Jakšić, Đura - PROZA
Pa baš da joj je mati tri muža otrovala, ona mora moja biti!“ Ja sam ga odvraćao od toga, ali sve uzalud! On se rešio da je uzme, i to još ono isto veče, istu noć! „A ako devojka ne htedne s tobom ići?...“ pitao sam ga ja.
Ja sam drktao od straha kad mi je kazao da tim putem misli svoju nevestu provoditi, ali se njemu protiviti beše uzalud; on je tako rešio i tako je moralo biti. Kad je sve bilo spremljeno, onda mi Živko prišaputa: „Pobratime, vreme je!..
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
MRAK Ne svetli ništa ni u kući, ne svetli ni na sokaku. Neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku. Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kobeljao se, jadan, kobeljao i otimao, pa sve uzalud. Najpre mu je dao nešto malo, pa se naplelo koje interesa, koje ovo glavno, koje na promenu obligacije...
— O, bogami, i ti si gotovo gazda! Gledaj ti šta je on nakupio! — začudi se gazda Milun. — Ta nek nije samo muka uzalud! — reče momče. — More, tu baš nije uzalud! A koja ti je to kapa danas? — Ovo je četvrta, gazda! — Četvrta!
— začudi se gazda Milun. — Ta nek nije samo muka uzalud! — reče momče. — More, tu baš nije uzalud! A koja ti je to kapa danas? — Ovo je četvrta, gazda! — Četvrta! Pa vi ste, bogami onda dobro pazarili! — Teee!
— Hm! — učini Tiosav poluglasno — ima neki đavo. — Ne viče se 'nako uzalud! — dodade Vitomir. — Ih, ih! — učini ćir Trpko, pa stade šuškati po sobi dok nađe pare; odbroji im prema vedrini kraj
su hteli da se svade zato što se kapetan, po svom običaju, hvalio kako je on uviđavan i kako nikad ne radi ništa uzalud.
u onom inatu, opkladili su se u pozamašnu opkladu da će Sava kapetanu podvaliti da napiše makar jedan raspis uzalud. — O, ne mogu ja nemu ostati dužan nikako! Reći mi, molim te, pred onolikim ljudma da lažem i da ne znam ništa!...
Volim otići malo dale! Naposletku, Radojka ga poče preklinjati da ne ide, ili barem da ne ide daleko. Sve uzalud! Strahinja naumio, pa ga ne možeš nikako namoliti ni odvratiti.
Nije ni to! Već počeše Zarožani da gube svaku nadu; ne mogu naći — sva im je muka uzalud! Hajde da vide još jednu jarugu. Istina, podaleko je, ali kad su već pošli — što mu drago.
i krv zbog njega. Aja, sve uzalud! Ko će Zarožane odvratiti kad što naume! I tako se odabraše: Ćebo, Srdan, Đilas, čiča Mirko, kmet Purko i još dva-tri
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On prvi treba da me pozna! — reče Marinko. — Ne, ne, ne!... Krvi neću!... Ja hoću čovješki! — Ama, dragi efendija, uzalud ćeš ćoravoj kvočki drobiti! — Ja neću krvi!... Ja hoću da ovi narod vidi da mu ja nijesam dušmanin!...
Kroz ove kolutove provirivahu glave njegovih dušmana. On je video lica kako se smeškaju, kao da bi hteli reći: „Uzalud muka, Turčine!...” I to ga toliko naljuti da skoči kao oparen sa divana i stade tumarati po odaji... Gnev prekipeo.
Obili su noge i Lazar i Marinko, pa uzalud. Oni ih pronađu, čuju da su na nekom mestu, jave Kruški i dignu poteru. Pa kad tamo, nigde nikog...
Jest, on je hteo, ali konjić ne mogaše. Plemenita životinja beše sva u peni, bokovi joj se užasno nadimahu... Uzalud je krvavila oštra bakračlija te bokove — konj ne može maći. — Zar me i ti izneveri, zelenko?...
Turci počeše naglo i u neredu odstupati. Uzalud ih golim sabljama nagoniše u boj — volelo je pasti i od svoje rođene sablje nego mreti od strašnog pogleda hajdučkog...
govori „kao da melje” čerečiti — komadati (na četvorke) čobanja — drveni sud za vodu čuma — kuga džaba — besplatno, uzalud, uzaman džebana — municija; barut i olovo džumbus — zabava, igra; nered šarampov — utvrđen opkop, šanac šat — valjda,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Eh, na to ne treba ni misliti. Sve je bilo uzalud, zaspati nisam mogao. Onda sam počeo da se jedim; anasana, mislio sam, ta to ja moram jedanput svršiti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ne bi se, možda, stvari do toga stepena tako nesretno razvile. Ali, ovako... Ali uzalud sva deklamacija; opučilo se niz brdo, i ko će sad pred to stati i zaustaviti!?
— Ta pomalo jeste i tako! — veli pop Pira. — Eh, pa onda što smo i pili uzalud, i pre vas, drugima, manje dostojnima. Trebali smo prvo u vaše zdravlje, dragi moj i retki moj goste, česnjejši
Sad već, boga mi, i ja vidim da mi je sav stra’ uzalud bio. Ništa od svega toga, moja Sido, nije istina! Kakav zub izbijen! Kakav zub! Kao da se tako lako vadi zub!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Mitka bi tad uzalud gledao za popom i, onako pijan, molio ga, plakao, pokazivajući na te svoje grobove. — Dêdo, i ove moje...
ujutru, tačno, kad počne u varoši služba, bio pred crkvom da isto onako ćutljiv stoji na ulazu, viri unutra i iščekuje. Uzalud bi mu njegovi opet dolazili, molili ga da ga vode kući, on bi ih nekako strašno, krvnički sve odbijao.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Namirisao je da je zlo, pa nije ni išao kod gospođe Perse u vizitu, jer je znao da je već sve uzalud. Gospođa Cifrićka je tako namestila Ljubi pod glavu da Peršunović i gospođa Persa na vrat na nos odu kući, samo da se
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Bila je tamo da traži svoju odbeglu sestru gimnaziskinju, pa sve uzalud. (Ona priča, a uvek gleda kroz prozor kao da će onu svoju sestru ugledati negde na livadi pored pruge.
Afrika
Dosta je da pođem u bilo kom pravcu pa da na toj strani svih nestane. Uzalud tumači dovikuju, pljeskaju se po kolenima, vabe ih kao zverčiće.
Retko je lovište gde se sreta i slon i lav jednovremeno. Otvorenim očima ja motrim na sve strane uzalud ne bih li gdegod ugledao cara savane.
Po večeri ja sam ostao isto to, samo potpuno pod uticajem N–a, tako da je uzalud obraćati mi se. Bio sam zadovoljan da se nisam ni nesvesno ogrešio o francusko gostoprimstvo.
Trude se uzalud da odagnaju san. Malo dalje trgovac, na ulici sedeći u prašini, prodaje nekoliko svetih narkotičnih plodova uvek iste
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
urgirao da im se dozvoli odselenije u Rosiju, ali Temišvar nikako nije svršavao tu stvar, a sad ga je čak i premestio. Uzalud je Trifun molio, da im se dozvoli da odu, kad ih i tako više, u Austriji, ne trebaju.
Čestnjejši Jurat Isakovič imao je običaj da kaže: „Sve sam Đurađ, kao da sam ih ja pravio!“ Uzalud su se Isakoviči, katkad, trudili da te veze prekinu.
Pogledav ženu ispod oka, Trifun pomisli da je među njima počela da protiče nesreća, kao neka reka, koja ih razdvaja. Uzalud oni, katkad, još, pružaju ruke jedno prema drugome. Uzalud uzimaju i svoju decu na krilo. Uzalud ih miluju po kosici.
Uzalud oni, katkad, još, pružaju ruke jedno prema drugome. Uzalud uzimaju i svoju decu na krilo. Uzalud ih miluju po kosici. Uzalud se dozivaju, nemo, u noći.
Uzalud oni, katkad, još, pružaju ruke jedno prema drugome. Uzalud uzimaju i svoju decu na krilo. Uzalud ih miluju po kosici. Uzalud se dozivaju, nemo, u noći.
Uzalud uzimaju i svoju decu na krilo. Uzalud ih miluju po kosici. Uzalud se dozivaju, nemo, u noći. To njihovo dozivanje ostaje bez glasa i oni ostaju ležeći, jedno kraj drugoga, nepomično.
„Ta putovaćete kao mitropolit, kad metne na glavu parakamilavku!“ Uzalud je Isakovič vikao, i u predvečerje polaska, da odustaje od puta, da neće ni da vidi, kao saputnika, neku žensku, da će
„Samo se vi držte à la grande! – moliću lepo.“ Uzalud je Isakovič kukao, da nije vičan ženskom društvu, da ne pristaje nikako, Trandafil se samo smejao i pripremao svog
na ulicu, gde je Stritceski stajao i širio ruke, kao raspeće, a vikao na sluge, da pred kola iskaču, ali sve je bilo uzalud. Tri puta su kola projurila kroz Neoplatensu, kao da ih je Nečastivi terao, dok su jedva zadržana, na Dunavu.
Traje tri sekunda. Ali se već godinama muči da izleči prelomljenu nogu konja, a uzalud je samo životinje mučio. Kad skrha nogu na preponama, ta plemenita životinja se ubija. Ubio ih je, iz pištolja, stotinu.
Božič je vikao da je grof Par, kao i Montenuovo, strog, a da, za nehat, strogo kažnjava. Valdenzer će uzalud dokazivati da je smrt životinja, kao i ljudi, velika tajna.
Obećavao je da će, posle toga, kroz dan, dva, posetiti svoje saputnike, u Beču. Uzalud je Božič, još jednom, pokušao da ga nagovori da odsedne u njegovoj kući. Isakovič je tražio da ga ostavi u Švehatu.
Teodosije - ŽITIJA
Šta vam sad pade na pamet: da nam se narugate? Ili mislite da se mi uzalud potrudismo tražeći vazduha, a ne našeg gospodara? Sad će vam glave poleteti! Recite gde sakriste gospodara našeg!
dobrim zakonima i ustavima pravoslavnih i hristoimenitih naroda, veoma pohvali Boga zbog ovoga, jer nisu naprazno ni uzalud bili mnogi njegovi trudovi za nju, nego iziđoše u bogougodno delo, i kao od apostola, iznad svakoga prinosa, primi ih
Desnica gospodnja satvori silu, desnica gospodnja podiže me i ojača me protiv vas. Neću ja od vas umreti, kao što se uzalud hvalite preda mnom, nego ću, naprotiv, živ biti u Bogu, spasu mojemu Isusu Hristu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Šopovi zapadne Bugarske su neosporno po jeziku bliži Srbima nego Bugarima. Uzalud se danas bugarske propagandiste oslanjaju na stare etnološke karte, izrađene u ono vreme kada se gotovo ništa nije
Bugari imaju, istina, svoj folklor, ali će se u njihovoj narodnoj poeziji uzalud tražiti umetnička obrada i visoko nadahnuće narodnih pesama kod Južnih Slovena na zapadu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zvao sam ih da im nešto prišapćem na uvo, obećavao sam im i slaninu, kobasicu i mnoge stvari kojih ni sam nemam, ali uzalud. Ribice mi ništa ne odgovaraju, samo me nepovjerljivo gledaju svojim okruglim očima i vrte repom.
sam, to već pogađate, oprezno i lagano pokušao da se uspentram uz neka brvna i dohvatim se slanine, ali sve je bilo uzalud. Moje orahove cipele klizile su niz drvo kao po ledu.
Miš prorok pope se na poprečnu gredu i zape iz sve snage da slaninu pomjeri do Toše, ali sve je bilo uzalud. Omastio je šapice, brkove, nos, uši i ramena, toliko se trudio. — Ne ide ovako — reče on sav zaduvan.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Greta bi ležala nepomično, čekajući, na mestu gde smoje ostavili. Uzalud sam priželjkivao da odluta, ili da nekom padne na pamet da je ukrade.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
ostati; ako on korak ne učini ovog posta, staviću ja na njega pitanje šta misli, jer ne mogu dopustiti da se devojka uzalud na glas iznosi. — Strpimo se malko. Dogovoru je kraj; strpiće se malo. Šamika jednako dolazi; lepo ga primaju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zemlja i njegova stoka, bolest dečija, plač, sve je bilo uzalud. Morao je svaki čas da ide onamo kuda nije hteo. Tako je bilo i kad se selio sa čitavom kućom.
kom se još tresao bes i očaj, bio je miran i nepomičan još samo njegov pljosnati, veliki nos i na njemu dve krupne suze. Uzalud mu pritrčaše i pokušaše da ga umire, uzalud ga položiše na šezlong duž zida, kao kladu.
Uzalud mu pritrčaše i pokušaše da ga umire, uzalud ga položiše na šezlong duž zida, kao kladu. Neprestano je teško, besno dahtao.
Pri tom pokuša da ustane i da pođe. Duše nema... kao što ni Boga nema... živimo uzalud... prah... smert... prazdne reči. Tada biskup skide sa njega svoje hladne oči i naježen pogleda u noć.
Pušeći sve više, brojeći, bez kraja i bez svesti, brojanice, Aranđel Isakovič živeo je to nekoliko nedelja sasvim uzalud.
i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je, uzalud, pokušao da se pentra, da gazi, da puzi četvoronoške.
Činilo mu se da tone, uzalud se naprežući da zastane u padu glavačke, četvoronoške, puzeći, valjajući se opet, kroz tamu.
Zamišljao ga je, hteo je da ga zamisli kraj ove žene, ali uzalud; nije bio tu. Čak i ta deca za koju je znao da su tu, negde, iza zida, pa plaču i dreče, bude se u mraku i dozivaju
A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj se ona uzalud trudila da nekud ode.
No i to beše uzalud. Gospoža Finka Diamanti ispriča svega kako je jedan konj, od onih što su se davili, nasrnuo, na obali, na njenog muža,
Osećala je da je sve uzalud. Kao stvar je doneše u kuću, kao stvar će je i izneti, da bi se načinilo mesta drugoj, koju će isto tako milovati
Sa onom strašnom ranom što mu se protezala od grkljana do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom svetlošću razlivene vode,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 2243) — Kome Bog sreće nije dao onome kovač ne može skovati. (Vuk, br. 2429) — Ako Bog ne čuva grada, uzalud je ograda. (LMS, 1860, knj. 102, br. 1) — Tko se rodio za vješala, od puške ne gine (tj.
Postoji veoma snažno verovanje da sudbina upravlja tokom našeg života i sve je uzalud što čovek čini da izmeni ono što je „zapisano“ na rođenju. 5.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pod badnjak (jer, bio je Badnjak) kad nam onaj rođak sa dvogledima, bombama i svačim objasni da on uopšte ne postoji. Uzalud su obe stare gospođe kolutale očima pokazujući na mene, on je čitavu stvar postavio na čisto
za slamku, kada me jednoga dana moja rođena kći obavesti kako su u prvom razredu učili da Deda-Mraz uopšte ne postoji! Uzalud sam se smrzavao na simsu kucajući spolja u prozor, kao, tobože, deda-Mraz, uzalud sam gutao baterijske lampe da
Uzalud sam se smrzavao na simsu kucajući spolja u prozor, kao, tobože, deda-Mraz, uzalud sam gutao baterijske lampe da postignem onu čarobnu unutrašnju svetlost — ništa nije vredelo!
danas vešto igraju i kako se više ničim ne mogu zbuniti, ali vreme igranki bilo je već daleko iza njih i sve je bilo uzalud.
Potpisao bi tako neopoziv dokument o svom neuspehu. To bi se brzo pročulo po varoši i osamnaest godina bi bilo uzalud protraćeno. To, nikako, ne! Spustio se do železničke stanice. Na ulazu u staničnu zgradu presrete ga nekoliko žena.
njegovo ime (to se u toj varošici smatra izuzetnom šalom i zove se prozivanje), pa se sakrivala u kapije i bašte. Uzalud se okretao i pretio pesnicama praznoj ulici, uzalud je rikao od besa kao stari bik koji se brani od nevidljivih obada —
Uzalud se okretao i pretio pesnicama praznoj ulici, uzalud je rikao od besa kao stari bik koji se brani od nevidljivih obada — prozivanje se nastavljalo do ludila!
Matavulj, Simo - USKOK
Reče da je bio strahovit boj... čekaj, gdje ono? gdje ono reče? To nije znao ni Krcun, koji se uzalud mrštaše od silnog domišljanja. — To je bilo, velite, u jesen godine... Koje? — zapita Janko.
Hodio je k njima serdar Plamenac i uzalud donosio pisma od njih. Poslije, slomljeni, siromašni, ljuti, čamasmo, a u svakoj prilici dosađivasmo novijem susjedima,
I cijelog dana čekah uzalud, dokle vi ne naiđoste! — Junak, bogami! I od kuće i junak! — viknu Mrgud. Milica bješe prišla k njima, da ih posluži
Udaraše s lijeva, s desna, naginjaše se, povijaše se, oblažaše da bocne Janka, ali mu sve bješe uzalud! Svaki njegov zamah Janko odbijaše lako, bez naprezanja, bez žestine, samo što bi po njekad malko mrdnuo trupom.
— Jednom se nađe u planini ubijen čovjek. Njegovo brastvo uzalud je tragalo za ubicom, uzalud je nagađalo, ne doznade ništa pouzdano.
— Jednom se nađe u planini ubijen čovjek. Njegovo brastvo uzalud je tragalo za ubicom, uzalud je nagađalo, ne doznade ništa pouzdano. Tada se pleme dogovori da se sveti plemenu u čijoj je granici njihov poginuo.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
) Te i nehotice onaj drugi, lakši glas kod takvih se pesama približava modelu dečje pesme. Jesenjin se, na primer, uzalud upinjao da svoje boemsko shvatanje sveta uzdigne do velikog stava; ono je ostajalo banalno.
višestruka poučnost na drugoj: Zmaj je i slobodan i usmeren, i razigran i svesno sputan, ali uvek svoj, i svuda prvi. Uzalud se opiremo građanskoj dobromislenosti pretežnog dela onog što je za decu napisao; u ovom moralisti ima svežeg daha
fatalistička raspoloženja: Eto, Veliki, džabe je, džabe, vidim i ja sam, nema toga mlina koji sirotinji može namleti ... Uzalud su i tvoje rodne godine i moje davanje ... ne pomogosmo joj ni ti ni ja, kad je neko treći uhvatio pa steže i ne da ...
slikama: Zar svaka seljačka kuća u ovom oskudnom potplaninskom kraju nije jedna mala brodolomna lađa koja odnekud uzalud očekuje svog spasioca-čudotvorca, pita se, u priči Dvije ustaljene ruke, slabašna učiteljica Antonija, ne uspevajući da
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Književnik Emanuil Janković je bio nabavio štampariju, doneo je u Novi Sad 1790. godine, i uzalud tražio štamparsko pravo. Posle smrti Kurcbekove, njegova štamparija je prešla u srpske ruke. Početkom 1792.
Sve mu je bilo uzalud, i on iz Heba nije živ izišao. Umro je 19. decembra 1711. godine. O Đorđu Brankoviću se stvorila cela jedna poetička
Njegoš je uspeo u onome što su mnogi i pre i posle njega uzalud pokušavali: da na osnovu narodne poezije, sa elementima narodnoga života, iz narodne duše, stvori veliko i originalno
Od pedesetih godina njegove pesničke sposobnosti očevidno su počele da slabe, i uzalud je Đorđe Maletić, koji je u njemu gledao »dostojnog prijemnika Mušickog«, izražavao nadu da će on »povratiti didaktičku
priča on, učenijeh Srba u Beču koji su sav ovaj posao držali za besposlicu i govorili mi u oči da ne kvarim hartije uzalud; no meni se učini bolje i milije poslušati G. Kopitara nego njih.« Od 1815.
Milićević, Vuk - Bespuće
Ona je svršila sav posao, uzalud ga otezala i pregledavala jednu istu stvar deset puta, čekajući da joj on nešto kaže i odlazila polagano, kadgod
Njegova radoznalost izgledala mu čudnovata i smiješna, dozivao je u pomoć svoju ravnodušnost, ali uzalud. On onda bacaše krivicu na svoju osamljenost koja potpiruje misli bez smisla. — Na kraju krajeva, ko to može da bude?
Pored njega klečala je kći, pokušavajući, mučeći se uzalud da ga krene i da mu pomogne da se digne. Na njezinom licu u koje je udarila vatra, ogledalo se nešto strašno i
bije hladnoća što sleđava dušu; sve čim je ona iskitila život, bilo je strašno u jednom trenutku, brutalno i grubo. Uzalud je tražila utjehe u molitvi, ona sa strahom osjećaše groznicu i besciljnost toplo šaputanih riječi koje se odbijahu od
groznicu i besciljnost toplo šaputanih riječi koje se odbijahu od nečega tvrdog, i padahu natrag kao zrnje pijeska. Uzalud zastajaše u praznoj crkvi posle drugih, na podnožju žrtvenika sa sklopljenim rukama; čim se je duže molila, tim se brže
Sremac, Stevan - PROZA
Pođe tako i prođe pored česme, sretne se s vodonošama, nazove im boga i produži put. Nije nikad hteo da harči vreme uzalud; uvek je gledao da spoji prijatno s poleznim, i zato bi uvek gledao neće li naići na kakvu novu biljku ili bubu kakvu.
Radičević, Branko - PESME
Oj sunašce, još mi jednom grani, O moj danče, još mi jednom svani, Oj zorice, zabeli, zabeli — Al' uzalud moji trudi celi, Klonu telo, klonu cela snaga, A od mome nigde baš ni traga, Crna nojca svuda navalila, Goru, dolu
? Oh putanjo, zemljo meni sveta, Kojom ona sinoćke prošeta, Zar si mi se baš uzalud, mila, Tako lepo danas okitila, Zar ti nesi to prosula cveće Da po njemu moje zlato šeće?
nemoj presijati, Zbogom, jadi, a davor, srdašce, O ne boj se, Bog će dobro dati, Dosta dana još će amo doći, I uzalud za te, srce, proći, Al' ne boj se, doće danak pravi.
je, dragi, lice tvoje, Zaludu nebo širi zvezda splet, Krasote zalud lisna gora svoje, Zefira zalud šapće laki let, Uzalud cveta onda cveće razno, Kad onda sve je, sve je meni prazno.“ 12.
Sluge s' bune, rano rane, Sva se kuća za njim sprema, Traže sluge na sve strane, Sunce s' rađa, sunce krije, Sve uzalud — njega nije. XXIX Dan četvrti eto beži, Kad al' pored neki luka Njegov zeka mrtav leži, A na njemu kolan pukâ.
„O, zlato, sunce, brže! Pa s' pred njega mlada vrže, Moli, rida, kr'a ruke, Ma uzalud sve nje muke. Stoji Uroš, bliže cika, Bliže ide bojna vika, Dim puščani već oseća, Veće drusto — zla mu sreća!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Eh, u džepu! A meni zbog njega promače dobar komad. Daj da bar čujem šta je dalje bilo. Uzalud sam se motao oko njih dvojice, starci su mramorkom ćutali.
čovjeka kako iskače kroz prozor od njegove žene i nadao je za njim grdnu viku jer je mislio da se radi o nekom lopovu. Uzalud su bila dvosmislena nabacivanja njegovih pajdaša da je to, vjerovatno, Todor Damjanović bio kod njegove Draginje.
zakrčena uzana trga jedan krupan crn ustaša stezao je Mikana preko sredine i nosio ga pred sobom kao vreću krompira. Uzalud se ovaj otimao i nogatao. — Jovašu, brate! — Aha, Jovašu, je li! — dreknu momak zlurado.
Tužili su ga, prijetili mu, bilo je i degeneka, ali sve uzalud, Đuro je tjerao svoje. — Džabe ti je, kad mene zaškaklja i nekakvi mravi uza me krenu, ja ću nju spjevati, pa je l
Ipak, ipak ...iza ovoga posljednjeg rata ostade nešto u vazduhu, nešto tako ...nijesu uzalud čak i nedorasli dječaci bježali od kuća u čete ...Bilo je tu nešto.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku. Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ona iđaše polako, smerno i tužno. Odmah iza nje beše Dimitrija i ispravljaše joj bore na venčanoj, beloj haljini. Uzalud ga žene i devojke gurahu i grđahu da ne ide za njom, on se nikako ne odvajaše.
I ti — ne dani, već noći! Ja ne mogu više. Plačem. Uzalud su suze, uzalud je sve! Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?! ...
I ti — ne dani, već noći! Ja ne mogu više. Plačem. Uzalud su suze, uzalud je sve! Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?! ...
Majka te nutkaše, metaše pred tebe jelo. Ti si jednako, onako pognuta, valjala taj zalogaj u ustima. Uzalud si probala da ga progutaš, ali nisi mogla. Posle briznu u plač. — Teto, teto! — Ne plači, ćerko! Pisano je!
Za tobom iziđe i on ćuteći i povodeći se. Iziđoh i ja za vama. Uzalud me mati zaustavljaše mimikom. Čim se on vide u dvorištu, okrenu se, i kad me ne spazi, on poskoči, dođe do tebe i
Otpoče: „Ja ne znam šta mi je! Otkad te videh, svet mi je tesan. Uzalud igra, pesma i vesele, uzalud sve! Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam
Otpoče: „Ja ne znam šta mi je! Otkad te videh, svet mi je tesan. Uzalud igra, pesma i vesele, uzalud sve! Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj tvojih očiju.
Molila ga, preklinjala, da bar njoj, ako ocu ili kome drugom neće, kaže zašto beži od kuće i žene, ali uzalud... I ko zna dokle bi to tako trajalo, da rodbina mladina, kad vide u čemu je stvar, ne poče iskati da im se devojka,
Ali sve uzalud. Istina, svakad, kad god dođe njoj, zaklinje se da više neće drugi put dolaziti, a opet dolazi, opet!... Ah, a od prošlih
I kafa je bila skuvana u loncu, i meze je bilo spremljeno, sve je bilo spremljeno. Ali uzalud kad nikoga nema da ga ugostimo i dočekamo.
Majka tečina s Mojom babom i još nekoliko njih starica zapevaše: Adži-Gajka devojku udava. Glasovi drhtavi, slabi, uzalud se uzdižu, ne mogu, već tiho, jednostrano idu, gube se u samim njima, a tako čudno, čudno utiču! I kao da puče nešto.
Ako su oni kome kumovi, starojko, uveče bi se dizali sa sofre pre ponoći, pre nego što će nastati veselje, pijanka. Uzalud bi ih zaustavljali, molili, oni bi odlazili, izgovarajući se uvek jednim istim: „Neka, neka. Ima kad.
Kostić, Laza - PESME
Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako
Je l' ovo zbor? Je l' ovo sudnica? svetilište li hrama bogovskog? il' svedilišta oskrnavni jaz? Al' moja je žestina uzalud kad vidim već, kad vidim i kad znam.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala tri kćeri kao tri ruže, i kako ih je nestalo, i kako su ih tražili uzalud na sve strane. Stojša kad sasluša mater svoju reče joj: — Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih tražim.
Srednji brat ustade odmah, uze tri kamena i ispe se na vr jele, gleda na svaku stranu, ali sve uzalud. Pošto ognja nigdje ne viđe, siđe dolje i kaza Grbi da nije nigdje vidno svjetlosti.
Mnogi je pokušav'o tu sreću, ali uzalud: više ga nije bilo ni živa ni mrtva. Čuje za ovo naš vojnik, te reče gospodaru od dvora da će on u nj prenoćiti i bez
Gospodar ga odvraćaše, ali uzalud: vojnik neće da ostane ni živ ni mrtav. Videći gospodar da ga je nemoguće odvratiti od namjere, napuni mu torbu 'ljebom
Handžija sad ostane veseo čekajući kad će cura one stvari donijeti. Ali mu bude uzalud, jer niti bi cure niti stvari. A kad prođe podne i ićindija blizu primače, sjeti se hadžija da je prevaren te počne za
i srdeći se kaže mu sve kako je prošao s Premudrijem, onda mu starac reče: — E, moj sinko, nije to Premudri ništa uzalud rekao.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Nije nego da se udaviš u đubretu. Idi pogasi onu vatru, da ne gore drva uzalud. LEPOSAVA (odlazi) SOFIJA (za njom): I ono brašno da se pokupi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I uzalud ga je deda dočekao okićen džidžama kao božićna jelka, uzalud mu se hvalio koliko je „propešačio za ovu zemlju“ i sve, taj
I uzalud ga je deda dočekao okićen džidžama kao božićna jelka, uzalud mu se hvalio koliko je „propešačio za ovu zemlju“ i sve, taj ti se dasa — kožnjak lepo useli kod nas i, mic po mic,
), govoreći arhaičnim jezikom: — Pa zar ja tolike godine po tuđini mučio se i rintao i uzalud tražio užički kajmak, i sodu u vino, i pasulj prebranac, i čeznuo za drugarima iz kafane „Prozor“, odmah pored
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BRUJEVI ROЅA CANІNA Sjani mi, sjani, divlja ružice: ovo su časi raspuklih sanja. Uzalud tržem prozukle žice u vražjem kolu okolo panja. Oglase strune trzaj užice: mnogo je zbilje, groze, hroptanja.
- Smiluj se, Silni, koji si lekar, kovčege raskuj, mahune mračne da nam se pasulj raseje vedro; neka bar sine, uzalud mrtvim, rđom sa trave, krcat, semènit, oblik gorčine koji je stočen u minerale.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Macane braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna u pušku stavi!“ Uzalud Mačka doziva drug, daleko bješe zeleni lug. Stari se Mačak za lovom vije, Pijetlića svoga ni čuo nije. . . . .
Zvao je Mačak, uzalud viko, jer mu se nije javljao niko. . . . . . . . . . . . . . . . . . . U zoru Mačak nađe na kosi
U društvu idu beskrajnim putom Mališan Žarko i vjerni pas. Uzalud Žuću na putu dugom iz trnja svakog mamile zeke. Išȏ je vjerno za svojim drugom, gazio gore, plivao rijeke.
Iskra mi zlatna u vodu pala, tamo je zgrabi ribica mala. Uzalud bi mi trud. Od toga dana nisam na miru, udicu bacam po svakom viru u dan vjetrovit, ružan.
Oluja ide, drveće puca, oblak se vuče crnji od gunja, a mala Rada na vrata kuca. „Otvorte ljudi, bojim se munja!“ Uzalud zove sirota Rada, u maloj kući tišina vlada. „Ipak ću ući!
Mreža mu teška, veslo još teže, vjetar ga svaki hladnoćom reže, s prijetnjom se more giba. Uzalud zovu daljine drage, starini tužnom nestalo snage, sve mu je manje riba.
Ognjena vila začepi uši, zbuni je vika i dvoboj lud. „Nikud ne mogu da vas povedem, kad sloge nema, uzalud trud. Najbolje da se složite lepo i prekinete prepirku dugu, manite zeca, pustite miša, tražite zemlju, al neku
“ „Nećemo kosti, živela riba!“ Ognjena vila smeška se tužno i reče tiho u pozni sat: „I ove želje uzalud behu, vaša im svađa slomila vrat.
Mačak je oči dremljive utrȏ: „Pobogu Žućo, svanulo jutro!“ Žuća se trže, zaspao beše, u potok zuri ko neka ovca, uzalud straža, uzalud bdenje, nema ni riba, ni čudnog lovca. Tek Žući mudrost na pamet pala: „Prodavali smo uz potok zjala!
“ Žuća se trže, zaspao beše, u potok zuri ko neka ovca, uzalud straža, uzalud bdenje, nema ni riba, ni čudnog lovca. Tek Žući mudrost na pamet pala: „Prodavali smo uz potok zjala!
“ Još mudri deda misli na lov, karabin sebi kupio nov. „Ni ovo — kaže — uzalud nije, valja za puta, gore se Medved Veliki krije, a to je zverka ljuta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A u ratu treba ubijati, da ne budemo ubijeni. To je sinteza taktike od pamtiveka do današnjega dana. Uzalud su starešine saopštavale tu vest pod strogo poverljivim brojem.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tu je važna praktika... — Jest, dobro ste rekli. Praktika, sveta praktika! Nisam ja uzalud praktikovao dvanaest godina, pa zato se sad ne bojim nijednog pravnika. Moje osudno rešenje ne obara se tako lako!
intonacijom ispriča, kako se plata vrlo, vrlo neuredno izdaje, kako učitelji moraju po nekoliko puta dolaziti k nemu uzalud, ali ona, gospođica Ljubica, ne mora se za to brinuti. On će njoj sam donositi platu, sve će olakšice on njoj činiti...
Šta, zar ja da izgubim dva meseca sa ovom derladijom uzalud; a šta će za to vreme da mi rade ostali razredi ?... Jok, ja sam to sa njima naredio sve za četiri — pet dana: sto,
Gojko dovršivaše predavanje, pa videvši ovoga neučtiva gosta, zbuni se i uplaši, jer se mogao domisliti, da mu on ne bi uzalud ovakovu pohodu činio.
Stojan stajaše uz plamen, grdeći onoga dečka što ih namuči uzalud. Vratiše se odmah kući. Gojko sede na krevet i zamisli se, a Stojan gledaše sve čudnije, vrteći glavom, kao da bi
zeleni sto... A onaj na vrhu, s dugom razdeljenom bradom, sed, dostojanstven... ala je neobičan !... A njega nema !... Uzalud radost!... — Jeste li vi Gojko Savić, učitelj ? zvoni otud sa vrha ozbiljan, krupan glas.
— Dobro vi veče! reče on, prišavši Ljubici. Ona odmah poznade Bogosava, i sledi se, jer on nikad ne dolazi uzalud, a retko kad da dođe s dobrom vešću i sa čistom namerom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Šareni prosjaci pod tvojom nogom rikali bi uzalud za Bogom. Osmeh bi ti razočaran i blag padao sa krsta, kao golub beo i drag.
Pa zar da kopnim, bolujem, mrem, u smrti, kuda si brdovita se rasula? Budućnost, što mi obeća rascvetani Srem, uzalud je, suzom braka, na Tebe, kanula. Ljubav mutna više na usnama mi ne rudi, nit mi po nesvesti protiču preobraženja.
Čuo sam grmljavinu čekrka, iznenada, uzvike ljudi i pljusak talasa. Za dva‑tri sekunda sve je bilo propalo. Uzalud su se ljudi pružali preko broda u mračnu vodu. Mreža se bila pocepala.
Mreža se bila pocepala. Dva‑tri minuta grozne zabezeknutosti, gledanja u vodu, pognutih glava, zatim psovka i mir. Uzalud ceo rad, utrošen petrolej, i skupa mreža. Pa ipak, uzbuđenja nema. Ljudi su ovde neosetljivi kao kamen.
Moja mati je bila dojurila u Segedin i uzalud me je tražila. Ona me je tražila po segedinskim stanicama, a ja sam sedeo i čekao nasred Segedina, u zgradi nedaleko
Vise, kao grozdovi, sa krovova i stepenica železnica. Uzalud ih železničari opominju da će kod prvog tunela izgubiti glavu, nogu, ili ruke.
Zagreb je bio mračan, zapušten, prepun. Hoteli zauzeti od svakojakih patriota i političara. Skupoća velika. Uzalud tražim prenoćište.
Oni koji ne mogu da dišu izvan predratne, umetničke, atmosfere, prilaze joj uzalud. Svud se danas oseća da su hiljade i hiljade prošle kraj lešina, ruševina, i obišle svet i vratile se doma, tražeći
Može se biti protiv nas, ali protiv naših sadržaja, i intensija, uzalud. Svet nikako ne želi da čuje užasnu oluju nad našim glavama.
Kamene žene, koje predstavljaju složne francuske gradove, uzalud čitaju. U njihovim očima, sa kojih kaplje kiša, zjapi samo ironija kamena u noći. Dani prolaze, i svaki vrši svoj posao.
mrak i večno nebo, što nad crkvom pada, modra pustinja mora, što se iza nje širi, rumenilo tela, što ničije nije, zar uzalud huji? Zvona, što bruje u zvonicima, smiruju se, na crnim balvanima, kao velike tičurine u kavezu.
I videti da od cveta do cveta i videti da od žene do žene i videti da od bajke do bajke i videti da od dana do dana uzalud smo išli. Tužno je ići čak do poljana. 1912. POBEDI Videh tvoja kola od krvavog zlata, zasuta ružama i ženama golim.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
dođe i stade mu obletati oko glave: On se branio, a branili su ga i dvorjani i robovi, što su oko njega bili, ali sve uzalud... Mušica, onako kako je mala, uluči trenutak pa mu uleti u nos.
od muke da skače, da đipa, da se vrti oko sebe, da se stresa, naprežući se iz sve snage da otrese perje sa sebe, ali uzalud! Onda podiže oči svoje k nebu. — Bože, Bože, šta učini to od mene!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Mi moramo odmah poslušati ovaj predlog, jer ovako se više ne može. Radili smo i mučili smo se, pa sve uzalud. Odvajali smo i od usta svojih te sejali, ali naiđu bujice pa snesu i seme i zemlju sa vrleti, i ostane go kamen.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zvezde svetlucaju, ali uzalud, kad mesec još nije izgrejao, tek da te malo oslobode u ovoj nemoj i gustoj tami. Približismo se reci i čusmo žuborenje
!« uzviknuo bi on... Manje opravke državnih stvari vršio je sam svojeručno, »da se ne baca državna para uzalud.« Ali što je delovodnik i glavnu knjigu vodio čisto — to je za priču.
I eto, odrastao je, a druga nije stekao. Da li je uzalud prošao majčin blagoslov?... Činilo mu se, da ga sumorne zidine njegove sobe s prekorom gledaju, i on je taj prekor
— Dobro, dobro, kaži gazda Živanu da ću sad poći, dâ ako ne bude uzalud. I otpočne žurno da se oblači; videlo mu se na licu da je ljut, a kako ne bi: dosad si bio kapetanov tast i uživao
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali čim tamo ode, malo posle, kad kao doznade za prodaju kuće, Sofka ovamo ču njeno odupiranje, svađu. Uzalud su je ostale ućutkivale, osobito mati joj, da ne viče, ne govori, ne grdi toliko glasno, da ne bi Sofka dole čula,
zna se da mora biti mrtav; ali, daj Bože, da se na tome zaustavi, a da ovi njegovi i samoga Ahmeta sa kućom ne unište. Uzalud Ahmet, preneražen, ceo fis dovukao | k sebi, da mu Jusufčića dan i noć čuvaju i paze.
Pomisli da je ona uzalud sebe mučila i gonila, ali sada, pred svršetak, kada će da se zaključi bračna veza, ne može da izdrži, hoće da odustane
— Ti! — ustremi se on na nju. I u tom „ti!“ bilo je sve preziranje, bol, jad, uvreda. Uzalud svekrva dotrča, Sofka već oseti njegovu ruku po svom čelu i kosi, i oseti se kako pade od njegova udarca.
Ciganke i seljanke jurio i čak silom, pomoću slugu, čivčija napastvovao, trista čuda čineći. Mati, svekrva, uzalud mu poruči: da se odmah otuda vrati; ili ni ona ovde kod kuće neće ostati.
Sofku je nje više bilo žao nego sebe. Uzalud joj je Sofka od svakoga jela, od ručka, večere, uvek ostavljala da, kad dođe, ima šta da jede, svekrva ništa ne bi
Ovako, ne ležeći u nju, ne remeteći je, mislila je da ušteđuje Sofki trud. Uzalud joj je Sofka to prebacivala, u jutru se na nju ljutila kad bi videla da opet u postelju nije htela leći, ali ona jednako
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stoga ću ja njemu: „Nijesi ugonenuo ne zbori više, ne troši riječi, jer ti je uzalud.“ — „Ama ti meni obraz ocrni! pred Gospodarem i pred onolikijem zborom!“ reče on. — „Nijesam ja, Spaso, no ti sam sebi!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kad ko za što pita, pa onaj koji se pita neće pravo da mu kaže, nego ga vara, tj. da kasa jednako uzalud. Kokša iz Divoša. — Odgovori se, u Sremu, kad ko zapitkuje: ko? Krvav ispod kože.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala tri kćeri kao tri ruže, i kako ih je nestalo, i kako su ih tražili uzalud na sve strane. Stojša kad sasluša mater svoju, reče joj: „Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih tražim.
mjesto mene kojoj pristane najljevše na ruku, a ako me ne poslušaš, sve što radio i o čemu se Bogu molio sve ti | uzalud i naopako obršilo, i od tebe ne ostalo traga.
nije to Premudri ništa uzalud rekao: ako uzmeš đevojku, ti znaš, to će reći: ona će držati da ti sve znaš bolje od nje, pa će te slušati kakogođ ti
“ U to ostavi Ignjatije volove, izuje se i prijeđe s onu stranu rijeke, kad li tamo, ne vidi nikoga i uzalud zove, te se on opet uputi natrag. Ražali se Hristu (fala njemu) da se muči, pa mu reče: „Pričekaj me malo, eto me!
Sveti Sava - SABRANA DELA
' Zato uzalud metemo se: ,Put kratak je kojim tečemo, dim je život naš, para, zemlja i prah: za malo javlja se, a uskoro nestaje.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— s preporukom, preporučen vse — sve vsegda — uvek, svagda, vazda vsekonečan — poslednji, krajnji vsuje — uzalud vtori — drugi vtori krat — drugi put vhod — ulazak gazeta — italijanski novac gama — g (grčko slovo) gdi nibud —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Izbor je bio pismenijem glasanjem. Kad skupiše cedulje i pročitaše, a to „žrebija“ pade na fra-Brnu. Uzalud se on tome protivio navodeći svoju bolest u palcima, morao se primiti da bude starješina za tri godine.
Ćosić, Dobrica - KORENI
jer s njim se ništa drugo nije dogodilo sem što je postao sudija beogradskog suda, i To njegovim, Aćimovim, zauzimanjem. Uzalud je on pažljivo iščitavao sve novine, i one liberalske i naprednjačke, Vukašinovog imena nigde nije bilo, u stranci se
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A kako i bi? Iz lica prekrivenog blatom i krastama gledale su u ljude krupne, zlataste oči, ali dete je uzalud pružalo ruke da ga neko uzme. Pri pogledu na sitno, izmršavelo stvorenje prisutni su i nehotice uzmicali.
Vladarki 3emlje Srebrnih Breza ne preostade ništa drugo nego da Zlatoprstu pošalje suparnici. Uzalud je devojka tražila da još jednom vidi staricu.
Rekao je to samo jednom, ali se naziv Zlatousti prilepi za dečaka kao školjka za stenu. Uzalud je mali čistač tvrdio da na to ime nema prava! Zlatousti postaje samo onaj ko nađe Srebrnu ružu.
Smejačko od sreće zatrepta i sinu novim sjajem, ali se Plačko povuče u stranu i namršti. Uzalud su ga zvezde zvale u kolo, uzalud zasipale smehom.
Uzalud su ga zvezde zvale u kolo, uzalud zasipale smehom. Sam i tmuran, stajao je na zapadnom rubu neba i tako stoji još i sada...
Nije ni čudo što su mu se u školi svi smejali, svi ga gurali, izbacivali iz igre! Uzalud je majka spremala najukusnija jela i kolače: nije rastao!
Uzalud je majka spremala najukusnija jela i kolače: nije rastao! Uzalud ga je slala među decu: nije voleo da bude s ni ma, sve dok u sebi ne otkri dar pričanja i dođe Do priče o Zlatnoj krabi
Nijedna se još žaba nije rodila bela. Otkuda ova ovde? Čija je? Obznani krastača da se pronađu roditelji Bele žabe. Uzalud. Belu žabu niko nije hteo da prizna za svoju kćer.
— od strašnog smeha ona se zatrese od korena do vrha, a talas, užasnut, uzmače i gotovo utonu u pesak od stida. Uzalud su ga zatim zrnca peska tešila. Uzalud mu ribice češkale leđa. Talas je ćutao ne mičući se s mesta.
Uzalud su ga zatim zrnca peska tešila. Uzalud mu ribice češkale leđa. Talas je ćutao ne mičući se s mesta. — Ostaću ovde do kraja sveta, ako treba! — zaricao se.
— branila ga je majka. Treći sin je ćutao. Ali, kad ga, jednoga dana jato mladih galebova napade da uzalud jede hranu, on se uspravi i reče: — Videćemo da li je tako! Majka od sreće zaneme. Mališan se uspravio! Progovorio!
Srebrni galeb se toj priči samo smejao i leteo svakoga dana sve više. Uzalud su se najbrži galebovi trudili da ga stignu, da se s njim takmiče. Nije mu bilo do takmičenja.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tu, na raskrsnici svetlosti, Gospodar Jevrem dugo čeka Vuka, a naročito Dositeja: uzalud, jer nikada ne dođu, ni jedan ni drugi.
Inače, greška je tu.“ Sada, Sima žuri, koraci su mu sve duži, i luđi; uzalud Sina opominje, Sima ne usporava. Stiže u pravi čas.
su turski topovi, počelo je bombardovanje Beograda koje će trajati četiri sata i postati predmet međunarodnih sporova. Uzalud su strani izveštači, posle, naglašavali da bombardovanje nije bilo baš naročito jako, jer su Turci i slabe nišandžije i
Taman je ponešto i naučio kad mu ded i otac poginu, u Kočinoj krajini, u borbi sa Turcima. Činilo se da su poginuli uzalud: Kočina je krajina (rat u kojem je Austro-Ugarska, kao i obično, iskoristila očaj raje, pa onda sklopila sa Turcima
To su bile razlike, velike. Spasa niotkuda: većina ustaničkih vođa već se spremala za bekstvo; uzalud je Petar Moler, svojom krvlju, pisao pozive za pomoć Karađorđu i Sovjetu, niko se nije odazivao. Stojan se ipak nadao.
U zatišjima je, uzalud, osluškivao nebesa: mukli se bezdan nije otvarao, sve dalji, Bog se povlačio. Svetlosna tačka u Višnjiću je zamirala.
S njim je bio strpljiv, ali je Višnjić uzalud tražio, iza tog strpljenja, onu bliskost koju je obično nalazio kod onih koji su ga slušali.
Pripremao se za taj susret, negovao strpljenje, ali uzalud. Kad je jednog jutra, gotovo ljubazno, primio svog gosta, odmah se pokajao: slepi Filip kao da je dolazio iz samog
Neki mu je ključić za stvarnost, skriven duboko u njemu, još nedostajao. Ponekad je čeprkao po sebi, ali uzalud: To je bila veština kojoj se tek imao da uči.
Teško se, u celini, raspoznaje zbog automobila koji ga uzalud gaze dok crna svetlost, sa godinama sve neporoznija, počinje da klizi uz padinu i da, polako, uznemirava prahove
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema. Sam, k'o kamen, ćutim.
Popa, Vasko - KORA
vetra Hvata Čiste letove Bez odlaska i povratka Ispod veđa godišnjih doba Kida Jedino lišće Verno granama odsutnim Uzalud BELUTAK Dušanu Radiću Bez glave bez udova Javlja se Uzbudljivim damarom slučaja Miče se Bestidnim hodom vremena Sve
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
izrađen po jednom antičkom zlatniku, ja pretrnuh: ona beše ideal ženske lepote kakav sam zamišljao, a među živima uzalud tražio. Na ovoj princezi sve je bilo lepo, prelepo, prefinjeno, a naročito njene sanjalačke oči.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I kad Bonar Lo kaže: „Mi moramo pokazati da ovaj rat nije vođen uzalud, sasvim uzalud, što bi stvarno bilo kad se mi ne bismo osigurali da nikad.
I kad Bonar Lo kaže: „Mi moramo pokazati da ovaj rat nije vođen uzalud, sasvim uzalud, što bi stvarno bilo kad se mi ne bismo osigurali da nikad.
da dođe do toga da se čovečanstvo unesreći pa da se postigne, užasno, samo taj rezultat: da rat nije vođen sasvim uzalud!?“ Istina je, tako sam, uglavnom, rekao. Ali to je politika, veli on, a u vojsci to je ubijanje morala.
Ja se obazreh svud unaokolo, željno tražih da vidim Nikolu, ali uzalud: njega nije bilo na stanici. Pored mene promače krezubi student pa se izgubi u gomili.
Možda će na njenim ravnim grudima naći onaj mir što ga je, ovde, na oblim, uzalud tražio. Uostalom, kako mu da Bog. Ima jedna stvar samo: njemu ovamo više mesta nema, on ovamo više nema šta da traži.
Iako se trudio da ne muca, vežbao, naprezao, znojio, sve je uzalud bilo, jezik je ostao uporno neposlušan. Koliko bi puta drumom ka školi ugledao iz daleka kakvog starijeg čoveka, koji
Oh, uzalud je sva briga njegova, jer ga mіѕѕ Pound uverava: da sem ljubavi od njega ništa ne želi i, slobodan svih obaveza što ga uzn
Ja sam verovao da mrtvi misle, i utešen tamo vraćao sam se ponovo u život. Ali, eto, one sam noći sedeo uzalud: zemlja je ćutala, trava nije disala, tamnjan nije goreo; sve je bilo nemo, crno, nepomično, mrtvo.
Ali one noći uzalud sam ljubio onu uspomenu, kao i grob: ona je bila ledena i mrtva. Te noći ja sam imao čudno osećanje: da na ovom zidu
I u bolnoj napetosti pokušavao sam sve da se spasem, da se izvučem, da pobegnem ispod onog svog užasnog pokrova. Uzalud. Kao avet ustremljavao se on sve više i pritiskivao me.
Ko je? Ko je?“ Ne bojim se nikog. Rvao bih se sa zemljom. Smrvio bih je. I strašnom snagom stežem čelo; uzalud tražim jednu jedinu misao: ne znam ništa, ništa ne znam, samo iskrvavljenim pesnicama udaram, udaram, udaram po
Te noći uzalud sam pokušavao da zaspim: ubiti se, bilo je jedino i sve čime sam sav bio ispunjen. (Priznajem da su mi i druge stvari,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A bio je vještak u ljuštenju „indijskih smokava” i u uklanjanju njihovih bodljika. Uzalud su bile Aničine energične batine, uzalud je stari Toma stalno obnavljao krestu staklenih krhotina na grebenu zida koji
A bio je vještak u ljuštenju „indijskih smokava” i u uklanjanju njihovih bodljika. Uzalud su bile Aničine energične batine, uzalud je stari Toma stalno obnavljao krestu staklenih krhotina na grebenu zida koji ga je dijelio od Egidijeva dvorišta.
Ništa nije značilo, i uzalud sam to sam sebi ponavljao, da ni sam djed ni ma ko drugi pa ni bakica, od svega toga nisu ništa osjetili i da je sve to
koju sam u mjestu još poznavao, moleći ga da i on sa svoje strane to izloži sudu, pa da me oprosti od te dužnosti. Uzalud. Parbenici su uporni, i sud je ostao pri tome da moram lično doći.
Dabome, pomalo i za prste. Dakle, ipak na neki način, bar indirektno, žrtva za sebe. Uzalud sam čekao repliku. Etida je tekla dalje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Čekala je tri večera uzalud. Četvrtog večera, oko ponoći, uznemiri se stoka. Ovce pođoše i okretoše glave niza stranu.
— zapitaše seljani kmeta, kad se vrati među njih. — Pa znaš... savetovao sam čoveku da ne propada tako mlad uzalud, neka se preda vlasti.. — Pa šta veli on? — Ništa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car je toliko sluga namučio i posjekao, ama sve uzalud: neće niko da ukabuli ono što nije učinio. Najposlije car zovne onu istu badžu, pa će njoj sve kazati, a ona će njemu: —
Kad ga ona viđe, reče mu: — E, momče, momče! Kako ti nije žao trošiti tolike pare uzalud? — E, lahko je meni trošiti, — odgovori on meni je rahmetli babo ostavio čudotvornu ćesu, pa neće nikad nestati u njoj
Ali čim pođoše drugim pravcem Kosovu, počne Šarac opet upadati u zemlju kao i pre. Uzalud je Marko izmenjao sve moguće pravce kojima bi na Kosovo stigao, Šarac mu je navek propadao u zemlju ne odmaknuvši ni
Kadija dobavi Bošnju, te žena pred njim ponovi davu. Bošnjo se poče čuditi i pravdati kako je najbolje znao, ali sve uzalud, jer po njegovoj nesreći dijete dedino naličaše dosta na njega, te ga kadija osudi da plati ženi u ime nafake djetinje i
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja. Kroz dokon vetar što uzalud cvili, Ja čujem korak moćnog raspadanja; I raspadanje, raspadanje mili Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja.
SAN MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
A možda ne sme! Ko li joj preči? Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, a od nje ni reči. Sve mi se čini uzalud sam ček'o. Sve više su moji mili od mene daleko. Možda joj brani baš svetli car: Neće da carstvom uteha prođe.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Profesori i stručnjaci su uzalud pokušavali da pronađu u čemu je problem. Neuspeh je bio potpun kada sam ja stupio na scenu.
Činilo se da je to beznadežan poduhvat i duže od godinu dana radio sam neumorno, ali uzalud. Ovo temeljno proučavanje me je toliko zaokupilo da sam zaboravljao na sve ostalo, čak i na svoje narušeno zdravlje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
razvija ovo novo shvatanje, i ako uspem da prikažem ovde neke od lepota tog razvoja, smatraću da sve ovo nisam uzalud napisao.
Išao sam na ova predavanja, ali sam uzalud čekao da čujem od Kirhofa objašnjenje Faradejevih i Maksvelovih gledišta. Na kraju semestra kurs je bio okončan a o
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Isprva su se zaklanjali ispod krošnjastih stabala i uz gomile, misleći da će porositi, pa prestati. Ali uzalud: vreme se pogoršalo. Trkimice, prokisli, izmakoše ispred većeg pljuska do u kućicu, da se pri vatri ogreju i osuše.
mjesta, još je Cvijetina misao vezana sa svojim krajevima, ali kad osvanuše na otvorenoj nedoglednoj pučini, otkle uzalud oko traži kraj, djevojka se toplim osjećajima oprašta i pozdravlja sa starim svijetom i skrušeno, kao nigda dosada,
i noćašnju stravu i zebnju i tugu u spokojstvo preobraća; sili se da skrene misao na mrtva Marka, i gleda u nj, ali sve uzalud.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Za Simu Pandurovića ova je strofa bila besmislena: Šareni prosjaci pod tvojom nogom rikali bi uzalud za Bogom, Osmeh bi ti razočaran i blag padao sa krsta, kao golub beo i drag.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
njega naći neki retki primeri delovanja skrivenih „narativnih mehanizama” kakve ćemo kod drugih, disciplinovanih pisaca, uzalud tražiti.
Pri tom pokuša da ustane i pođe. Duše nema ... kao što ni Boga nema ... živimo uzalud ... prah ... smert ... prazne reči.
i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je, uzalud, pokušavao da se pentra, da gazi, da puzi četvoronoške”.
Sa onom strašnom ranom što mu se protezala od grkljana do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom svetlošću razlivene vode,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I oko njih su drvljanici od pušaka. Osećaju se da su na domu i nekako bi hteli da su boli od svih. No uzalud. Za Rogožnjanina su oni po malo hajduci, po malo bezverci; za Štavičanina divlje Koze kao i Arnauti, a Pećanci im ćutke
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Bar kad bi sama... al’ želja j’ pusta, Znam da uzalud zamaram usta — Al’ evo šta je željica moja: Visokorodnost kad bi nam tvoja, Putujuć’ s neba na krili laki, Donela
Miljković, Branko - PESME
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Miljković PESME Sadržaj UZALUD JE BUDIM 2 ZA ONE KOJE VOLIMO 3 UZALUD JE BUDIM 4 PRVO PEVANjE 6 SEDAM MRTVIH PESNIKA 8 BRANKO 9 GROB NA
2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Miljković PESME Sadržaj UZALUD JE BUDIM 2 ZA ONE KOJE VOLIMO 3 UZALUD JE BUDIM 4 PRVO PEVANjE 6 SEDAM MRTVIH PESNIKA 8 BRANKO 9 GROB NA LOVĆENU 10 LAZA KOSTIĆ 11 DIS 12 TIN 13 MOMČILO
ROĐENDAN 200 PESME UZALUD JE BUDIM ZA ONE KOJE VOLIMO (1955) UZALUD JE BUDIM Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog neba
ROĐENDAN 200 PESME UZALUD JE BUDIM ZA ONE KOJE VOLIMO (1955) UZALUD JE BUDIM Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje
neka me traži i vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj
me traži i vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud
traži i vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je
vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti
dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je
uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.
i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.
večeri posle života krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svunoć deca plaču mrtvi su na levoj strani uzalud upaljene vatre čekaju njihov povratak njihova noć sa našim danom meša se ne zaboravite da to deci kažete uspavanka To
Krakov, Stanislav - KRILA
Dreka ih je zaglušivala. Parter je zviždao, lupao štapovima, urlao. Hteo je da otera debelu pevačicu sa bine. Uzalud se ona već treći put povraćala prevarena trenutnom tišinom. Sklapala je ruke, i počinjala pesmu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dosta je da pođem u bilo kom pravcu pa da na toj strani svih nestane. Uzalud tumači dovikuju, pljeskaju se po kolenima, vabe ih kao zverčiće.
Retko je lovište gde se sreta i slon i lav jednovremeno. Otvorenim očima ja motrim na sve strane uzalud ne bih li gdegod ugledao cara savane.
Po večeri ja sam ostao isto to, samo potpuno pod uticajem N–a, tako da je uzalud obraćati mi se. Bio sam zadovoljan da se nisam ni nesvesno ogrešio o francusko gostoprimstvo.
Trude se uzalud da odagnaju san. Malo dalje trgovac, na ulici sedeći u prašini, prodaje nekoliko svetih narkotičnih plodova uvek iste
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
] TREĆI AKT PRVA SCENA [Došavši kradom, Stana uzalud nagovara Spaseniju da ode u pašin harem i tako izbavi Boška.] DRUGA SCENA Razgovor Glavaša i Spasenije. Stiže Isak.
Pa šta je bilo?... O, muselime, Bez oružja je narod ostao! Badava snage tvrdi mišići! Badava srce Obilićevo! Uzalud stida trazi rumeni Što, slušajući lance robovske, U obraz jure kao bujica, A posle opet natrag u srce; Al’ onde
Sestru mu siluj, on će gledati Pogledom tupim roba nesrećnog!... Uzalud će se za pas mašiti, Onde mu nema verne obrane!... Oružja nema!... Sulejman ište Turaka besnih skupe pusate?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Oni vrhovi planina koje gledamo već toliko, pružaju se u našoj otadžbini. Druga je ovo godina kako uzalud priželjkujemo da jednom već krenemo. Ali ko će probiti one bedeme i čitavu šumu bodljikavih žica.
Sva ova njihova nastojanja da me što bolje pripreme izazvala su u meni čudnu zebnju. Uzalud sam tešio sebe da i tamo žive ljudi... Mučila me neka grozničava slutnja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Za Arnotovo tvrđenje ja sam znao i pre Čurčićeva članka; uzalud sam pokušavao da uđem u trag mađarskoj pesmi koja bi bila uzor — ili original — našoj. Pok.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ispočetka nije pristajala, izgovarala se da mladoženju ne zna. Uzalud joj majka govorila da ga oni svi poznaju, i pomenula pored ostalih i njega.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 502; BV, 10, 1895, 77; 16, 1901, 213 i dr.). Po jednom objašnjenju, tako ljudi govore »kao da imena Božijega ne pominju uzalud« (Vuk, 1. s.; upor. i starogrčki χήνα ‹= guske mi› m. Ζήνα ‹= Zevsa mi›; nem. potz i kotz, frc. bleu, b.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nastajnih dana hodaše po varoši od trgovca do trgovca da novaca pozajmi da gazdu plati. Sve svoje nudi u zalog, ali uzalud: trgovci neće da kvare posao jedan drugome, a i zašto da se sada mrze, kad su se iza tolikih ljutih borba složili?
Očaj, čama i silna tuga glodali ga. U grudima ga tišti, ne može da misli, ne može ni da osjeća. Bijaše sve uzalud; izvan boli što je osjećaše u prsima, u glavi i u očima, neka druga bol kidaše ga, ovladavši njime, i on nije znao kako
I ona se s njime i prostorom izjednačuje, i njene su oči vlažne, i njen je glas kao uzvik vjetra, tužan što uzalud vapije za srećom. S brijega još jednom pogleda na pučinu, kao prene se i brže preko polja pođe prama svome selu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
No beše kasno. Uzalud je nekolicina naših tumarala uokolo ne bi li je našla i vratila. Nigde je ne nađoše. Popila ju je žedna zemlja,
Nekoliko puta nas je Lauš slao u hajku na zveri, ali uzalud, pobesnele životinje su stalno odnekud dolazile. Jezivo zavijanje u noćima sa mesečinom, režanje i urlikanje ispunilo je
Ljudi su izgledali suviše sićušni, njihove crne rize bile su slične, i uzalud sam pokušavala da među njima prepoznam Doroteja.
Koračao je dostojanstveno. Klekao je kraj jednog ranjenika što je celi dan umirao na vrelini ljutoga kamena, uzalud dozivajući nekog ko bi mu pomogao da se makar skloni u hlad sa sunčeve pržine. Sve sam video kao na dlanu.
Kasnije sam se raspitivao ne bih li saznao kako se sve to zbilo. Uzalud. Ono što sam saznao bilo je sve drugo samo ne cela, prava istina o boju.
Pokušavam da ga smetnem s uma i pobegnem odatle u drugi prizor, ali uzalud, stvar se ponavlja s nepodnošljivom upornošću, on je svaki put gordiji i tvrđi, njegov pogled, u početku ravnodušan,
i one nezgrapne, ružne, nesavršene, one koje nikad niko nije voleo, mučaljive, skvrčene, mrzovoljne, sapete, one koji su uzalud pod kapom nebeskom tražili malo topline za sebe.
Isplevimo sve pod nebom što ne godi našem nosu. Uzalud je siromašni stolar iz Nazareta svojom upaljenom zubljom rasterivao tamu.
Bez ijedne reči. Ćuteći. Bogdan Već se približava jesen, a ja, kome je dužnost da se stara o ishrani žitelja Kule, uzalud tragam za načinom kako da napunim ispražnjene ambare.
Hoću nešto i sam da progovorim, ali strah me steže u čelični prsten, uhvaćen sam u krletku i uzalud se u meni propinje nemoćni bes.
Onda ću i sam to isto učiniti. Uzalud sam se, izgleda, premarao trčeći za goluždravcem, da mi ne promakne njihov susret.
Otkako sam došao na Saborište, Đavolji klik me izjedna kinji. Uzalud sam sebe ubeđivao kako bi bilo detinjasto cepati gaće po oštrom pasjem stenju samo da bih se ispeo na vrh na kome osim
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zatim sagradi lestve, da juriš preduzme glavni, I dade veliku žrtvu u suton, tihi i tavni. Uzalud probahu s grada da smetu radove njine, Tukući strelama oštrim s kapija i visine Jer mnoštvo lestvica dugih spremi se
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
više što se, nama na očigled, uzdigla iz mora, baš ispod ovih dveju zvezda, još i jedna treća, kojoj ne znam imena. Uzalud se preslišavam, ja sam sve sigurniji da prava, povučena od Siriusa preko Kanopusa, ne udara ni na kakvu sjajnu zvezdu.
Pokušao sam ponovo da razmišljam i napregao sve mišiće u mozgu, ali uzalud, moj spri je ležao opružen i nije mogao da se makne. No dobra priroda pobrinula se za svoje stvorove.
vreme tih miliada bila su leta, i u najsevernijim delovima Evrope, neobično topla, pa je tu uspevalo bilje koje danas uzalud onde tražimo. U davnijoj prošlosti, slika je obrnuta. Za vreme onih miliada godina koje su se grupisale oko godina 20.
To je brzina tromoga puža.“ Ja se više nisam protivio, a on nastavi: „Ima tehničkih pronalazaka na kojima se uzalud radilo vekovima, a koji su zatim ostvareni preko noć. Letenje po vazduhu bio je hiljadugodišnji san čovečanstva.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ah, on se opet iskrao iz crkve. Govorih klisaru da ga dobro čuva, ali uzalud. (Naginje se i viče): Paraputa, Paraputa, ja sam, deda tvoj, ne boj se! Nećeš izgoreti!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čovek. Nije videla svoga pitomca više od dve godine dana. On je odbijao da dođe, da ne bi uzalud trošio. A svaki novčani poklon je pretvarao u knjige, i pisao pomajci svojoj koliko ih već ima. Eto ga sad.
Što rekao moj otac, ne stiže te, ni da je lane pošao! — Branko se bori u sebi. Jednako se smiruje, a uzalud. Vidi u ogledalu da je stalno rumen, i neprijatno mu.
Jednako se smiruje, a uzalud. Vidi u ogledalu da je stalno rumen, i neprijatno mu. Pije hladnu vodu, ali i to uzalud, u njemu se zapalio čitav lagum volja i snaga. — Šta ste me okupili!
od straha da ne razudari glas po varošici, i stigne do obližnjeg sela gde se spremao da zaprosi imućnu devojku. Uzalud. Kosovac se nađe u bolnici, s teškim trovanjem krvi, i s prognozom da će lečenje vrlo dugo trajati.
Ali kad je sve to bilo uzalud, a palanka ima da palanči, počelo se u jedan mah. i odnegde, govoriti: da Mimić možda baš i nije ni tako pametan i
A kasnije, bezdušno izbio dečka koji je na njegovim vratima zvonio uzalud. A kasnije, ko zna, možda će poginuti na ulici kao demonstrant za bolji život sluškinja.
— Kao da je to čula gospojica Trinčić, komšinica Mimićeva popela se na drvo, i ne uzalud: jedna crno povezana glava, Anča, iskrsnu između dvojih vrata, i s kokoškom u ruci i slepim fenjerčićem, zamače u
to složeno svesti na jedan, na neki jedan uzrok; kao što mi, lekari, a, mislim, i vi, vaspitači, pogrešno verujemo, i uzalud tražimo? — Mislim da si postavio tačno pitanje, važno pitanje, ali teško pitanje.
i iz privatnih razloga, primorali na iseljavanje; a sve više svojih sunarodnika, starih, usamljenih, od tuđine pobeđenih, uzalud bogatih — ispraćali na groblje, u grčku parcelu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— štetan VROĐEN — urođen VSEVOZMOŽNI — svemoguć VSENIŽAJŠI — najponizniji VSTUPLENIJE — uvod, pristup VSUJE — uzalud, uzaman GAVALER (fr. cavalier) — plemić, vitez GIMNOSOFISTA (nem. Gymnoѕophіѕt, iz st. grč. γυμνοσοφισταί dosl.
SOČINjAVATI — sastavljati, pisati delo SPOMEN — sećanje; spomenik SRAVNENIJE — upoređenje STOLP — stub SUJETNO — uzalud SUŠČESTVENI — stvarni SUŠČESTVO — biće, stvorenje, stvor TABARKA — (po Vuku = stabarka, u Sremu) bućka, bućkalica,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Badava su ga profesori ubeđivali da se gimnazijski razred ne može smatrati kao nepokretno imanje; uzalud su ga uveravali da on i na osnovu samoga zakona školskog mora jednom napustiti taj razred, on je ostajao dosledan
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Negde na obroncima ovih planina nalazila se granica otadžbine. Uzalud gledaju vojnici. Želja im je da je vide samo. Jer one vrhove posmatraju i naši, sa one strane, i ljudi upečatljivo
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Na tu pomisao oči ribice postajale bi velike i zamišljene. Ali, uzalud je obilazila oko čamaca, uzalud ulazila u mreže! Prevelika su bila okca mreže.
Na tu pomisao oči ribice postajale bi velike i zamišljene. Ali, uzalud je obilazila oko čamaca, uzalud ulazila u mreže! Prevelika su bila okca mreže.
Tiho, sasvim tiho prolazio je kroz usnule redove suncokreta. Mali suncokret je bdio, uzalud pokušavajući da probudi braću. Zvezdane staze neba nisu ih zanimale.
Jauknu dečak od bola i od gneva. Poče da gazi po mravinjaku. Rasu se mravinjak kao šačica peska. Uzalud su ga mravlja deca molila da ih poštedi! Uzalud su mu nudila pomoć! »Kome bi još takvi mogli da pomognu?
Poče da gazi po mravinjaku. Rasu se mravinjak kao šačica peska. Uzalud su ga mravlja deca molila da ih poštedi! Uzalud su mu nudila pomoć! »Kome bi još takvi mogli da pomognu?« — pomisli dečak prezrivo, i ne obazre se odlazeći.
»Mora da se i njima prispavalo?« — pomisli dečak, kad se žbun, iznenada, pokrete i zakorači ka njemu... Uzalud je zatim bežao. Žbun ga je sustizao, brzinom vetra, a iza njegovih leđa zgušnjavalo se drveće.
I povuče se voda, otpoče Vedranova služba. Ali, uzalud Vedran iz izvorâ vadi lišće i trunje! Ono, stalno odnekud nailazi kao ukleto. Nikako lice izvora da zablista.
— Šta ti je, ženo? — viknu Drvoseča. — Gledaj! — poteže on ka licu, ali maska za lice prirasla. Uzalud sopstvenu kožu razdire — ne silazi. Pokuša još jednom, ali se maska i ne mače.
Odjednom, kao da su iz zemlje nikla, nekakva deca! Prasnu smeh. Uzalud ih je Drvoseča terao, u stopu su za njim pristajali, bacali na njega korice hleba i kamičke, nudili mu paru da ga za nos
Ali, na njegovo pitanje o Neznancu u crnom ogrtaču ljudi su slegali ramenima. Uzalud je išao od sela do sela, od grada do grada, dok ga jedan starac ne upita: — Šta će ti Neznanac u crnom ogrtaču s
— vikali su. — Skači! Pevaj! Krevelji se, Smešno Lice! Svoje pravo ime već i on sam poče da zaboravlja. Uzalud je tražio da nekom nacepa drva ili istrese tepih i tako zasluži koru hleba.
Kapljica mučena sumnjom je li Cvet čuo njene reči, ili je ostao dole bez snage da se odbrani, bez mogućnosti da se nada. Uzalud su joj druge kapljice govorile da to nije ni važno: zemlja je puna cveća! Uzalud je to i samoj sebi govorila.
Šantić, Aleksa - PESME
ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema... Sam, kô kamen, ćutim.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Od 1684. ponovo je bio u mletačkoj službi, u Boki.. Poginuo je oko 7. maja 1685. u klancu na Vrtijeljci, braneći uzalud Turcima prodiranje prema Cetinju.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sve uzalud. Stric otvara oči, a novi učitelj, stoji li stoji, i mršti obrve. Dječak ogorčeno pljucne. — Phi, baš su mi i to neki
Nikolica s prikolicom vodio je sa sobom kuju Žuju i u školu i ostavljao je vezanu u školskoj šupi. Njegov otac uzalud se protiv toga bunio.
— Sigurno se ona skitnica Lunja šunja i provlači za nama — upozorava Stric Nikolicu, ali se mali uzalud obzire, ne vidi se baš niko.
— Nisam ja uzalud četrdeset godina bio poljar — kočoperno dočeka starac. — Ja po šuštanju kukuruza ocijenim da li je u njivi krava, ovca,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sad pastiri i čobani s čordom na pašu izlaze, spraljajući diple i svirale, da uzalud sedeći u hladu pod listatim drvljem, zglašaju se s hubavom svirnjom.
Ta, pravo da jošte slavnije su same sise njene pune s mlekom, i koliko joj je kaplji kad iz sisa uzalud otkanulo mleka, toliko gore ima ujedno skupljenih zvezdica...
Vešte i bistre oči tome valjadu da proznadu što u čemu leži; mnogo je i prevarno; dosta mnogi uzalud i troše se i kopaju, al’ i opet ne odstaju se toga im zametna posla, nego jošte većma prianju podublje dućati, e da, e
Ni vam ja za prazno slušanje uzalud prostirem ove reči. Ama da vam budu osvestne i u vašem se razgovaranju takvu s pismom.
Onda razljuti se car, vide: sva pusta zemlja, nigde ni čoveka i grad prazan, — a toliko vreme onde dangubio i uzalud mučio i gubio svoju vojsku!
Nije. I čovek dokle u vatru iz usta duha, dotle se i razgorava, a kad prestane ono nejma ništa, sve ono duhanje uzalud otišlo.
Stadoše oni na red pred mučeničasku ikonu i počeše im se rugati s podsmehom govoreći: — Aha, baš uzalud ćemo mi gladni čuvati vama ovde ovo mesto vaše, čatući vam i pojući, svaki dan tu služeći, a niotkud ništa!
I opet uzalud mi bi, kad mi se nebogoj noga dotače pragu. Crkva je duga vrlo i široka; sve ljude smeštaše i primaše ih, nikom od
Opet se čak otragu nađoh. Tako do tri i do četiri put mučeći se i probaljujući uzalud. Već više ne imadoh s kima se sastati da bih opet kušala mogu li, ne mogu li ući.
A to, jecati i uzdihivati plačući a uzalud stajati, — slaba je hvajda! Nego, dede svi udundar jednako navalom izlazite ovamo na mejdan, te se bijte vičući.
Također i posle toga u razlika vremena mnogi svakojaki neprijatelji dohodiše pod taj Carigrad preuzimati ga. I uzalud hodiše; ništa ne mogoše učiniti teke sramotno i ružno isprohodiše. Malo se ih natrag izpovraća.
Nego i koji vas zna knjigu a i ima je kod svoje mu kuće, dosta put voli uzalud sediti doma ili zuriti na sokaku nego li da uzme u ruke knjižicu te šnjome se razgovara.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Aj-haj-haj! Kad ja imam ruse kose, — ej, zašt’ ih ne mrsim?!... Uzalud je Ajša koketovala! Na druge oči, druge kose i na drugo lice mislio je sada Mane...