i prošli.
Kad dođe na izvor, mesto da joj nazove pomozi Bog, ne reče joj ništa, nego u sebi promrmla: „Eto one ženturine, ubio je Bog!” Pa se napije vode i sedne kod izvora kao što su joj kazali.
“ Car joj reče: „Ja bi najstarijeg ti i srednjeg brata ubio, a najmlađeg ne bi; njemu bi i u pomoć svakad pritekao, kad bi mogao.
Kad u veče dete otera kući krmaču i dvoje prasaca, otac napadne nanj i stane ga karati: „Gde ti je prase, ubio tamo njega Bog! Ja gledam da zapatim, a ti rašćerdavaš.
“ 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. Zapanula bijahu dva brata na kraj puta da čekaju krvnika koji im je ponedavno oca ubio, i koji se ta dan s pazara vraćao.
ne mili u pustu kuću uljesti za to što imam nesretnu ženu, i prosta Turska sablja ma ne njezin jezik, i ko bi me ubio, dušu bi stekao.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Hristova od sedam dana učiniti, kako su i ispočetka bili, kako se je narod protiv njega uzbuntovao i mal’ ga nije ubio. Zato, druže moj, gledaj šta radiš.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Seo je na jasle i razmišljao kako da ubije strinu a da se nikad ne sazna da je on ubio. Posle nije razlikovao glasove. Dozivali su ga svi ljudi iz Prerova, i žene, i svi ludi i sve žene koje je dotad video.
prsnuće mu mozak, toliko mu ruke zebu da jedva štranjge namiče, jedva protinje dizgine, samo da ode odavde, daje ne bi ubio... „Odmah da se izgubiš iz moje kuće! Odmah, ubiću te!“ „Biće ti kuća još više pusta, Đorđe.
Aćim pomisli da je neko od ranjenih Prerovaca umro, pa ne može iz sebe da iščupa reč. — Zašto si ga ubio? — žućkaste i guste obrve pretvoriše oči u dve svetlucave linije. Ruke stavi na leđa i, poguren, još više se smanji.
Ona će, sigurno, s njim, sada, dok je on ovde. Naći će se oni negde. Zašto je nije ubio? Tako bi se sve svršilo. Pa se svukao i legao u krevet. Smirio se. Boli ga... glava. Glava žene boli.
— Ko? — Mogli su psi ili neke zverke da ga pojedu. Pa mog oca Luku — povisi glas. — I Turčin je slučajno ubio Vasilija Jovčića, prvog muža moje matere. Slučajno sam se tako i ja rodio. Mogao sam da se ne rodim.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Iznenada, on oseti kako postaje prozračan i lagan, a ptica reče: — Pozdravljam te, Prinče oblaka! Da si me ubio, kao ludi vetar bi svetom hujao. Neka ti je srećan put! — ptica se vinu uvis, a dečak polete za njom.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ubrzo se čulo da je tu, na padini, kod Čukur-česme, turski vojnik ranio, možda i ubio, srpskog dečaka. I Sima terdžuman hita ka česmi.
Tako je bilo i sa begom Zumbulićem, i sa čuvenim Mehmed-kapetanom; tako je bilo i sa onim Mulom Sarajlijom koga je ubio, istina ne na megdanu nego u poteri, koliko metkom iz kubure toliko i silinom uprepašćenosti koju je u njemu izazvao.
Nikome, nikad, nije ispričao, a i zašto bi? U danu kad su toliki Turci pobijeni i on je ubio jednog, pa šta? Nije vredelo ni pominjati. Samo, od tada, nije više nosio, uz sebe, oružje; nosio je, u sebi, greh.
Pričalo se da su im odsecali glave kod same Nebojše, na obali Dunava i da je Riga, štiteći svoje drugove, ubio neke stražare; pričalo se, takođe, da su ih streljali na današnjem Ratnom ostrvu, pod zvezdama junskog bezdana.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Bog ubio tu besputnu silu koja tvoje popire zakone, koja puni mrakom i užasom naš orizont i našu sudbinu! U noć, strašnom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja njoj ništa nisam kazala, ona neka ćuti. — Jest — doda njen muž. — Gde putuje žensko samo? Da si moja ja bih te ubio, rđo kusa...
pop gađao iz revolvera moj šešir od paname okačen o drvo, a kum, pobedonosno, na svom štapu doneo veliku zmiju koju je ubio i stao da opisuje.
sam novine: neko je udario, drugi razbio, treći otrovao, onaj pobegao u svet, ovaj provalio, šesti se pobunio, sedmi ubio. Je li moguće? Je li moguće? Je li moguće? Kako su smeli? Kako samo smeju?
On je nađen usred cveća, na jednoj krasnoj uzvišici borovog parka, gde se ubio pri zalasku sunca. On je bio devojački lep, ali je njegovo lice odavalo užas jedne strašne patnje koju je tako odlučno
Pomagajte, ubi se Laza. Laza se ubio!“ Pa kad je tako, pomislio sam čim sam se probudio, i kad i u takvoj prilici ni za koga nisam gospodin, onda šta mi i
To što ga je ovamo dovelo bio je zločin iz ljubomore, ubistvo, i to dvostruko. Osuđenik je ubio ženu, zatim njenog ljubavnika, po povratku s fronta, posle izdržanih muka.
Pre bih se sam ubio nego što bih dopustio da sve to uradim pored vojnika, koji u nama gledaju svoju zaštitu, svoje majke, i čiji su
Mesec dana docnije, na putu iz Tirane za Drač, kod sela Kašara, čuveni odmetnik Sulejman-beg sa društvom beše ubio našeg narednika Lalovića i redova đačke čete, učitelja i pukovskog pisara Sredojevića, koji su službenim poslom išli u
jedno mesec dana u sudskom zasedanju izviđa se krivica jednog mladića, vojnog obveznika, koji je baveći se na odsustvu, ubio svoju verenicu, koja mu nije bila verna. I tom pretresu, iz duga vremena, prisustvuje i major Tasa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali opet.... — Kako to hajduk ?... Zašto su ga tako načinili, kad nije još nikoga ubio ? — zapita ona radoznalo. — Pa...
nekako neobično sede i leže u vatru na pročelju, leže onako leđima, prevrnutih očiju, i on poče razumevati da je to on ubio Pantovca.
oseti smrad spaljene kose, Đurica htede da vrisne, osvrte se pažljivo po kući, ugleda još nekoga nad onim, koga je on ubio.
»Otkud ja ovo idem?... Šta ovo bi?... A, jest, ubio sam čoveka !..« I pri toj misli steže mu se srce i ohladi, a na dušu mu pade neki težak teret, neki veliki bol, neko
Đurica se doseti. »Zna da ću noćas da razdam novac... Ali kud smem ići k njemu s ovolikim parama! ... Ubio bi me bez reči. Bolje da mu dam sad«. — Hoćeš li i tebi da se sad odužim? — reče on, mašajući se džepa. — Pa...
pa htede da se koristi ovakim njenim stanjem radi dalje istrage, te je prekide: — Pa veliš: on ti sam kaže da je ubio Matiju i Vuja? — Sam, gospodine, on sam... — A ja sam slušao da je Matiju drugi ubio?..
— Sam, gospodine, on sam... — A ja sam slušao da je Matiju drugi ubio?.. Onaj što je te noći išao s Đuricom.... — Zar Novica?... — reče ona i trže se kao opečena.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
se ništa više, — reče joj on — ja sam opet prsten kutarisao, — pa joj poče pričati šta je sve pretrpio, i kako je babu ubio i do prstena opet došao.
carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoči i sestra i one đevojke.
Car joj reče: — Ja bih najstarijeg ti i srednjeg brata ubio, a najmlađeg ne bih: njemu bih i u pomoć svakad pritekao kad bih mogao.
Lovac padne na mesto mrtav, i društvo njegovo kada ga posle nađe, ne znajući ko ga je ubio, odnese ga kući i ukopa. Posle toga žena ovoga lovca obesi njegovu pušku o klin.
Kad dođe u šumi, onaj ovan sa zlatnom vunom iziđe i preda nj, pa mu reče: — Tvoga sam oca ubio, pa ću i tebe. A on se uplaši pa rekne: — Pomozi, bože! — i nategne pušku te ubije ovna.
A on se uplaši pa rekne: — Pomozi, bože! — i nategne pušku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, što ga u carstvu nema, pa zdere kožu s njega i odnese kući.
Oni se začudiše, a sluga će: — Ne čudite se, tu sam aždahu ja ubio, evo joj glave, — pa izvadi glavu od aždahe i prinese trupu, kad taman jedno uz drugo.
Oni joj sad rekoše da je dolazila šestokrilka, i da ih je odbranio jedan čovjek, koji je ubio zmiju, te ih tako za vavijek spasao od najvećeg njihovog dušmanina. — Pa gdje je, gdje je taj? — zapita orletica.
Prvo sam video srebrnu ćupriju vrlo lepu, ali je nagrđena gde joj nema dveju talpi. Ko ono uze, ubio ga živi bog! Starac mu na to rekne: — Ono su tvoja braća ukrala; kako su činili, onako su i prošli.
A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća. Kad on to čuje, stane se busati: — I ti li si moja sreća, bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah uteče: — Mene je usud tebi dao. On je onda zapita: — A gde je taj usud?
A otac mu reče: — Metni me u lajt u podrumu, pa kaži da si me ubio. Ti me hrani, a ja ću te svačemu učiti. Sin ga posluša pa ga zatvori, i tu ga je hranio devet godina.
— He, he, čestiti care, da sam ja tebi donio na peškeš dunja, kao što sam bio naumio, ti bi mene jutros ubio; ali mi žena ne dade, bog joj svakoga dobra dao, kao što joj je i pamet mimo ikakva isana!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kad se nađe licem pred ocem, pogleda ga strahivo i istisne razgovjetno: , —Ubio sam ga! — i osjeti u taj čas da je slobodnije odahnuo. —Ubio si ga!
— i osjeti u taj čas da je slobodnije odahnuo. —Ubio si ga! — ponovi stari, i, zamišljen, reče s očitim uvjerenjem: Znaj, i nas si ubio!
—Ubio si ga! — ponovi stari, i, zamišljen, reče s očitim uvjerenjem: Znaj, i nas si ubio! U trenutku svom trojicom zavlada jedna misao.
—Neka su mene, ubio sam! — odgovori on. – No što će s tobom? Sjutradan izvedoše ih pred suca. Oba ponoviše i potvrdiše ono št su već
Sudac ih posmatra, zamislio se i — piše. Najednom poliže glavu i upita Spasoja: —Možda ga nijesi na mrtvu ubio? —Jesam! — odgovori on. — Viđu ga mrtva! —Ti ne možeš znati da je baš onaj čas preminuo, — opet će sudac.
A sunce očas osvojilo i more i školj, i topli dan ubio jutarnji svježi sjeverac, pa nastala tišina. Oko ručana doba, ribari, dovršivši posao, naložiše vatru da ispeku na
Niko joj ne odgovori, kao da ne čuju. —Ode ženi, — veli Toma Jelić. —Bože, ama reći: zna li on?... —E, ne zna... —Ubio bi' je da je moja. —Ja bi' je otjerao... —A šta bi s djecom? — opazi Toma.
Jedan veli: „Da sada dođe, ubio bi' ga iz puške kao zeca.” Drugi, jareći se, veli: „Kucima bi' ga zatjera”, dok će najmlađi između njih: „Ostavite vi
Stara, jecajući, pita ga da li je i žena mu s njim došla: — Bog je ubio, pogana je zlo je s njome, ali bez nje, sine, stoput je grđe... Pomete nas... — E, gde je to? Zakon je zakon.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: E, nemoj tako da kažeš. Znam, pričala mi je gospa Nata, kaže: kriza, a moj muž ministar, pa ništa, miran, ubio ga bog, kao da nije kriza, a ja, nesrećnica, zbunila se kao niko moj; te triput solim jelo, te sipam zejtin u lampu,
ANKA: Bio je na ormanu, ali ga je ovaj skinuo (pokazuje na Raku) kad se igrao s njim. ŽIVKA: Bog te ubio, da te ne ubije, opet ti! RAKA: Nije istina! Ja sam uzeo samo kutiju da napravim aeroplan, a cilinder sam ostavio.
” A onaj moj šmokljan – mesto da kaže: „Hvala, Vaše Veličanstvo!” – sigurno će početi da muca. Ubio ga bog sa suklatom, sigurna sam da će mucati. DARA (prekorevajući je): Ali, zaboga, mama!
DARA: Pa kaži, zaboga! ŽIVKA: Da ili ne? ČEDA: Da! ŽIVKA: Šta? ČEDA: Ministar. ŽIVKA: Ama ko, ubio te bog, da te ubije, ko ministar? DARA: Je l' otac? ČEDA: Jeste!
ŽIVKA: Kako šta? Još pitaš. Ja sam rocpođa ministarka! (Udari u sladak smeh od zadovoljstva.) Ju, ubio me bog, čisto ne verujem svojim rođenim ušima. Kaži mi, Daro, ti! DARA: Šta da vam kažem?
već prihvatila iz Popovićeve ruke cilinder, ona ga natuče Raki na glavu da mu tako uguši glas): Kuš, prokleto štene! Ubio ga bog, da ga ubije, i kad ga rodih ovako prokleta! POPOVIĆ: No, no, Živka, uzdrži se, zaboga!
ČEDA: A je 'l' te, molim vas, smem li znati kako je ime Nikaragui? ŽIVKA: Ama, kakav Nikaragua, ubio te bog! ČEDA: Pa taj naš zet. ŽIVKA: A, za njega pitaš. Ime mu je Rista Todorović. ČEDA: Dakle, Rista?
ŽIVKA: Nesrećni sine, zar učiteljici engleskog jezika da psuješ mater? RAKA: Nisam! ŽIVKA: Jesi, nesrećniče; jesi ubio te bog da te ne ubije! I zašto da joj psuješ mater? Zar ona tebe uči i vaspitava, a ti da joj psuješ mater?
Anka, Anka, brzo čašu vode. ANKA (otrči). ŽIVKA: Razbio mu nos, psovao mu oca... sinu engleskog konzula. Gospod te ubio da te ne ubije! Razbojniče, ti ćeš me ubiti, ti ćeš me živu sahraniti! ANKA (donosi joj čašu vode).
” ŽIVKA (njen gnev prelazi u bes): Kuš! Ubio te bog da te ubije, pseto lajavo! Da nisi više pisnuo, ili ću te stolicom po glavi!
ŽIVKA: Zar zavukao si se u kuvaričinu sobu, svukao kaput, zaključao vrata, pa to sudbina? A što svuče kaput, ubio te bog da te ne ubije? RISTA: Pa, naložena peć. DARA (majci): Dakle, to je taj počasni gospodin koga si mi namenila?
ŽIVKA (trgne se): Šta je, govori šta je? SIMA: Uvažena mi je ostavka! ŽIVKA (cikne kao ranjena): Bog te ubio da te ne ubije, a što je dade? SIMA: Zbog tebe!... ŽIVKA: Šta, zbog mene? A što zbog mene, smetenjače jedan!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
3adovoljan je bio orahovički Turčin: njegov brat je toga jutra po izgranku divnoga jesenjega sunca ubio Selmana Čibukovića...
I na kraju: prikrao se neko prošle noći i na spavanju ubio Jablana... — Suđeno, ljudi — kleše kroz duvanski dim Kariman Košutan — da mi preko kuće i ova golema neprijatnost
Nikad nikoga nije ubio, ni opljačkao, ni potkrao, ni zajeo. A ceo svet je mislio da je zlica i opak i da je u stanju lakše ogrešiti dušu, no se
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
On je do toga počasnog mesta došao svojim velikim radom, a na njemu se pokazao osobito častan čovek. Iz lične osvete ubio ga je neki propali advokat. gòndže (tur.), ruža koja je tek napupila. gortan (crkv.-slov.), grlo.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Ubio me bog ako znam o kakvoj reškonti! VASILIJE (legne na zemlju): Oh, sad sam nesrećan! Sa svake, kukavac, strane stradati
Krakov, Stanislav - KRILA
Prorezani šinjel i probijene grudi. — A, a... — bio je jeknuo onaj. Krik je bio prost ali strašan. — Ubio sam, ubio sam... — Oficir se nije tome radovao, ali se nije ni užasavao. Bilo je još suviše blisko.
Prorezani šinjel i probijene grudi. — A, a... — bio je jeknuo onaj. Krik je bio prost ali strašan. — Ubio sam, ubio sam... — Oficir se nije tome radovao, ali se nije ni užasavao. Bilo je još suviše blisko.
Spustio je revolver, istresao zemlju iz vlasi, i setivši se da šlem čuva od parčadi, stavi ga sebi na glavu. Nije se ubio, ali je i sutradan tu odluku zapisao u notes.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Uzeo sam štap i ubio je. Posle mi je bilo žao što sam to učinio, jer nije ujela devojčicu! Nije li ovaj način razmišljanja potpuno crnački“?
Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio slučajno pticu koju nije smeo; pojeo zabranjenu hranu; sanjao izvesne snove itd.
Zato i ako umre, recimo, čovek od strele ili ujeda zmije, traga se uvek koji je taj sused ili prijatelj koji ga je, ubio, izvršivši pre toga čarolije i fetiše protivu kojih se nije moglo odbraniti. Počinje pravo veselje.
Ako se sazna da je bilo koji član, bilo kog susednog plemena, i slučajno, ubio ovakvu ribu, pleme Bobo mu objavljuje rat kao svom najkrvnijem neprijatelju.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
To beše... STANA: Ta dosta, dosta! Proklet večito! GLAVAŠ: To beše Spasa!... STANA: Bog te ubio! SPASENIJA: Ah! GLAVAŠ: Pa sad je vodiš, Da sa divotom stvora njezina Potkupiš paši oči lakome, Da prodaš rumen
Al’ ona noć U pustim grud’ma spomen ostavi: Poslednju volju oca ranjenog I prvu ljubav!... STANA: Grom vas ubio!... (Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!... Eno je, ode!... S ćerkom je, jadna, sve izgubila!
Već nam stražari i kapiju otvoriše, a baba iskrsnu, bog je ubio!... „Hajduci!“ viknu, a glas joj po noći krešti kao u buljine... ISAK: To, kanda, beše majka Boškova?...
Šta da se čini?... Govor’te sad! ĆERIM: Da se ubije! HASAN: Ta tu je bio malopre, Pa što ga smesta nisi ubio? ĆERIM: Što nisam htio; jer sam u sebi drugo nešto smišljao. HASAN: Pa, dela, kazuj, Da se ne troši vreme zaludno...
A nekaka baba, bog je ubio, ranjena, a jednako krešti za njom: „Udrite je, Turci! Vežite je! Tu kuju! Tu jaranicu hajdučku...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Otkud ti ovde, deda Stojane? — Izgoreše ne prokleti Turci, bog gi ubio. — Zar upališe Cerje? — Upališe, upališe, prokletnici prokleti! Na noć ga upališe. Izgibe narod, izgibe, izgibe.
Dok sam ce ja ustezao da mu ga dam, izađe đeneral i upita šta je. Kažem mu da se major Velimirović ubio i da je ovo pismo od njegovoga brata kapetana Velimirovića, upravljeno lično na đenerala.
Dakle šta je ovaj nizam? Rob sultana i turskih velikaša i žalosna žrtva njinih interesa. Ti si ga ubio, jer bi inače on tebe ubio, ali kad ga vidiš gde leži ovako uništen, požali ga; on to zaslužuje, on je kukavna žrtva
Rob sultana i turskih velikaša i žalosna žrtva njinih interesa. Ti si ga ubio, jer bi inače on tebe ubio, ali kad ga vidiš gde leži ovako uništen, požali ga; on to zaslužuje, on je kukavna žrtva tuđe obesti, grube, surove
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Spolja je dopirao cvrkut vrabaca i veseo žagor. — Čini mi se — nastavi Vlajko — radije bih se ubio, samo da ne gledam više takve prizore... Dosta je bilo.
I da smo se slučajno sreli u životu, bili bismo sigurno dobri prijatelji... Ovako, ubio sam ga... Ili bi on ubio mene. Ali je trebalo da dođe ona strašna noć pa da se u mnogih ljudi probudi savest njihova...
I da smo se slučajno sreli u životu, bili bismo sigurno dobri prijatelji... Ovako, ubio sam ga... Ili bi on ubio mene. Ali je trebalo da dođe ona strašna noć pa da se u mnogih ljudi probudi savest njihova... Slušaj šta ću ti reći.
Ali na Želčeva je pucao jedan. Taj isti ubio je i njegovog posilnog. Trebalo je videti toga vojnika kako je posle izgledao.
Trebalo je videti toga vojnika kako je posle izgledao. Pri saznanju da je on svojom sopstvenom rukom ubio dva čoveka, njega je obuzela drhtavica, i on je bezumno pilio u leš, dok su mu se vilice tresle.
„Fikus“ poziva i nas kao goste, te da im svi zajedno učinimo boravak prijatnijim. — Ko neće, ubio ga bog — preporučuje se Pera „Đevrek“. — Da im pokažemo znamenitosti Vodene... — I naše herojstvo i junaštvo...
Na taj način ubio je Pera osam lafova. Ostali su ubijali tigrove, „Fikus“ kao kapetan potporučnike, „Maher“ slonove, a potporučnik Sima
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gunjac stari i fes prodrt, kosa propala! Otac stari, majka pita: „Šta si radio?“ Deca plaču, Žena kune: „Grom te ubio!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Al’ da je znati barem uzroka, Za koga teče poslednja kap. KAP. ĐURAŠKO: Za Veneciju... BOŠKO: Bog je ubio! KAP. ĐURAŠKO: A što? BOŠKO: Kako: a što?
Pa i tog anđela!... E bog te ubio! I na sunce je otrov prsnuo, Jelisaveto, zvezdo divotna! Oprosti mužu, prosti čoveku!
Ždravlja mi, nije!... Sijed čojek... p’ onda... možda je i grijeh?... Al’, velju, bolje da si ga kâ skota ubio!... JELISAVETA: I tebe s njim! VUJO: De! de!.... Hoću l’ ih puštit...
Oh, bog vas kleo, karô, ubio! A nesreća vam stopu po stopu Sramotan život verno pratila! I ti, zar i ti? Ta da se kuga s grozom ljubila,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
„Dijete, dijete, čuvaj se seljačkije' Đurđija, Hristos i' ubio! Đurđija je Đurđija! Udri Đurđiju, križ joj šokački!“ — prodere se i silno zadrma kosmatom, podbulom glavom kad mu se
O, proklete moje ćudi!... Malo ne ubi' kaluđera... Da sam ga, kojom nesrećom, ubio, kud bi mi onda duša! Zovi ga, Gavro! O, oče moj sveti!... Jedva Partenija iziđe iz košare.
“ „U koji misliš sud?“ „Pa ja mlim, ženo, u okružni, jer je šteta velika.“ „Eto, Bog te ne ubio!“ — vrisnu ona, kô da je nešto ujede za srce. „Uvijek se 'vališ: ja ovo, ja ono; pametan sam, učevan sam, znam zakon!
O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom po sto puta!“ — stade vrištati kô bijesna i čupati kose. „Slušaj, Bog te ubio, kako ćeš odati carskoj gospodi čest. Kad uđeš u naš mali, seljački sud, vikni: Dobar dan, glavati gospodini!
Sudac: Što si vodio ovog lopova pred sud? Što ga nisi odma' na njivi ubio? David: Kako sam budalast, more biti da bi i to učinio da ne znam današnjeg reda i zakona.
Neću preko zakona, pa ubi me!... Neke godine, dok još nisam bio svještio vašeg zakona, ubio sam u toj istoj njivici jednog jazavca. Biće valjda brat ovog lopova. U'vati me carski šumar i oglobi s pet vorinti.
“ — Onda sam imô čet'ri koze. Za turskog suda mirne ko ovčice, a kad zastupi ukopacija ošjetiše i one slobodu, Bog i' ubio, pa se ne daju snositi! Počne i' ona moja krezuba babetina musti, a pošljednja nogom u kabô, pa prolije vareniku.
David: Ti kažeš da je oćeram. Kako ću je oćerati kad mi je, da prostiš, slatka i draga, Bog je ne ubio! Čuješ, glavati i velevlažni gospodine, nevjenčana je, prošćeš, žena i slađa i draža od vjenčane.
U'vati me za grlo, da me udavi. Sjeti' se ja osvjeta: Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, Bog te ubio. Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, 'Ristos te ubio.
Ostavi ženo, Bog te ubio. Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, 'Ristos te ubio. Živila, prodera' se iz svega grla, naša premilostiva Zemljana Vlada u Sarajevu!
Žena me je, Bog je ubio, ustrašila, ona moja krezuba babetina! Pisarčić: Ja bih reka', gospodin sudac, da se ovaj čovjek pretvara.
To ništa ne pripoznajem! Ja se držim reda i zakona! Da sam ćio raditi preko zakona, ja bi njega sam u šumi ubio. Znam zakon, pa preko zakona ne dam ni svom rođenom ocu!...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
) JEROTIJE: Boka! Eto ti ga s misli i s personom! Sad znaš ko je Đoka. ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, ju! Gospod je ne ubio! Prste ću joj iseći, da ga majci nikad više ne napiše pismo. JEROTIJE: More će da ga napiše nosem.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U planini, na mestu gde je kralj Vukašin ubio cara Uroša, nikao je usred zime i leda b., i vrlo jako mirisao (Nar. pesme, zbirka N. Kašikovića, rkp. SKA, kut. II).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Doveo ja Božicu; zanovoljan ja; zadovoljni moji, zadovoljna ona, — pa utaman sve: pop izvrnuo se na me, kao da sam mu oca ubio! —Vele da će te tužiti sudu. —Nije već na sudu kao prije, ne zarezuje im se svaka... i sud je sada za nas bolji od njih!
Ja ga stigoh. „Rđav sustig, brate!” veli mi. „Pomozi!” A vjetar nosi mu glas bog zna kamo... — Bog te ne ubio, — velim ja — vidiš da ginemo!... Trgoh nož i presjekoh ....
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Progovorio bih o nekoliko njegovih suprotnosti, i sve bi se na tome završilo. Ali on se ubio. Učinio je to na način dotad neviđen.
Toga dana sam u bici sa Ugrima, negde u Usori, prvi put ubio čoveka. Imao sam jedva devetnaest godina, bio sam mlad i zelen i kada sam ubio onog Ugra, takođe mladog i zelenog,
Imao sam jedva devetnaest godina, bio sam mlad i zelen i kada sam ubio onog Ugra, takođe mladog i zelenog, rasporivši mu bodežom trbuh, kada sam ugledao kako mu u lokvi krvi leže prosuta
Dadara Koga sam ja, u stvari, ubio? Njih dvoje ili sebe? U mračnoj noći i mračnoj nepoznatoj šumi, pod pljuskom kiše, sedim na premorenom konju koji stoji
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
najveći meteor o tle, mi ne bismo čuli zvuka udarca: on bi izbušio pred nama veliki levak, zasuo nas parčićima kamenja, ubio nas možda, a mi ne bismo pri tome ni pisnuli. Ovde prepucava na žegi i zimi kamenje i stenje, ali ne pušta glasa od sebe.
Stanković, Borisav - TAŠANA
uvek, pošto kog silom otrujete ili ubijete, izgovarali se kako niko nije znao, ni slutio, već se on sam noću otrovao, ubio. HADžI RISTA Pa nešto mora da se sačuva... vera i Bog. MIRON Zar je Bog i vera za krv?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tajna. Gos-Toša je mrtav, a devojčica se trgla iz nesvesti tek pri udaru koji je oborio i ubio njenog poočima. Jezivost pritisnula palanku i okolinu, kao kamen. Lazarić je sahranjen nekako krišom i uz šapate.
— Živ me Bog ubio, ako ne znam o čemu ste razgovarali. Evo ću odmah da nastavim razgovor. Kaže gospodin Joksim: „Onaj Kalenić ima nos za
A ni do današnjega dana niko ne zna ko je iz puške ubio onog drugog, dok je obilazio patrole. Dum-dum, i gotovo, ode mlad čovek pod zemlju...” Devojčice gutaju reči.
Ceo dan je tražio perja da metne u duvankesu. Posle su ga odveli u ludnicu. A ima sad jedan što je ubio ženu, lanci mu na rukama, i sam je zatvoren, i sutra će ga prevesti u Sud. — Tamo je tamnica, je li?
” — Radovan kleči pred sudijom: „Nema leka! Sudite mi što brže, odmah, i na smrt! ja sam najkrivlji, ja sam ubio i onu devojku i onog dečaka ubijte me, što pre, ne mogu da trpim stid i sramotu!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ne boji se Burjam jošt!« So tim poleti na jednog sa svom silom, i bio bi ga sasvim ubio da mu nije sablja slagala; sve je bilo što mu je uvo rovašio. No so tim druge u veću jarost podigne.
Ova iskrenost i miroljubije, pri tom i potvrđivanje načalnika da on nije ni buvu jošt ubio, po onomu: non te creavі, non te occіdam (nisam te sotvorio, neću te ki ubiti), jošt veće počitanije kod slišatelja
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zbog poznate firme „Kain & Avelj“ izvukao sam tri puta batine. Jedanput zato što sam kazao da je Avelj ubio Kaina, drugi put što sam kazao da su Kain i Avelj bili apostoli, a treći put, ne sećam se, a čini mi se zato što sam
— A je l' tebi poznato da je Vukašin ubio Uroša? — Jeste! — E pa, kako je on mogao potegnuti mrtav sa Marice, gde je poginuo, i doći pa ubiti Uroša?
I čitao sam odista, a kad je došao naknadni ispit, ja sam ne samo kazao da je Vukašin ubio Uroša, no sam išao korak dalje, te sam tvrdio da ga je dvaput ubio; jedanput pre, a drugi put posle Maričke bitke.
naknadni ispit, ja sam ne samo kazao da je Vukašin ubio Uroša, no sam išao korak dalje, te sam tvrdio da ga je dvaput ubio; jedanput pre, a drugi put posle Maričke bitke.
Ja sam išao još i dalje u koncesijama; pristajao sam uz Pantu Srećkovića da je „i po treći put kralj Vukašin ubio cara Uroša“, ali izgleda da mi sva ta moja pomirljivost nije pomagala ništa i morao sam ponavljati razred.
kada sam ja već izašao iz škole, istorijski se utvrdilo i danas se to smatra kao nesumnjiv fakat, da Vukašin nije ubio Uroša, već da je ovaj umro posle Maričke bitke.
Bog ubio Latine i neka im nikad nije prosto što su svoj jezik izmislili! Oprosti, majko, i čuvaj ostalu decu od latinskog jezika
održao svojoj ženi: „Vidiš, ženo, da sam ja tebe pre dvadeset i pet godina, na dan naše svadbe, ili, recimo, sutradan, ubio, ja bih odležao svojih dvadeset godina robije i sad bih već pet godina bio slobodan, a ovako...!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ja dobro prođoh. Ali Milovanu izgorele od pozad’ čakšire, i, eno ga, seče šinjel i krpi čakšire. — Bog te ubio — smeje mu se narednik Prodanović — zar nisi osetio kako ti gori tur? — Kako... skočanjio sam se od zime!
Petrović, Rastko - PESME
I ništa ne znači griža savesti što sam nekoga ubio ili mu podvalio, jer mene često muči savest i što nekoga nisam ubio ili osvetio mu se.
I ništa ne znači griža savesti što sam nekoga ubio ili mu podvalio, jer mene često muči savest i što nekoga nisam ubio ili osvetio mu se.
Izbljuvah celu prošlost po podu svoje sobe, Ruke mi behu krvave kojima je nisam ubio, Ječao sam tada besvesno nad tragom svoje rugobe: Dovukao sam se do albuma, tu našao njen lik i ljubio, Svaki drugi bi
nad tragom svoje rugobe: Dovukao sam se do albuma, tu našao njen lik i ljubio, Svaki drugi bi se za to na mestu mome ubio, A ja sam se jedino u prisebnosti svojoj gubio.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Grli Mitka.) Oh, bato! MITKA (bolno): Beše moje!... KOŠTANA (tražeći bakšiša, dolazi do Mitke pevajući): Bog ubio, Vaske, mori, tvoju staru nanu, Što te dade vrlo na daleko, Na daleko, Vaske, tri godine dana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
zavidljivci svome gospodaru i osumnjičiše kao neverna, pretvarajući se da kao prebeglica prelazi na tursku stranu, ubio sultana Murata...
Za smrt Marka Kraljevića različno se pripovijeda: jedni vele da ga negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se
dojke svoje, pa udara kamen po kamenu i zaklinje Kraljevića Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tako mi te kamen ne ubio, i tako ti rane materine, idi, Marko, te iskupi bega!
Muja Hrnjicu ubio je iz zasjede u Petrovoj gori pobratim mu poturica Meho Katarica; Omer je izgubio glavu panuvši kraj vrela Korenice u
tu opisani; najveći junak toga vremena je po pesmi sin Vuka Tomanovića Nikac od Rovina, koji je, kao „sin Obilića“, ubio bosanskog pašu pod šatorom.
Radivoje (u pesmi Starina Novak i deli–Radivoje) upotrebljava je da bi obavestio Novaka o svome položaju: Bog t' ubio, goro Romanijo! Ne raniš li u sebe sokola?
pevanju Ilijade ironija upućena na račun onih koji su „junački“ zadavali udarce mrtvom neprijatelju: kad je, naime, Ahil ubio Hektora i počeo da skida oružje s njega, dotrčali su Ahejci i stali da gledaju njegovo divno lice i uzrast, ali bez
Ali kad se posle dobijenog megdana vratio Ivo u turskom odelu, kad se Đurđu učinilo da to dolazi Turčin koji je ubio Ivu, tada je osećanje nemoći nestalo kao da je rukom odneseno.
buzdovanom latinske crkve, hvalio se pred tuđincima brojem i lepotom manastira u našoj zemlji, a na Kosovu je ubio Murata. Marko Kraljević je razgonio Turke kao vrapce i čak samog sultana dogonio do duvara.
Bude njega lale i vojvode: „Ustan' more, mlađano Bugarče! Bog ti staru ne ubio majku, koja te je takoga rodila i u svate caru opremile!
“ „Jest slobodno, moje drago d'jete! Nego skini bugar–kabanicu, bog ubio onoga terziju koji ti je toliku srezao!“ Govori mu Miloš Vojinović: „Sjedi, care, pak pij rujno vino, ne brini se
mu konjic njiskom odgovara: „Gospodaru, vojvoda Momčilo, nit' me kuni, niti me nagoni, danas tebi polećet ne mogu; bog ubio tvoju Vidosavu!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Oficir nam se od žalosti ubio. — A kud ćeš sad ti s tom puškom? — To ćemo još vid jeti — prijetio je vojnik. — Biće još dana za megdana.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dokle uhvatiše ga, sam se iskaza, jer je ubio čoveka. A da rečemo evo sad, krošto li nam to Bog dade i postavi svakom nam u glavi na našoj pameti svagdašnjega budna