Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šta peći sebi, dok još traje služba? ŠLjIVA SRPSKA Gledam: za suzu srpskih terena, kao u žalbi, zamiču bratstva udišu, usput, miris od séna. Slušam i žagor: kao kad pastva hrišćana kreće, zorom, u žetvu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onde gde je tvoj otac, kad je kmetovao pod knezom Milošem, udarao seljacima po dvadeset močuga po golom. Dugo ćute i udišu gust, ljut vazduh. — I zato nas prozvaše Čađevići. A tvoji sinovi danas neće da brane opštinu. — Ne ujedaj više!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I sad, gaze je automobilisti, udišu prolaznici a tama opstaje, nepromočiva i na suncu i na daždu, jednaka pod crnim i pod belim nebom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
* Prelazim dlanom po starim brazgotinama, i gle: više ne bole. Izlažem ih suncu, nosnice udišu svjetlost i trepke žmire od jasa — prosjak što u ljetnje podne pod maslinom smireno žvaće ukupljene korice hljeba.