Jakšić, Đura - PROZA
Hleba!..“ To je sve što može gladno stvorenje da izusti, a ono ti drugo kazuju mutne oči, bledo, uvelo lice i napred ispružena suva ručica koja čeka na zalogaj hleba od mimoprolazećih. Jednoga dana dođe čiča Marko.
Oči mu upale u glavu, mutne, jedva razlikuju predmete oko sebe. Na celome licu ne mož’ traga naći životu: bledo i uvelo, nos mu je došao šiljast, kao u voštane figure, što ih Talijani po varošima pokazuju.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Išli su žurno. Stanko iđaše oborene glave pored Zeke. Dan je bio lep. Sunce je prijatno grejalo. Žuto, uvelo lišće padaše kao paperak sa drveća. Ovde-onde prne po koja senica i tužno zacrvkuće...
Dučić, Jovan - PESME
Tako mnogo godina. I kad su njegove kose, plave kao uvelo lišće, postale bele; kada su njegove strasne i velike oči, nekada zelene kao limunovo lišće, postale mutne; i kada je u
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Da je u taj par Ikonija provirila, bi pomislila da gleda svetiteljske slike. Nadnijelo se uvelo starčevo lice na pun života lik djetetov, a s bijele brade curi kap po kap i čisto se zapuši na njenim obraščićima I
Ali nema više tuge. Razvedrila su se lica i nekaka nespokojna radost ožarila i uvelo popovo lice. Udariše vrućine. Ikonija već kreči popovu kuću i sprema se doček za Maru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali njene oči nisu tražile Isakoviča, nego neku utehu, negde, u vazduhu. Njeno je lice bilo uvelo iako je, tada, mogla biti tek prešla tridesetu. A i njeno telo bilo je opušteno.
Što je drum dalje odmicao, od Ujhelja, u brda, lišće je bilo sve gušće opalo i ležalo, na zemlji, uvelo. Šumsko drveće, grane kao neke ruke, sve su bile više isprepletane, u mraku šume, u koji je ulazio.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Cveće je posle uvelo. Šamika svrši prava i dođe kući. Ocu suze oči od radosti. Gde god se s kakvim prijateljem sastane, na putu, na pijaci,
Matavulj, Simo - USKOK
To ga je, doista, i uvelo u brastvo. Ne čujući nikakva šuma, pomisli da su domaći u crkvi. Tada mu izide pred oči pop Marko.
Radičević, Branko - PESME
on, tu joj sunce sjaje, De on, tu je danak beli, De on, tu je svet joj celi, On je duša, ona telo Što bez duše bi uvelo. Uzaman je, silni Bože, Odustat je već ne može.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Eto, na! — govoraše on nekome. — Pogle, brate moj: cele godine suša, ni kapke vode da padne... Gle, kako je uvelo, grehota čoveka i da pogleda... Eto, od deset korena ako jedan prihvati. Nesreća, kažem ti!... — Istina, istina!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kroz zavese vidim rečicu brzicu, koja teče kroz grad. Nad njom pada uvelo lišće, koje, ovde, još svuda žuti, a preko nje prelaze nebrojeni, gvozdeni mostići.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ja sam se i rodio slep. Ona trojica oboriše očajno glave. Jesenji vetar strahovito huči planinom i nosi uvelo lišće; po brdima se povila magla, a kroz hladan, vlažan vazduh šušte gavranova krila i razleže se zlosluto graktanje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I kao da iz cele ove mešavine veje oštri samrtni dah... Vetar jurnu u sobu i dohvati bolesnikovo uvelo lice, pokrete mu vlažne vlasi i pirnu preko vrela čela, po kome se poređale graške znoja...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
I ne moraš odma tap kod prvog, nego malo obiđi, protegli noge, maniši, kaži kisi, kaži uvelo, buđavo, cenjkaj se, zakeraj, zanovetaj, tako se ušpara, a ne od prve na kantar! JAGODA: Vidim da ste u poslu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Moje tice male, jadni sirotani, Prošli su me davno moji lepi dani Uvelo je cveće, odbeg'o me maj; A na duši osta, k'o skrhana biljka, Il' ko tužan miris uvela bosiljka, Jedna teška rana, težak
Ali kada su njegove kose, plave kao uvelo lišće, postale bele; kada su njegove strasne i lepe oči, koje su nekad imale boju zimskog limunovog granja ili plitkog
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Poslednje što sam video, uvelo lice moje bolesne sestre, bilo je dovoljno da neuzdržano vrisnem i da se u najbolnijem jecanju zagrcnem čim su se kola
Petković, Vladislav Dis - PESME
Povorka doba izumrlih sada Za njom se kreće: nit ropće, nit cvili, Uvelo lišće šušti, tiho pada — Život nestaje, al' trag za njim mili. “Tako mi noći i prirode ove!”...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Svega toga nema više, sve je umrlo, uvelo, iščezlo, da se nikad ne povrati. Samo su se one krupne prikazne riječi duboko upile u dušu njegovu i živjele s njim i
Bojić, Milutin - PESME
krv mi truje, S raspuklih usana ruj mi vreme strlo, Srce mi je vosak, gnojava mi nedra, Suv jezik prionu za uvelo grlo. Tisuće inoča stezahu mi bedra.
Jakšić, Đura - PESME
Moje tice male, jadni sirotani! Prošli su me davno moji lepi dani — Uvelo je cveće, odbegô me maj; A na duši osta, kô skrhana biljka, Il’ kô tužan miris uvelog bosiljka, Jedna teška rana,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
sa smokve i metne ga na prozor: ako sutradan ujutru pero bude sveže i zeleno, to znači da je mladić voli, a ako je uvelo, onda ne (ZNŽOJS, 39, 1957, 69).
Ilić, Vojislav J. - PESME
PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sedosmo u paradne kočije izaslanstva pa krenusmo preko mosta strmim drumom uz breg. Uvelo lisje, nošeno jesenjim povetarcem, leluja u vazduhu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zavideo sam ordonansu što zastade, jer smo mi, koji idemo na čelu, prvi na nišanu. Uvelo lišće zašušta sa strane puta. Hladan me znoj probi. Komandir je ćutao. Ali, evo već i poslednjih drveta.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
okolini Slankamena Bacaju kamena s ramena Ta ljubav teška Možda je istorijska greška A možda je nekoliko gamena Uvelo modu bacanja kamena U okolini Siska Bave se bacanjem diska Ta ljubav preterana Možda im je ostala od Kulina Bana A