Obradović, Dositej - BASNE
misliti, i vsegda ono što Latini vele: „Latet anguis sub herba: Krije se zmija pod travom”, a mi velimo: „pokriven ugljen”, pretpolaže. Jezuiti su u ovoj majstoriji znameniti bili, pak kad bi do posletka, što im pomože?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Birtaš naslaga brezovi̓ drva punu furunu, pak zatvori i reče: „Nemojte otvarati, dok sva drva ne izgore i ugljen se učini: ubiće u glavu”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Uzme pređu i ono malo ribe pa hajd nasipom Ide tako polako, ide... Dok se obre pred njim crn pop! Asli crn kao ugljen, a lice i sve mu zaraslo u samu bradu. »Daj mi te bukagije da ti skinem!« — Baš lepo zaiska? — upitaše neki od njih.
Još natrpa ozgo drva, da dobro sagori. Kad posle razgrte supret — a ono crne kao ugljen!... — Vi̓š ogorela ona nečastiva sila! — reći će Radan. — Pa kud ih deo, bogati? — upitaše ostali.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sinovac mu Marko, videći to, saže se, dohvati ugljen i metnu na duvan, pa mu reče: „Puši striko!“ Zatijem, isti Marko, protegnu se, pa reče: „O, ljudi, što me ramena bole!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko svakog sluša zlo čini, a ko nikog još gore. — Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. — Ugljen, ako ne ožeže, on ogari. — Tko zlo čini, zlo i čeka. — U rđavu čitluku vazda rđava godina.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Controna baci prvi žeravak u vodu i zapita: — Je li ovome kriva Pešnjetina? Ugljen zacvrča, ali ne potonu. — Je li Čvrlja Ožegova? — nastavlja Controna. — Je li Žlandra Ćukova?... Je li Vrlja Kukumarova?.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Kad je ove reči reklo, Oko mu se zasijalo Kao ugljen pod mehovi, A glas mu se zadrktao K’o od zvona glas poslednji Kad je koga oglasilo.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ono nam je — veli Mićan, pa se sagnu da metne ugljen na lulu. — Ono nam je malo prije pričô Simeun kakav je zulum počinio u Majdanu.
— trže se majstor Glišo kao iz dubokog premišljanja, primače se vatri, istrese lulu o dlan, pa je opet napuni i metnu ugljen... — Daj mi kaži, Mićane, moreš li ikako znati što Simeuna ne zakaluđeriše?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Koja žena želi da nema dece, treba da nađe samonikao jasen, da ga sagori, preostali ugljen da prebije na troje, pomokri se na nj i zakopa ga na neko sakriveno mesto, odakle ga neće niko iskopati (GZM, 19, 1907,
zemljani lonac; »da usev ne polegne«, na s. se ne sedi; »da grad ne tuče usev«, po s. se promeša ugljen; da ne niče korov, raonik se okali volujskom mokraćom; »radi napretka useva«, na prvo oranje nosi se suva hrana; žito
pošto ga daruje novcem; grančice od b. meću se na mlade voćke, a ugljen od b. meće se na svaku voćku i posipa se po korenu gubave smokve; svi ukućani piju od vina kojim je b. preliven.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
no se u Jevanđelju zove statir svjetoviđeni kamen a ovako naprosto zove se karbunkulum, da rečem na srbski jezik goruć ugljen zašto no on u mraku i noću kako vatra sja se i vidno svetli.