Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On grčevito stuknu korak nazad i preneražen, užasnut kao da se ruši nebo zastade ukočeno, mrtvački. Onda nekoliko trenutaka nastade duboka, strahovita tišina, pa se on
Ajd, odgovorite mi! Onaj čovek pobeže užasnut. — Gospodine, vikao je on za njim, gospodine, ja tražim službu. Ja se ubih cele noći tražeći službu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sedeo bi sa pognutom glavom. Bio je užasnut tom potpunom sličnošću, istovetnošću, sna, i jave. Tu, na tom, poslednjem, prenoćištu, u Karpatima, Pavle je, prvi put,
Naježen i ražalošćen od sna, koji je te noći imao, pitao se onako neispavan i užasnut, što se zvezde, katkad, toliko sjaje, tresu, zašto trepere?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
To mu je bila prva, prava ljubav, baš kad mu i otac zažele da ga oženi. Užasnut ipak, pri pomisli da je možda nikad više neće videti, on je širio zenice toliko i gledao tako tužno u nju, da ona poče
o jednu krušku, na kojoj beše još dosta zrelih plodova i, mada mu konj ne htede ni koraka bliže da priđe, Isakovič ga, užasnut, vide sasvim jasno.
Osetio je bio već Vuk Isakovič šta ih čeka, pod novim carem, i, kao neko ko je sanjao strašan san, gledao je užasnut svoje vojnike, konje, kola, logore.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nit je smogao snage da skoči i pobjegne, nit je mogao da plače. Zabezeknut i užasnut gledao je rasrđena starca, stezao je u ruci već zaboravljenu kašiku i nije više imao ni srca, ni suza, ni svog
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
je između obale i zamka pao je preko svog čardaka nose ga mrtvog na točku litica se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je viđen za morem u jednoj luci sedi i pije oči mu sive pitali ga da l 'je ubijen on
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tražio si me... Pa, traži me i dalje... — pređe mu starica pramenom kose preko lica, a dečak, sav užasnut, oseti kako se smanjuje i kao kapljica rose tone u travu. Ko bi rekao da su trave tako visoke? Tako brbljive!
Ali zašto se Plačko ne miče? Smejačko taman htede da pozove drugara kad se na stazi pojavi mačka. Sav užasnut, Plačko prhnu uvis i zajauka: — To li je život ptica? To? Bole bi bilo da smo ribe!
Stena može poljubiti jedino nekog jačeg od sebe! — od strašnog smeha ona se zatrese od korena do vrha, a talas, užasnut, uzmače i gotovo utonu u pesak od stida. Uzalud su ga zatim zrnca peska tešila. Uzalud mu ribice češkale leđa.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zašto, kako i kad su me dohvatile nečije snažne ruke, podigle, ponele i posadile na vitlo, ja ne znam, oh, ja ne znam! Užasnut, ja nisam smeo ni vrisnuti. Ja čak nisam mogao verovati da to može biti tako, silom, protiv moje volje.
Ja bih rekao da su senke; koračam, pa užasnut ustuknem nad njihovim mrakom, kao nad crnom provalijom pakla. Prepadam se, strah me da ću se survati.
granice, jer krilo onog leptira opet dodirnu onaj uobraženi svileni končić i sve se ponovi onako isto kao ranije. Užasnut, ja osetih tada da su sve moje nade izgubljene i ražljutih se na leptira toliko da umalo što smesta ne opalih metkom
u njemu, na njemu, po njemu, ohlađeni kao led, smrzli, sasvim zaleđeni, ja osetih jasno da stojim pred poludelom; i užasnut pojurih natrag ka zidu, odakle sam došao.
ili doista unesen i potpuno predan svojoj ulozi — ne zna se), boreći se zakači ga nekako i poseče po prstu palcu. Užasnut i do samoga srca žacnut bolom, Aleksa Lepir, jednim munjevitim pokretom, ispuštajući u isti mah svoj mač, prinese tada
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Konačno, kada sam bio pred nervnim slomom, priroda me je zaštitila dubokim snom. Došavši sebi, shvatio sam užasnut da više nisam u stanju da zamislim prizore iz svoga života, osim onih iz detinjstva, onih prvih kojih sam bio svestan.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pogled se ukočio. U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa. On nije više pitao zašto, zašto? već je užasnut slušao fijuk novih granata u letu. IX POBEDNICI Iz dubokog podzemnog zaklona donosili su uhlađene boce.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Kad tako nekad jutrom poranim I sa vrhova našeg Lovćena U mutno more pogled utone, A iz nedara mu vidim užasnut Sve proždiruću silu gde peni, — Pa bojeći se gneva božijeg, Kâ onaj iver ljudske ništine Što se na burnoj sili
Stanković, Borisav - TAŠANA
Da nisu nešto deca bolesna, pa svi oko njih gore na okupu? SAROŠ (užasnut, skače). TAŠANA (klone). MIRON (sagledavši je ustukne preneražen): To?! Ovo?!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pokuša još jednom, ali se maska i ne mače. Vila je sada njegovo lice — kako bi se i pomerila? Sav užasnut, potrča Drvoseča ka žbunu gde je ostavio vreću s licima. Možda bi nekim drugim ovo đavolsko mogao da prepokrije?