Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali onaj imperativ dužnosti koji nagoni ljude u smrt ugušuje moju savest i ja sam mašina koja se odbija od vlažnih zidova, gotovo ravnodušno, jer mi je valjda tako suđeno, ubeđujem
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali je ona već navikla da ugušuje misli o tome. — Kaži gospodinu nek iziđe u hodnik, ili nek dođe ovamo, reče ona tihim glasom.
ali su joj sad i oni daleki. Sad ima nešto preče, bliže... ovo sjajno, lepo zlato, koje joj ugušuje sve brige, otklanja onu dosadnu zebnju i stvara u duši raspoloženje, sreću...
postao je razvalina, ruševina koja trune, senka... Oborene glave, pomućene duše vraća se nevoljnica u svoju ćelijicu i ugušuje bol teškim uzdasima i vrelim suzama... O, još da nije tih suza!... »Život, mladost... ala to prođe !... I šta sam sad?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vojnici ga zbunjeno gledaju, pa, psujući mu žensku decu, priđoše mrtvom vojniku. Pucnjava se proredi. Jauke ranjenika ugušuje kuknjava žena po selu. ...Moja buna je drukčija bila. Nikola klonulo sede u sneg, ne ispuštajući kolac.