Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
te nekoliko puta — mnogo puta prošeta ispred Savkine kuće i tamo i amo i svaki put pogleda na prozor i pusti po jedan uzdah. »Šta li taj ludak švrlja jednako tuda?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tišinu noćnu narušio bi samo poneki teški uzdah, koji bi se izvio iz grudi nesrećne majke... 11. MALO VEDRINE Prođe nekoliko dana. Ranjenicima beše mnogo bolje.
Dučić, Jovan - PESME
Ali s crne kule koban i potmuo Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini — Negde iz dvorane dug se uzdah čuo U mraku, u nemoj studenoj tišini.
Ja ne imah nikad ni minute neme, Da pitam kud ode uzdah što odleće: Toliko je uvek bilo kratko vreme Između dve suze i izmeđ dve sreće.
Kad za poljem punim crne deteline Počeše vlašići da blede i slaze, Mrtvo lišće poče da pada na staze, I kao crn uzdah da izbi iz tmine.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
plavuša, Bečlika, bila je raspoložena, za ljubav, uvek, ali ništa više, za nju, nije bilo novo, ni poljubac muškarca, ni uzdah pri uživanju, ni ljuljanje strasno, u muškom zagrljaju.
Teodosije - ŽITIJA
Ali Bog moj, na koga se uzdah i iziđoh, bio mi je pomoćnik, kao što vidite, a on će i ubuduće voditi moj život po svojoj Volji.
moleći i govoreći: „O, mnogoljubazni srcu i duši mojoj, gospodine i oče sveti, usliši glas plača mojega i poslušaj uzdah moj, i ne prezri molbu ovu!
Bože, Spasitelju moj, poslušaj uzdah moj i prikloni uho tvoje ka moljenju sluge tvojega, pošalji tvoga presvetoga Duha i obnovi mošti raba tvojega, oca mojega.
Nadajući se tvojoj dobroti, sabrah ove istočne i zapadne ljude, i kao što se u tebe uzdah, Gospode, da se ne postidim!
,Gospode sila, koji sudiš pravedna dela̒, ,na tebe se uzdah, da se ne postidim!̒“. Ovako, sa suzama pomoć proseći pomoli se, u pomoć prizivajući prečistu Bogorodicu da bude
prepoznam tvoju očinsku ljubav, da me kao pre telom, tako i sada još više duhom poslušaš, i pošto se s Bogom čedo tvoje uzdah u tebe, da se ne posramim, da se ne lišim nade. Moli se za nas Gospodu, oče, u svojim svetim molitvama!
Teško meni, teško meni, ko da me ne oplakuje, gde padoh i šta dobih! Gospode Bože moj, na koga se uzdah rastavljajući se od svetih svojih i izlazeći iz Svete Gore: ako je na meni volja tvoja dobra, molitvama prečiste
I tako uzjahavši na konja, još brže putem gonjaše, govoreći: Na tebe se uzdah, Gospode, da se ne postidim! — Došavši nad brata svojega, one koji su plakali od njega oturivaše, i ognjenim suzama
“ I opet kao ppe ćutanje i post držaše, moleći se i govoreći: „U te se, Gospode, uzdah, da se ne postidim na veki, i da mi se ne podsmehnu neprijatelji moji“.
“ A prepodobni u mislima reče: „Da dođe milost tvoja na me, Gospode, pa ćy uvrediteljima svojim odgovoriti reč, jer se uzdah u reči tvoje“, i tako glasno besima reče: „Nije mi nepoznata vaša lukava podvala, kojom lukavo hvaleći me navaljujte, i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Azra! To sam ja, zar me se ne sećaš? Osluškivao je napregnuto tišinu. Nakon izvesnog vremena začu duboki uzdah: —Ti si? —Nisi se onesvestila ili nešto slično? —Odakle ti moj broj? —Iz imenika. —Promenila sam prezime ...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Još je dvosmislenije ono ah iz pretposlednjeg stiha, kao iskreni uzdah saosećanja, i parodična reminiscencija na otrcanost tog uzvika.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Misao je uzdah duha; što dublji duh, tim dublji uzdah...« Sve svoje nezadovoljstvo sa životom, sve svoje razočarenje i rezignaciju,
»Misao je uzdah duha; što dublji duh, tim dublji uzdah...« Sve svoje nezadovoljstvo sa životom, sve svoje razočarenje i rezignaciju, svoje gorko životno iskustvo i utehe
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sjedi on tako na tvrdoj osunčanoj ledini naspram obijeljena potočara, uzdahne, a uzdah se ne čuje, istog trena slije se s marljivim veseličastim zujanjem žrvnja i razigrana točka. E, moj dragi, tako ti je to.
Pa opet mi je žao, to samo tebi kažem. Žao doboga. I opet uzdah koji ni sam djed ne čuje niti ga je čak i svjestan. Sve je upila i odnijela neumorna huka.
Kostić, Laza - PESME
Il' kad te uzdah njiha duboki razležući se po junačkoj toki, il' poljubac sitan kada ti tepa slatka tišino, al' si mi lepa!
I ne sakri osećaja, već iz grudnog ispotaja, iz uvojna kosotresa, iz osmejka bonog teza, u jedan se uzdah sliva: „Oh Delila!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
UTORAK І Iz vode blesne nebesko ostrvce, rezervat žara, dirljiv uzdah vatre. Kad jednom plane moćno palidrvce, tajanstven dah će sintaksu da natre, u brsnoj krošnji raspuknuće mašta
Sanjajmo skupa, rumeni svete. Porođaj lak vam, neveste bele: pčela s božurka, leptir sa čička uzdah vam bio mekost imele. (Tvorite reči s pripevom zrička!) Obile paše - grozdi se stoka. Nema životu granice, roka.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Zašto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje? Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi? „Moja deca suze liju, Jer ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan
On ništa ne traži, ni za čim ne žudi, Ne vije se uzdah iz njegovih grudi. K'o ustrgnut cvetak, što se grobu sprema, On za radost ne zna — al' ni straha nema.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Osmehivali su se na šale, ali je još bilo sete na njihovom licu. S vremena na vreme bi se zamislili i lak uzdah, gotovo neprimetan, otimao im se iz grudi. Samo ne zadugo. Sunce je osvajalo, a u vagonu bila zapara.
Ali kroz prokletstvo i uzdah, u očima ljudi se ipak nazirao zračak radosti što su bar sačuvali goli život... Osveta je stigla.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Cela se priroda umirila, pa se samo još oseća njeno gigantsko drhtanje, kao poslednji uzdah pred teškim snom... Sve to navlači živa čoveka na beskrajne sanjarije.
Samo gleda, gleda u ovu pognutu figuru, koja se u sutonu nejasno ocrtava, i čini mu se da svaki njen uzdah odnosi sobom po jedan deo njegova teškog bola, a na duši mu ostavlja tiho, prijateljsko saučešće u tuzi svoga druga, i
Gojko se namesti na stolicu, htede se osmehnuti, onako radi učtivosti, ali mu se iz grudi ote težak uzdah. Sumorno pogleda oko sebe, mahnu rukom preko čela, pa turobno odgovori: — Mani se, molim te...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ruke nam ne drhte, od stara prstenja, nego od žudi, straha i sažaljenja! Ah, nije taj strah samo naš uzdah, kad vidimo šumu, kako lako cveta. Nego je to plah, isprekidan dah, kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Noćnu tišinu ne remeti ništa, Ko mrtva avet pustinja se čini — Samo njen uzdah sa tiha noćišta, Daleko od svog doma, u tuđini.
Grešnica iz Magdale. GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku, Ko težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bolesnik se strese od iznenadne hladnoće i prevuče suhom rukom preko čela. Iz upalih iznemoglih grudi ote se težak uzdah, pa se za njim razleže ono zlosluto, kratko, suho kašljanje..
Đukin, koji prestavi mladom paru našu Julu i Kaju, koje stajahu nepomične, blede kao krpa i jedva uzdržavahu dubok uzdah, koji im pođe iz grudi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dah mu zastao, ne trepće! Odjedared se trže, grdan veliki glogovak ispusti na zemlju, a iz grudi mu se ote jedan uzdah kao čoveku kad mu se svali veliki teret s duše, i on uzviknu: — No, hvala bogu! Jedva jednom da se svršilo i to.
Rakić, Milan - PESME
SENTIMENTALNA PESMA Po mesecu ti šaljem uzdah jedan, Po tom u čežnji bratu. Nek ti reče, U tužni čas kad zimsko pada veče, Da sam, ko Azra,* bled, veran, i predan.
TUGA U vedroj noći, pokraj mene, Čuje se časom vapaj tajni Ko uzdah cele vaseljene, Patnički uzvik, krik očajni. Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih žica, Čas strahovito
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U svakom bi cvetu nalazila po jednu svoju želju, u svakom cvrkutu tica po koji neispevani, neiskazan uzdah i glas neke pesme. I onda bi počela da oseća ono što joj toliko puta dolazilo i što nikada sebi nije mogla da objasni.
se vrata otvorila, dopirala para i toplota, i to tako jasno otuda na mahove pahtala, da je izgledala čisto kao nečiji uzdah, kao od onih tamo mramornih ploča, koje kao da žale za njihnim lepim telima, koja su do sada po njima ležala...
Pandurović, Sima - PESME
Jedan san, koji sjaj mesečev zlati, Javlja se, čili, povija onako Kako miris dune poljanama lako, Kako uzdah noći kandilke zaklâti.
Lak večernji uzdah ide preko râvni. Al’ ja nisam znao da će opet davni Svi utisci jednom oživeti redom Iz jeseni vedre, ljubljenog
Žalila nisi, izgleda, što ména Života u smrt beše tako râna. Ispratiše te martovski vetrići, Sunce i uzdah sveta što je plak’o.
I kao uzdah, tuga ovog sveta Šumeće zrakom nemirno i spretno Vest smrti naše s bagremova cveta, Kroz polja, prostor i podneblje
Još savesti vetar neki, uzdah Mrtvih šta li? — kroz moj život prosti Prođe, katkad, k’o jeza kroz kosti. Još savesti vetar neki, uzdah, Znak
— kroz moj život prosti Prođe, katkad, k’o jeza kroz kosti. Još savesti vetar neki, uzdah, Znak poslednji groznice života, Potrese me, pa iščezne blizu Srca.
S naporom se dižu pocrnele ploče! To je buna mrtvih, to je uzdah svega Što je nekad moglo da vodi, da blista; To je protest onog što jedino vredi; To je stara buna, večita i ista...
O, kad bi doš’o taj dan kom se nada Naraštaj ovaj, opšti uzdah mnjenja: Veliki dan taj velikoga pâda; I kad bi preš’o dah opustošenja, Mač večne Pravde preko sramnog doba Prljavih
Tada su jedan cvet na putu I miran pogled mutna oka, Senka drvéta, list u kutu, Uzdah, il’ osmeh, noć duboka, Dizali često silne, veće Šumove tuge, bola, sreće U mojim grud’ma...
NAŠA PESMA Kad oblaci sumnje nečujno prelete Tvojim umnim čelom, ili uzdah pirne Sa usana lednih — senka tamne sete Ovlada u meni i dušu mi dirne.
Šta takvih mirisa snese vihor lud, Il’ jesenji studen vetar, ili tek Proleća uzdah razdražljiv i mek, I svih dana čudna i nemirna ćud!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Čovjek razumjede sve. Na licu mu se razli velika sjeta i uzdah mu se ote iz grudi. Obori glavu, pa nabranim čelom stade tepati svome psu, jer ovaj jednako režaše i otimaše se.
Djevojčine grudi tako se silno odigoše da odbiše glavu Milunovu, a uzdah što se iz njih vijnu, kao tanki vjetar razbaruši mu kosicu.
“ zavapi Stana. Serdar ljosnu plećima na pustinu, kao mrtav. Kao proljetni ćuh vjetra, tako silni uzdah ote mu se iz grudi, a u isti mah dvije krupne suze skotrljaše mu se niz obraze.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Mislija sam da je jedan dužnik, ali nije, privarija sam se! I zagušujući uzdah, zatvori vrata. Bješe prošla Srdareva „jedra Jelica“ sa materom, a za njom, poslije jedne gomilice, druga Jelka sa
Ćosić, Dobrica - KORENI
Njen umoran i jecav uzdah dugo je puzio po kamenim rebrima crkve. Majka je sačekala na vratima, zanjihana i pogurena. Planinskim usekom niz
glatke šiljke kostiju sluša srce protivniku, sluša strah, damare i drhtaje u kolenima, očekujući kad će da ustukne za uzdah samo, dok kost čelično ciči.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Polako zaboravi i na san, i na pesmu, kad je, jednoga jutra, trže nečiji duboki uzdah. Okrete se i pogleda oko sebe. Nigde nikoga. Napreže Bela žaba sluh. Gle, pa to lokva uzdiše, teško, preteško.
Potrča levo, pa desno, pretraži kuću, pa okolinu: nigde nikoga. Načas joj se učini da iz peska čuje nečiji prigušen uzdah, pa zadrhta. »Da ga nije neko čudo pod zemlju odvuklo?« pomisli i zareče se da će ga i ispod zemlje naći, ako treba.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu; Pa to mi je sada lepo Pa to mi je sada milo Kao da mi nikad oko Nije sunca ni
nebeska ljubav ne nađe za lice svoje Čistije ogledalo od njinih nevinih duša: Svetle k'o kapi morske, a nežne k'o slatki uzdah Što ga Psiheja draga sa tajnim trepetom sluša. No svanu i dan žalosti.
I zatim tiše i tiše jecahu srebrne strune, I premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, k'o uzdah nevine duše, Il' k'o poslednji jauk s životom što se gasi.
J. Dučić CXXXI GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku. K'o težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
u nepovrat minu; April u cvetu i u sjaju sinu, I sve, o druže, što me na te seća Sad samo tugu u mom srcu budi; A uzdah teški razdire mi grudi. Sad nema ljubičica!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
morate, svakako morate ostati. — O, hvala... molim... kad kažete. Iz dečije sobe začu se isprekidan, glasan uzdah u snu. A iz crnog okvira na zidu posmatrao me strogi izraz očiju staroga oca tako odlučno opominjući da se skamenih.
Povremeno neko teško, bolesno i nepravilno disanje podrhtavalo je iz susednih ćelija i slivalo se u jedan jedini uzdah, nešto kao ropac, dok su dva iskrivljena oka sa strašnom nekom zlobom zvirila kroz rešetku.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— nije dopirao njen uzdah. Jednom, u predvečernji čas — dobro se sjećam tog sutona — dok su se topli otkucaji zaljuljanih zvona talasavo
” Kao da iz tuđih usta čujem svoj vlastiti uzdah!) Neumorno ponavljaju kako umjetnik tobože uvijek „daje sebe”, ništa nego sebe, kako on, o ma čemu pričao, u stvari
Ako ništa drugo, a ono da se propije. Najviše na što zahvalnost može da nas natjera, to je uzdah. Uzdah sjećanja, uzdah žaljenja, uzdah samoprijekora, ali ništa više od toga.
Ako ništa drugo, a ono da se propije. Najviše na što zahvalnost može da nas natjera, to je uzdah. Uzdah sjećanja, uzdah žaljenja, uzdah samoprijekora, ali ništa više od toga.
Ako ništa drugo, a ono da se propije. Najviše na što zahvalnost može da nas natjera, to je uzdah. Uzdah sjećanja, uzdah žaljenja, uzdah samoprijekora, ali ništa više od toga. Posjet u bolnici, topla misao o obljetnici, kita cvijeća na grobu.
Najviše na što zahvalnost može da nas natjera, to je uzdah. Uzdah sjećanja, uzdah žaljenja, uzdah samoprijekora, ali ništa više od toga. Posjet u bolnici, topla misao o obljetnici, kita cvijeća na grobu.
Posjet u bolnici, topla misao o obljetnici, kita cvijeća na grobu. Ili, još tipičnije, uzdah kajanja zbog propuštenog posjeta, zbog nezapaženo promakle obljetnice, zbog cvijećem neokićena groba.
Petković, Vladislav Dis - PESME
SEPTEMBAR 1912. GODINE 126 PRVA PESMA SREĆE 128 PO GROBOVIMA 131 SPOMENIK 133 ZVONA NA JUTRENjE 135 SA KUMANOVA 138 UZDAH SA DUNAVA 141 KRVAVI DANI 143 ISPOD ZVEZDE SREĆE 144 SA KRINOM U RUCI 146 PROSTO IME 148 CVETOVI SLAVE 150 ŠTAPOVI I
Da li znate i to da nje nema više? Kao uzdah bola, kao sreća ljudi, Kratka je i njena istorija smrti: Noć i jedan vetar...
Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala. Pod prozorom zastah. Tu sam dugo bio I drhtao tako bez glasa i moći: Na zid ruku stavih pobožno i ti'o, Ne
Ja spavam po idejama evo, S mirisom oblaka i prašine, Ali ti, kojoj sam nekad pev'o, Kada uzdah tvoj se za mnom vine Na poslednjem zvuku violine, Na poslednjem zvuku violine Potraži me, o potraži ti me: Jednog dana
I dok vatra smrti ispred svakog zija Po meni se milje neobično rasu, Jer osetih da sam to ožaljen i ja.” UZDAH SA DUNAVA — ZA DEČIJA USTA — Na Kalemegdanu, pored starog grada, Gde Beograd grle i Dunav i Sava, Jedno Srpče gleda
Mladost i sve cveće stvori se pred okom. Ja osećam iz njih kako bol se vije: Zamirisa uzdah iz onog što nije, Što ostaje, trune, u snu u dubokom.
Zaplakati nisi znala; Bol veliki suza nije Nikad im'o... samo uzdah, Ili reči... “prazno li je...” Krst uboden, kuća nova, Tvome dragom već gotova; I inače sve se stiša; Još promiče,
Razvalinu doba snova i poleta Obavila pustoš, zaklonila tama — Katkad uzdah prođe — prazninom prošeta... Podižem budućnost sa svojih osama! U njoj će sve biti milo i veselo!
je koža telo moje: Miran, bez sreće i radosti koje Bijah kao van tamnice jada Video nisam sunce kako pada, Uzdah i cveće oko sna mog što je Očajem skrio njenih nada boje, Odveo dete u nesreću sada.
Vidim jednu zvezdu i kraj njenog doba, Jednu moćnu senku što lagano kruži Nad njom mrtvom tako kao uzdah groba: Možda na taj način za umrlom tuži, Il' tu zato stoji da nejasno, tavno, Kaže šta je bilo nekada i davno. 1910.
Jedna lepa glava. Mre postelja bela, Nameštaj, svi znaci ljubavi i pošte. Uzdah kao straža zaspalog opela, Poginulog doma nije umro jošte. Je l' to buna mrtvih, stvari i poretka?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
mora i hukom zatresenih grana, i sve to huči u njenim ušima, i hita dalje u nepovrat, gdje lagano, u daljini, kao zadnji uzdah ucviljena života i zamire. I gleda na Lovćen, čije visi bijele se od snijega.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
TRESKA... 34 I AKO JE NOĆ VEČITA... 36 TIHE SUZE 37 JESI L’ GLEDÔ... 38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA
Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’ teška, zemlji pada, Mnogi s’ ljudi suza stide. „Šta, zar da me plakat’ vide!
?“ Il’ možda ništa ne čekaš više Već što se snazi nesložnoj piše, Da jedan uzdah pepô raspiri, A žrtvenik nam opet zamiri, A jedan sinak — ma koji budi — Da skupi žudi iz naših grudi, Da zbere
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Prvo silan uzdah i bledilo, a posle mi krv tako pojuri u glavu da sam je čisto čuo kako sa šumom struji po žilama. Pred očima mi se
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu, U taj uzdah, grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu. Pa to mi je sada lepo, Pa to mi je sada milo...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naskoro se paviljon umiri. Čuje se samo uzdah reumatičnoga pukovnika i snažno disanje mladih potporučnika. — Ovo je preko jego!
Bojić, Milutin - PESME
Kameno mu srce ne oseća više Sunce što obesno gori vrh planina, Sunce što iz voda drhtav uzdah siše I kô paru penje do plavih visina, Sunce što blešteći na zapadu trne I rasipa jaru i u krvi grezne, U svom
U mozak moj je dah tvoj bio utkan. I zato danas neću čase jada I bolni uzdah cveta koji vene, Jer još si lepa, puna magle snene, Mada u meni krik strasti je sćutkan.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— šapnu ona... I drhću i gledaju se i skupljaju jedno uz drugo — sve tješnje i tješnje... Njoj se u neke otrže uzdah, a i on sjeti se jutrašnjega dana; pa, kao po nekom tajanstvenom sporazumu, oboje se sneveselilo i oborilo oči...
— I upita je, razdražen: — Je li te Petar ovako milovao? — Petre moj! — otrže se njoj uzdah, i potrese Ivu do usred duše. Topeći se u suzama, dugo stoje zagrljeni.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
bdim hoće li ili neće njegovo seme oploditi utrobu njezinu, ili sam sveti Dimitrije što u crnu debelu knjigu beleži svaki uzdah i grč, svaki srh slasti i zadovoljstva, kako bi im pravedno odmerio kaznu za putenost i preljubu?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Hoćeš li pojmiti tada Nejasne reči moje, i teret ljubavnih jada, I tajni uzdah moj? O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije, Ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije, Ni hladni prekor
A po obali cvetnoj mi sami bludimo dvoje, Nežno ti stežem ruku, i slušam u noći toj Isprekidani uzdah, i burno disanje tvoje, I stidljiv šapat tvoj... 1886.
Šta mi tišti grudi? Uvenula mladost, il' odbegli maj? Kud mi setni pogled u daljine bludi? I čega se tiče gorki uzdah taj? Buni li mi dušu ta priroda snežna, Il' mladosti moje usnomena nežna? O, putnici ždrali!
“ 7. Obuci, muzo, svečano odelo, Svečana j' pesma, koju ću početi; Sumoran glas će biti kô opelo, Il' kao uzdah, što iz grudi leti. Suton je pao... Dan i sunce ode, Al' duša s tugom svetlosti se seća.
nebeska ljubav ne nađe za lice svoje Čistije ogledalo od njinih nevinih duša: Svetle kô kâpi morske, a nežne kô slatki uzdah, Što ga Psiheja draga sa tajnim trepetom sluša. No svanu i dan žalosti.
Krona I zatim, tiše i tiše, jecahu srebrne strune, i premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, kô uzdah nevine duše, Il' kao poslednji jauk, s životom koji se gasi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Merakliski, sevdalinski. Posle svakog stiha pesme otkine grudma i glavom po jedan uzdah, i prelije ga muklom kadencom na tamburi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sastali smo se u našoj bašti i seli na travu, a iz duša nam se otimao duboki uzdah strasti i čežnje. Ja izvadih iz džepa kutiju sa palidrvcima. — Šta ćemo sad? — pita Persa. — Da jedemo palidrvca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kažu, ostao je presamićen preko topa. Komandiru navreše suze na oči. Zubima obuhvati usnu. Kao da bi hteo da zaguši uzdah bola. A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo... Drumom je promicala beskrajna kolona beskućnika.
Talasi su pljuskali okolo, a pod nama je zjapila modra dubina. Skela se nešto malo nakrenu, i uzdah polete iz naših grudi. Ipak, ipak, zemlja je čvrsta... — Pobratime, zamisli sad... — Dodirnu Dušan Luku po ramenu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dečak se naže i napi vode, pa od dosade poče da u izvor baca grumičke zemlje. Kad, iznenada, kraj samog svoga uha začu uzdah. Ko bi to mogao biti? Osvrte se Vedran levo, osvrte desno: nigde nikog! Ali, uzdah sve čujniji.
Ko bi to mogao biti? Osvrte se Vedran levo, osvrte desno: nigde nikog! Ali, uzdah sve čujniji. Poče da ga zahvata nelagodnost. Ko uzdiše? — Ko si? — upita dečak.
— a nad njivama i livadama još dugo je, kao nekakav nebeski uzdah, lebdeo utišani jek zvona. No, takvi trenuci bili se retki. Zvono je najčešče radosno zvonilo...
Šantić, Aleksa - PESME
U meni cvile duše miliona; Moj svaki uzdah, svaka suza bona Njihovim bolom vapije i ište... I svuda gdje je srpska duša koja, Tamo je meni otadžbina moja —
Jer s usna ti dršće i skriven bol ljuti, Pritajena suza sjaj ti oka muti, Tajni uzdah cepa gorde grudi tvoje; Moja draga, mi smo bedni obadvoje.