Obradović, Dositej - BASNE
gospodu bogu, nisam ni u jednom rodu i jeziku takove drvene i nečuvstvene kaluđere našao ni poznao koji za ženom ne uzdišu, ne čeznu i ne ginu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jelica porumene, pa ode gledati posla. Na jednoj strani deca pište, na drugoj nemoćni uzdišu... Jelica malo–malo pa otrkne da vidi Petru...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mićo iznio rakije u bardaku, pa služi vinskom čašom. Piju ljudi, a žene othukuju i uzdišu, a u čaši nestaje rakije. Šta je pop radio sam na grobu, to niko ne zna.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Te njegove Bečlike uzdišu, suze plaču, šapuću zaljubljeno, tako da se ljubav čini, za njih, pitanje života, ili smrti. A kad tamo, one se i sa nekim
Gospoda ovde vrlo su ljubazna, sve obećaju, sve potpisuju, pa se smeškaju, pa posle sve poriču. Uzdišu. Kažu nam: razumeli smo ih krivo! To nas je iz Austrije oteralo.
Sve, razume se, toliko, koliko je nacionalni moral dozvoljavao. Kad bi senatorka sinula, a lajtnanti počeli da uzdišu, bila bi već ponoć, i vreme da odu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»svilene janjce«, grlice koje guguču, divne pastire koji »viju pesmu uz vrulu«, lepe i zaljubljive pastirke koje čežnjivo uzdišu, bledi mesec koji se ogleda u srebrnim valima plavoga jezera!
Radičević, Branko - PESME
se vije, Kako gora podigla se gusta, A po gori sve ta lipa pusta, Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju, Uz kosove braća podvikuju: „Ao danče, ala si mi beo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
zvanice koji se, već zagrejani pićem, zavalili, raskopčali mintane, bacili gunjeve i počeli da kašlju, krkljaju, teško uzdišu! Mlada ih i mladoženja služe. Samo je jedan fenjer, okačen o granu kajsijinu, osvetljavao ozgo.
Kostić, Laza - PESME
Pred popovi' će biti đačića koji red, da poju „svjati Bože!” da bude pogreb svet. Ti đačići su pesme što za njom uzdišu, što teše dušu njenu i Bogu uzdižu. Stihari im se svetle na mladih rameni', a barjaci se viju s čiraci' plameni'.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Uz put nailazimo na zbegove. Sigurno su iz okoline Šapca. Starci kao da se skamenili, žene mašu glavom i uzdišu, a deca istrčavaju na drum i veselo nas posmatraju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kako mogu da ne mislim! Kako mogu!... Šta ću da radim ?... Noć se polagano navlači, a one još sede, šapuću i uzdišu... Trećega dana po dolasku, Ljubica se vrati kući.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Zil[otij]: „Pravo veliš! I kod nas u Greciji na[h]odi se pravdoljubivi[h] episkopa i sveštenika koji uzdišu i žale se na zloupotrebljenija koja bivaju, a najpače zli i opaki običaji da kaluđeri nose po varoši, po seli, po kuća
isto slučavaće se i unapredak mnogima i mnogima, pak, ljudi, braćo, zašto da sinovi i kćeri i unuci vaši stradaju, da uzdišu i da su zlopolučni, u čemu nimalo nisu krivi?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kako gora podigla se gusta! A po gori sva ta lipa pusta! Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća podvikuju: „Ao, danče, ala si mi beo! Još bih dugo gledati te hteo!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na njojzi je biser, zlato, drago kamenje, Pred njom kleče i uzdišu mnogi robovi, A ona ih grdi, psuje, pa i čupa ih. Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog nebeski,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I potoci s hladnom vodom svi sa mnom uzdišu, — Prolivajte, oči moje, gorkih suza kišu. 1793. Dositej Obradović PJESNA NA INSUREKCIJU
” Trepet i strah po narodu prođe, i žubor se diže: Žene su, prsi bijući, prolivale potoke suza, Deca zavrištaše, uzdišu starci, u brizi su ljudi, Zlo jer je vratiti s’ natrag, gore ne vratiti s’ bednim.
se — eto zime, deca će vas kleti, Bez topline tečnost merzne, ovde ko u Nišu, I potoci hladnom vodom svi sa mnom uzdišu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
O, kako tužno šušte čemerni, slomljeni kuruzi! Rekô bi čojek da uzdišu za osvetom i pravdom... Samo (plače), samo sam tu njivicu kuruza imô, pa...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
A njihova je od najslađe vrste, jer za njima čeznu i uzdišu dve mlade lepe žene do kojih ne mogu dopreti, a šta bi momčićima ove noći bilo preče od toga.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U pozi zatrke ili borbe potsećao je na kipove drevnih grčkih mladića. Imao je maglenosive oči, za kojima uzdišu devojke. I bujnu smeđu kosu koja se sa svakim njegovim pokretom drukčije slagala, kao lišće na vetru.
(hor: umrijeti) Klavir i violine popevaju, brač kida ritam, muške grudi uzdišu. Načetili se zabezeknuti kelneri, kao aveti: kasirka jeca. Zvuci i ritam žmare.
Šantić, Aleksa - PESME
49 Kad se rastaju dvoje, Oni se rukuju tad, I stanu plakat i dugo uz gorki uzdišu jad. Mi nismo plakali, draga, Nit' rekli ''ah!'' ni ''vaj!'' Kasnije suze su došle I gorki uzdisaj.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I mala Zona je još tada primetila da najviše mahalskih devojaka gledaju i uzdišu za Mančom, pa je i ona počela pomalo gledati i krišom uzdisati za njim.