Jakšić, Đura - PROZA
Utome mu zveknuše lanci... Beše to ropski jek, koji svako srce svojim tupim zvukom rastuži... A siromahu učitelju udariše suze na oči, i ništa nije umeo izgovoriti, do samo: — Oh, znao sam ja!... On nije kriv!....
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Mi sinoć dadosmo veru za pet dana da nećemo udarati, a oni bez dogovora udariše i zapališe Valjevo. Sad ili je bolje održati Turcima reč, a našu braću ostaviti da se sami tuku, ili je bolje reč
Taman mi s našom vojskom iz Žarkova dolazimo, i čujemo gde puške pucaju, a dotrča momak Crnom Đorđu i reče: „Udariše Turci mnogi a naši se tuku, ali su vrlo u stra̓u.” A gospodar Đorđe samo povika: „Potrči konjik, a i pešak brže hajde!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Duvan ga zagrcne; zastane da se iskašlje, pa se, onako dugačak, previje kao pruglo čak do zemlje. Udariše mu i suze od muke, a on ih rastrlja pesnicama, promrmlja nešto, pa opet najlak giga naviše... Ne kida se on toliko.
Odmah udariše jedan s jedne a drugi s druge strane puta, da ih Raka ne opazi, pa u stopu za njim Pomrčina beše gusta, a on nije baš
Gledam ja — baš vatra! Gori lepo kao god s ognjišta. Seljaci udariše u smeh. — Ta to je bio čporet — povikaše neki uza smeh. — Znam ja — kazaše mi posle.
« I sad grmnu opet jedno opšte »mnogaja ljeta«; Đuko pali iz pištolja, a virauni udariše tako goropadno »zort« i tuš da se čak u drugom selu trgoše kvočke sa smetlišta, u kome se behu bezbrižno razlepršale i
— Eto, ja ću ih poneti ako se bojiš... 'Ajde ti samo! Nikola sleže ramenima i pođe za njim. Udariše sve jarugom, dok izbiše pod Simičinu kuću.
E, gle ti njega! Baš ore kao matorac! Kaže meni Dušanka... A ja mislim — šali se, vrag jedan! I opet joj suze udariše. Ona ih briše rukavom i smeje se. Ognjan se čisto zbunio. Neki plamen udario mu u lice.
Ukaz se otegao s kraja do na kraj svih dve stotine tabaka! Gospodinu ministru udariše suze od radosti. Stade skakati po sali — i s noge na nogu, i u kovitlac, i u propac.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jurio je kao mahnit, besan, otrovan. Dokopao zubima svoju desnu ruku pa je grize, a ne oseća bola... One „zle” suze udariše mu pa oči... i tada je bio kadar svašta učiniti... Neko ga, sa straga, udari po plećima... On ce okrete.
Tek tada ćeš osetiti kako je topla ljubav njezina... Ta, ti nigde zgodnijeg kutka za sebe naći nećeš!... I udariše mu suze, on raširi ruke i pođe da padne u naručja tome blagu ovoga sveta...
– Hoću, efendija, kako ne bih!... Hajde, Lazo! Hajde, rode!... Obojica udariše „temena”, pa izidoše iz odaje. – Laku noć, efendija! — Laku noć!... Turčin osta sam.
O, Gospode!... Što mi juče životne uze da ovoga pokora ne doživim!... Pa poče drhtati od žestina... I suze mu udariše... U taj par uđe popa. — Dobro jutro! — Zlo, moj popo! — reče Jova. — Što, Jovo? — Krađa! — Krađa?!
Nemoj da prokunem utrobu koja me je nosila!... Govorila je slobodno stalno; ni suze joj ne udariše, ni glas joj ne zadrhta.
Niko za njom da bi reči... Njoj se svi tuga na srce. Ona ledena stena što joj na srcu beše kao da poče kopniti... Udariše joj suze i poliše one lepe, jedre obraze... — Kud ću sad? — proleti joj misao kroz glavu. 10.
on, kao, ne može već više ničim maći, zagleda se u Stanka i suze mu udariše. — „Šta je, Kruško? Šta ti je, sram te bilo! Zar u suze, kao žena?... Ne pomaže ti, vala, pa baš da plivaš po njima!...
Ivan se diže na noge, pa se ukoči. Jedan trenutak svi behu okamenjeni, ali odmah zatim žena i deca udariše u vrisku i zapevku. I sve se ućuta... — Mislio sam — reče on prilazeći Ivanu — kakvom smrću da te umorim...
Napravila se čitava gužva. Ono lagano ostupanje pretvori se u bekstvo. Mesto ostupanja jugu, Bado vincima, Turci udariše pravo zapadu, Drini, samo da se što pre Bosne dočepaju. Ova gužva i ovo bekstvo beše kao naručeno za Stanka.
Onda se izlubi sa braćom i priđe ruci materinoj. — Blagoslovi me, majko!... Petri udariše suze. Ona uze njegovu ruku i pritisnu je na svoje smežurane obraze... — Muška ruko!...
Napraviše kapiju, udariše oštro kolje da bi zaustavili konjicu tursku. Nijednu sitnicu ne propustiše, kao ono dobar domaćin kad zimnicu sprema...
Sve odlazi naglo, brzo, ne čekajući ni druga ni prijatelja. Na svakom se licu ogledao strah i užas... Čupiću udariše suze. „Šta ja doživeh?!... Što mi, Gospode, juče život ne uze!” — mislio je u sebi.
Dučić, Jovan - PESME
Tri mala nova srca zakucaše uzbuđeno i udariše neodoljivo u pomrčini. Oni udariše veselo kao tri nova časovnika. PRIČA O JAKOM Na jednom istom lancu, čvrsto vezani
Tri mala nova srca zakucaše uzbuđeno i udariše neodoljivo u pomrčini. Oni udariše veselo kao tri nova časovnika. PRIČA O JAKOM Na jednom istom lancu, čvrsto vezani za ruke i za vrat, bila su dva
Jedno devojče, koje je bilo zaljubljeno, polukrvavim rukama zgrabi komadić konopca i pritište ga na usne. Na oči joj udariše suze radosti i ushićenja. Kad se vraćahu u grad, bio je već pao mrak. Lokve u polju bile su pune zvezda i žaba.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sve više iznemaže, i jednu noć lijepo da zakovrne. Udariše nekaki bolovi u krsta i sve se u klupče savija. Sjedi pop kraj postelje i ne odmiče se.
Ali nema više tuge. Razvedrila su se lica i nekaka nespokojna radost ožarila i uvelo popovo lice. Udariše vrućine. Ikonija već kreči popovu kuću i sprema se doček za Maru.
Saže glavu, pokri oči rukama, a crna joj kosa rasu se po zemlji. Pop se uzdrhta, a suze mu udariše. On mrdnu jednim prstom. Mi je prihvatismo i privedosmo krevetu. — Još bliže! — šapnu pop.
Ona dođe još tužnija — Ti ćeš me uzeti? — reče ona, a suze joj udariše niz obraze. Ja je stegoh i počeh divljački ljubiti. Svaki deo lica i ruke, svaki prst i svaki nokat.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
sve obešenjaku jednom salašarskom!« Prođoše kola kroz selo; ostaviše ga i udariše preko vašarišta. Kako pusto i žalosno izgleda to mesto sada, a kako je veselo i živo izgledalo pre sedam nedelja, kad
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— A da ne visoko?... a oko joj crno, golemo; snaga?... — A, a! ... — poče on kao da tvrdi, raduje se, grca. Svi udariše u smeh. On, odjednom kao da se otrezni, skoči. Svi opet još u veći smeh.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Trepteće siluete dva-tri slepa miša prnuše iz mraka, lako ga se dotakoše po kosi i ruci i udariše o konopce. I onaj hladan užas, kao neki ledeni talas, obuze ga do grla.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
– Das Elaborat neben den Plan einer verbesserten Einrichtung der Unionwerkes. Kroz koju godinu i to se zaboravilo. Udariše sto batina popu Aleksi Gaćeši, na klupi, u Ogulinu! A da im, ovaj svet, ulepšaju, đenerali su sadili dudove pored puta.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Da vidimo gde su naši putnici. VII Kad su putnici otputovali, udariše koso preko dva Dunava, pa su došli u Vac. Tu se malo odmoriše, pa onda sve dalje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Čuvši ime njegovog brata Vuka, kaluđeri kao da se razveseliše. Udariše u pohvale i blagosiljanja vojene hrabrosti onoga, njegove privrženosti pravoslavlju i darežljivosti prema njima.
Već u početku jeseni žene udariše u plač i vrisak i počeše da kunu. Prva, izvesna vest, da je na mrtvo ime išiban Sekula, koga su svi znali, jer beše
Matavulj, Simo - USKOK
Poslije, kad zbog njega, zbog cara Šćepana, udariše na nas tri vojske: bosanski vezir Sulejman-paša od Nikšića, rumeliski beglerbeg od Podgorice i skadarski od Plavnice,
“ Svi udariše u smijeh. Vladika pođe naviše, lak i veseo, i reče: — Moj đakon sve šalom začinja, ali o svemu promisli!
ukidoše guvernardustvo i pismeno potražiše od Radonjića povraćanje polovine pečata; izabraše plemenske sudije; udariše daciju (porez) po šezdeset dinara (parâ) godišnje na kuću.
Kad ono nedonošče onako trči, a da kakvo bi bilo poslije!?“... Svi udariše u smijeh. — A za oko pričaj! — rekoše. — Na putu u Primorje nađe Ćeklić zrno grožđa. Bješe krupno, čvrsto, plavo.
“ Svi brastvenici, osim Janka, udariše u grohotan smijeh. Stari Mrgud viknu: — Viđi đavola cuckog, prijeti megdanom! Pero Purov dodade: — Vaistinu, čim je
Radičević, Branko - PESME
Što l' ga goni ovako po noći? Već je blizu, već i puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge! Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše — Jao, Srbi, kud će vaše duše.
Već je blizu, već i puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge! Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše — Jao, Srbi, kud će vaše duše.
Sinoć junak kâ i uvek ode Da uhodi Turke ukraj vode, Odmah zatim Turci udariše, I začas nas ljuto nagrdiše. Jao, brate, kad se setim jada Što nas hvati onda iznenada: Ni sad ne znam kako sve
“ Ovo reče, više ne mogaše, E već puške cikutati staše. Boj se poče — Turci udariše, Jednim mahom htješe da osvoje, Ma ih Srbi nablizu pustiše, Pa uzeše na to oko bistro, Kog smisliše, onog
Što me gleda drvo žalostivo? Okle žubor i to uzdisanje, Da mi strepi, puca srce živo? A ta zvona što sad udariše Strašna l(i) su, vas mi svet se muti; Oh, strašna taka još ne biše, Bože, Bože, na što l' mi se sluti?
Al' te suze, što jad bio, U srcu joj uzaptio, Makoše se, pomoliše, Iz kamena udariše: Čitavo se vrelo stvori, Pa travico(m) zažubori, Te kraj stene i kraj gore Stiže tamo mimo dvore, De neverni
22. Samo ono divno dvoje Da ugleda — ništa više, Što na puste tope tvoje S toljagama udariše, Bi se bolan sav sledeo, Kakvu s' guju gazit teo! 23.
Sve na putu što bijaše, Polomiše, pokraše, Udariše svetu jade, Ma gle i nji na komade! Oh sagni se u milosti, Okom suzni pa im prosti!
Već je blizu... od njeg' puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!... Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše... Joj, Srbinji, kud će vaše duše!
Već je blizu... od njeg' puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!... Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše... Joj, Srbinji, kud će vaše duše!
Ispadoše sivi sokolovi, Ispadoše iz gore Srbovi, Divan juriš Turkom učiniše, Živim ognjem na nji udariše, Puške puču, pra pred okom gori, Sva se gora naokolo ori.
Ali, brate, to da vidiš sade, Kada Turkom poglavica pade, Jalaknuše kleti, povrviše, Kâ smušeni Srbu udariše. Nesta smesta od pušaka cike, Umukoše male i velike, Posuktaše noži okovani, Poklaše se momci odabrani, Vataju se
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kako beše zamahnula sekirom, tako i stade kad uđoh. Kad me opazi, pozna, udariše joj suze i pokazujući mi na njegovu sobu zaplaka se: — Hoće Mita da nam umre! — E...?! — Jest.
Tako je Marika naricala. Glas joj beše snažan, plač zdrav, a naricanje tužno, od srca. Svi udariše u plač. Sve žene tada priđoše oko mrtvog i osvetljenog Mite.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Povrati mu se srce od straha, a vile se zgledaše pa udariše u kikot, dok se ne uhvatiše u kolo i stadoše kao pomamljene igrati. On ne prestaje a one već dušu da nzduše.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
78. Zlatni topi u grad udariše, Lepu Maru u dvor uvedoše. Lepa Maro, jel’ ti žao majke? — Zašto bi mi bilo žao majke, U mog draga bolju majku
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nekiput da se isprevrćemo od smeja. I danas mu ostalo ime Toma Ustav! reče mi onaj, i zasmeja se tako da mu suze udariše na oči. — Pa šta je bilo s njim? — Propao je, siromah. Nema nigde ništa, a i službu mu državnu ne dadu... Budala!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Pa zašta, nano? Zašta?... — poče, a već joj od besa suze udariše. — Ne znam, čedo! Ne znam, ne pitaj me. Samo to: svršeno je. Eno, on tamo, gore: besni! Na oči ne smem da mu izađem.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
JANKO Pripovijetka iz crnogorskog života I Jednog zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale, stade trka po gradu vojnika, stade zveka po kaldrmi ravnoj od sabalja i od potkovica...
“ Svi u smijeh udariše. „A za oko pričaj!“ „Našao Ćeklić na putu zrno grožđa. Ne zna šta je. Nikad vidio. Okusi, te videći da je slatko:
Serdar i ženske ne mogoše se savladati no udariše u grohotan smijeh, tako da ona dvojica, kojima nekako ne bješe do smijeha, obrnuše se k njima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„Koji mu je vrag jutros!?“ — veli fra-Brne. Najposlije vesla udariše i lađa se otisnu. Stipan stao nasred nje, držeći jednom rukom konja za uzdu, a drugom zaklanjajući oči od sunca.
— veli Dundak. — On bi sad počeja: „Je li ja? Je li?“ — doda Beljan. Mlađi udariše u smijeh, sjećajući se zavrzana. — A ko bješe taj... kako ga zovete... Bukar? — pita harambaša.
— Zar si ti, magarčino, zaspa? — viknu stric. — Ko je to isprid vrata? Bakonja se trgnu, te kad povuče vrata sebi, udariše ga u čelo, a u isti mah začu se više glasova. — A, dite moje, tu li si? — veli Kušmelj. — Ive moj!
Ćosić, Dobrica - KORENI
A zna da piše kad mu pare trebaju. Kroz otvorene vratnice konji lako ukasaše u dvorište, pa odjednom stadoše kao da udariše u zid. Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat. Aćim rukavom pređe preko očiju.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „U koju svrhu?“, zapita ga učitelj. „E, to ne znam“, odgovori zbunjeno mladi učenik, a ostali udariše u smeh. „Ja ću vam svima rastumačiti“, reče Pitagora.
„A ti si maločas založio svoju glavu da je naš manji broj neparan!“ Satiros obori ćuteći glavu, a učenici udariše u glasan smeh.
„Do sto đavola!“, povika nomofilaks, „tresnite jače o vrata, ta mi smo državna vlast!“ Njegovi pratioci udariše toliko o vrata, da se cela taraba zatrese, ali odmah zatim otskočiše, kao opareni, od plota.
On se smejaše tako slatko da mu suze udariše na oči. „Zapamti, dragi Hipokrate! Na taj način nastali su svi spomenici što si ih viđao po raznim varošima Grčke.
“ Suze mu udariše na oči. „Kremono, drago mesto moje! Zauzet svojim radom spasavanja, moram još ovde ostati, da bih se vratio u tvoje
Posle ovih komandantovih reči svi se ohrabriše, obradovaše i udariše u odobravanje; jedini Gerike ćutaše kao zaliven, oborene glave. Njegov sused potapša ga po ramenu.
„Kuga!“, uzviknu najmlađe dete. „Kakva je to neka besna žena?“ Ostala deca udariše u smeh i poučiše mališana da je kuga jedna strašna prelazna bolest.
Tako je jasno i ubedljivo bilo njegovo predavanje“. Svi prisutni udariše u smeh, a ja iskoristih to veselo raspoloženje da se obratim Lagranžu i reknem: „Vama, gospodine Lagranžu, je, kao što
Obojica počesmo da se smejemo, Kivije toliko, da mu se sve salo njegovog gojaznog tela treslo, a meni udariše suze na oči. „E, moram“, rekoh mu, „ovu celu istoriju napuderisanih noseva ispričati knezu Meternihu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Major Ilija Petrović osta s nama. Ja se odvojih nešto ustranu. Suze mi same udariše. Zar je to rat, zar je to polje časti, mislio sam u sebi? Ali nisam mogao dugo da mislim.
A kad nam zraci velikog sunca, što se pojavi iza položaja, udariše u zamagljene i krvave oči, kad pod rukom osetismo od ubrzane paljbe vruće i zagrejane puščane cevi, a naše fišeklije
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Drugoga dana posle potere, Đurica i Pantovac, s odabranim društvom, koje im je Vujo spremio, udariše na bistričkoga mehandžiju usred bela dana, pred desetinom seljana, koji se slučajno zatekoše u mehani.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Po podne se sunce opoštenilo, — ugađaše starim kostima, a mlađe je i uzjogunilo, pa udariše u šale. — Što će ti taj sir na glavi? — i pogleda na kovrljak. — Načnimo ga!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
jerihonska truba, — na glas trube jevrejskoga naroda padoše tvrdinje Jerihona, prvoga grada hanaanskoga na koji udariše Jevreji, kad ulažahu u obećanu zemlju. jubilej (jevr.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iz pozadine nagrnuše Bugari. Moji vojnici otvoriše vatru, i Bugari se sabiše u gomilu, onda udariše u stranu. Za njima je nastupao naš streljački stroj. Ali i oko nas poče da pršti kamenje.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Putevi su bili zameteni, nigdje prtine, ni znaka, ni daha od života, a bura neprekidno bjesni i urla. Udariše na pometeničke biljege kojih je mnogo, premnogo na Zmijanju, i Relja osjeti da su zabasali pa viknu iz sve snage: —
— Braćo moja i djeco moja, nemojte s mene stradati — reče Mijo i suze mu udariše. — Imam kravicu, uzeću je preda se, pa u čaršiju.
Ništa se ne vidi, a podavi nas kokija od baruta. Dok odjednom udariše talambasi, ciknu turska borija, i pucanj prestade. Naša mrtva straža povika s Tominog Mosta: „Čuj te i počujte!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Posuše se pepelom, udariše u post, stadoše po ustima vavoljiti očenaše i vjeruju dok im jezičine ne odebljaše. Mene prokazaše kao jeretika i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
oči u njega, promeni se izraz moga lica, noge mi klecnuše, ja sedoh na jedan od preturenih tesanih kamenova, a suze mi udariše na oči. Dugo sam sedeo onde. - Kad dođoh malo k sebi od siline ovog prvog utiska, ja se zapitah šta se sa mnom desilo.
Da to padanje ništa ne dokazuje, da je tačno ono što piše u Aristotelu, a ne ovo što su svojim okom videli.“ Svi udariše u smeh sem one dvojice Kremoninijevih učenika. Zvono opet zazvoni, a malo iza toga osu se u sali buran pljesak.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Palanka je, što bi se današnjim rečnikom reklo, večiti agresor. Deca Marijina, ostavljena po čitave dane sama sebi, udariše takođe u neko proleterstvo, no bez ikakve organizacije, a često i sasvim bez potrebe.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja otkidoh glavić sa palidrvca i dadoh joj drvce. Ona uze i poče odvažno da ga jede. Pojela je tri, pa joj udariše suze na oči. — Ja ne mogu više! Nikad u životu nisam jela drva, ne mogu više. — Onda ti mora da si već otrovana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nešto mi pritiska grudi. Gledam kao kroz maglu i suze mi udariše na oči... Više mi nije stalo do života. Stajao sam, kao da sam bez svesti... Neko me dohvati za ruku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ne imaše gde borba na konjima voditi, a ne bejaše prilike da će ih primiti u grad, prvi Momčilo sjaha s konja, pa pešice udariše na neprijatelja, boreći se živo i odupirući se junački, jedno po vlastitoj hrabrosti, a drugo i zato što im je za
Otidoše četiri čauša, otidoše ka Prilipu gradu, b'jelu dvoru Kraljevića Marka. Kad su bili pred bijele dvore, udariše zvekirom na vrata.
Tako malo vreme postajalo, danak prođe, tavna noćca dođe. Kad ujutru jutro osvanulo i pred crkvom zvona udariše, sva gospoda došla na jutrenje.
Kosova uz kršno primorje: jedno bješe od Prilipa Marko, drugo bješe Relja od Pazara, treće bješe Miloš od Pocerja; udariše pokraj vinograda, vinograda Ljutice Bogdana.
katane njega opkolile; popi Marko leđeninu vina, baci leđen u zelenu travu, pa se turi na ramena Šarcu, a katane na njeg udariše.
Istom kneže naredio vojsku, na Kosovo udariše Turci. Mače vojsku Bogdan Juže stari s devet sina, devet Jugovića, kako devet sivi sokolova: u svakog je devet iljad'
Pa išeta pred gospodske dvore: usedoše dva konja viteza, razaviše krstate barjake; udariše bubnji i svirale, digoše se bogom putovati. Bela i je zora zabelila na Kosovu, krasnom polju ravnom.
Ako bog da te se natrag vratim, lepšim ću te darivati darom; ako l', seko, ja pogibo amo, pomeni me po peškešu mome“. Udariše konje mamuzama, pa Sitnicu vodu prebrodiše, udariše u carevi tabor. Kako dođe Musiću Stevane, tri je paše bio i ubio.
Udariše konje mamuzama, pa Sitnicu vodu prebrodiše, udariše u carevi tabor. Kako dođe Musiću Stevane, tri je paše bio i ubio.
“ Onda Marko usjede na Šarca, pak on ode u carevu vojsku. Kad ujutro bijel dan osvanu, i dvije se udariše vojske, opazi ga straža od Arapa, pak povika iz grla bijela: „Sad ustupi, ljuta Arapijo!
A vojvode, braća milostiva, sa sabljama sanduk otesaše, saraniše vojvodu Kajicu, čelo glave koplje udariše, na koplje mu sokola metnuše, za koplje mu konja privezaše, po grobu mu oružje prostreše; od Madžara unku
U to doba moru udariše, u sinje se more navezoše. Bog im dade i od boga sreća, iz mora se zdravo izvezoše, a pod Mletke grada udariše, te
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Taman si za pola magarca. — A zajedno s tobom sam čitav čitavcati magarac! — doskoči mu Stric i oba udariše u tako grohotan smijeh, da čak i Sivac diže glavu i prijekorno ih pogleda kao da veli: — Budale il se smiju il po
Aha-ha-haaaj! — Hi-hi-hi! — njištao je razred. Učitelj se toliko smijao i smijao da mu najzad udariše četverostruke suze.
Narednik Nakarada i njegov drug, žandarmerijski kaplar Mane Varalica, svratiše u krčmu i udariše po svetoj velikomučenici Prepečenici Šljivić.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Stavre i Mane uputiše se žurno kroz neke ulice, koje su sve praznije i mirnije bivale. Sedoše u jedna kola i udariše opet drugim sporednim ulicama i uputiše se u čorbadži-Zamfirovu ulicu, koja je nešto življa bila, jer je s druge strane,