Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vraćajući se ka izlazu, Isakovič upita ima li među njima nekoga, koga slušaju, ko ih vodi, ko im zapoveda. Neki onda uzviknuše ime nekog Radule Bajeviča.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Niko se ne javi. — Ti si, što ne ustaješ? — reče predsednik onome osumnjičenom. — On je, on je! — uzviknuše ostali i čisto odahnuše, kao čovek koji skine s leđa veliki teret.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dakle: alvundandara, živija naš dični vra-Brne! — Živija! — uzviknuše Jerkovići. — Ko će napiti kâ on! — veli Rkalina, mašući glavom. — Niko kâ on!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Tako je!“ uzviknuše Pitagorini učenici. „Sfera!“ nastavi Pitagora. „Ona je najsavršeniji geometriski oblik što ga može biti.
Kao kakvi bregovi uzdižu se one iz ravnice u vis, a stoje onde preko dve hiljade godina“. „Preko dve hiljade godina!“ uzviknuše Pitagorini učenici. „Pa kada su onda sazidane?“ „U prastaro doba!
“, uzviknuše svi kao iz jednog grla. Kralj obuhvati pogledom ceo ovaj skup naučnika i književnika. On ih je poznavao sve, ne samo po
„Znam sve!“, šapnu im riđokosa. „Arhimedes ima u Aleksandriji svoju veliku ljubav“. „Svoju ljubav!“, uzviknuše obe druge na glas. „Ne vičite toliko! - Znam i kako se zove“. „Kako? Kako?“ šaputahu one dve. „Demarista“.
Onda ga je uvek pratio jedan veliki lovački pas“. „Lovački pas!“, uzviknuše deca, „kako se zvao?“ „Hektor. Bio je svojina šumara grofovskog imanja, ali je svakog dana kad ne beše škole dolazio
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A krstonoše svi, svaki drukčijim glasom i tonom, uzviknuše složno: — Gospodi, Gospodi, pomiluj nas! Napred iđaše krst i sa njim uporedo barjak, za njima medenica, pa onda