Jakšić, Đura - PROZA
Miladin se ućuta, pripali nanovo ugašenu lulu i, udišući duboko u grudi guste dimove krdžaka, stade, čisto uzdišući, pripovedati iz života svoga pobratima: — Vidiš, učitelju, ti kaluđeri, to su zli ljudi.
Obradović, Dositej - BASNE
Po slučaju prolazeći tuda ribari, ustrele ga. „A, neverno more,” — reče uzdišući — „baš ti li me izdade od koga sam se ja nadao da će me sačuvati.
A da zašto se dakle nahode mnogi koji su za starim poginuli, koje čujemo da uzdišući podvikuju: „E, stari, stari! Gdi su stari?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegovi ljudi smirili su se, tek, kad su prešli u Poljsku, u tuđinu, u zimu. A stigli su u Kijev, po zimi, mirni, nemi, uzdišući, kao da se ničeg ne sećaju. Filipovič je bio oslabio. Njegove misli bile su, stalno, u Glogovcu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Žive u zanosu, u zamagljenosti, celoga života uzdišući i pevajući o ljubavi, o duši (u pamuku), o „đulu“: Mnogi su od njih balkanski pesnici ili pesnici starobalkanskog života.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bilo ih je dovoljno bar za pedesetak lica. Uzdišući, gledao je na sto pun neispravljenih pismenih zadataka. Pre dvadeset i nešto godina želeo je da postane lekar, ali se
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Plakalo se, tako, u daljinu, uzdišući što je pogreb mrtvaca tako daleko, te se ne može doći do njega. Znalo se da će čak iz Turske prelaziti da vide daću, u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
po našim srednjovekovnim dvorovima jelo zlatnim kašikama i viljuškama, a onda bismo uvek stigli do iste tačke, uzdišući nad prekinutim nitima. — Samo da nije bilo tih prokletih Azijata — završio bi obično neko od nas svoj monolog.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(Odlazi za Prokom.) TRIFUN (uzima šolju): Ja ću poneti, pa uz put. (Odlazi noseći šolju.) GINA (uzdišući): Hvala, nije mi do kafe! (Odlazi za Trifunom.) SARKA (ide za Ginom): Hvala, ja ne smem da pijem kafu zbog uzbuđenja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Zlo, moj brate, zlo ! reče gazda Cvetko, uzdišući. Radi, muči se, pa opet ništa!... Ja sam mislio čak i za nas štogod da odvojiš. Stanka još ide bosa... Ljubica zadrhta.
kad pusti decu kući, ona ostane sama i plače na svom stočiću po čitav čas, ili hoda nemirno po školi, kršeći ruke i uzdišući teško.
Ja ništa ne znam i ne mogu da mislim. I ona iziđe iz sobe, gledajući u tamne oblake, koji se nošahu visinom, i uzdišući za izgubljenom srećom i mladošću... XVII Trećega dana Uskrsa članovi Učiteljskog Udruženja behu pozvani na sreski zbor.
pa joj dođe da vrisne od bola. Pobegne u školu i stane hodati, kršeći ruke i uzdišući teško. »O, šta sam radila!... Pa ja ga nisam pre ni gledala, a on je užasan, strašan, odvratan !... Kako sam mogla...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I Sreta je doista napisao nov dopis, poslao ga i ličnim prisustvom svojim prisilio ih da ga štampaju. Hučući i uzdišući i proklinjući i Gutenberga i svoj poziv, urednik je škartirao mnoge druge stvari samo da izađe ceo Sretin dopis koji je
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ne može mama više mirno da posluje po kući. Ostavila je pokvašen veš, mlaz po podu krivuda; Mršti se i krši ruke, uzdišući, I pogleda kroz prozor, neznano kuda... Nema hleba, nema Cice, Pa kako da čovek ne izgubi živce!
Rakić, Milan - PESME
Tu tuguje ona čekajući mene, I sa svojih gora od snega i leda Uzdišući za mnom bolećivo gleda, I u slatkoj čežnji neosetno vene...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ „Valaj nije pravo ja tebe nego ti mene, kad sam ovaki magarac,“ odgovori susjed, i su po boce vina krene uzdišući svojoj kući. 19. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ili premudro napisane knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO uzdišući sebe pitam, otkud sam na ovi svet došao? Šta sam u njemu činio? I kud ću iz njega poći?
sveti Antonije, Jeftimije, Pahomije, Onufrije i hiljadu drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda, micajući glavom i uzdišući, odgovorio: „E, Moj sinko, sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te knjige nisi čitao.
oni su svi bili pred mojim očima slabi, grešni i plotski ljudi, koji sve svoje blaženstvo na[h]ode u čašam ispijanju; uzdišući žalio sam njihove duše kao izgubljene!
On bi mi često, poznajući moje userdije ko učeniju, uzdišući govorio da žali što ja moju mladost tu vsuje tratim. A meni bi se grozilo i samoj misli k srcu mojemu vhod dopustiti,
Žena, jošte zdrava i mlada, sledovatelno za rađanje ljudi. Pitam je, zar ne može drugog muža naći. Kaže mi sirota uzdišući: „Našla bi[h] ja davno sebi muža, ali, vele, da crkva ne dopušta.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Omlitaveo, skoro onesvešćen, povodeći se, sa rukama koje su mrtvo visile niz telo, sa glavom punom zujanja i uzdišući plačljivo, udaljio sam se polako i pao na travu. Bože, zar je to, dakle to je vitlo? Na mene više nisu obraćali pažnje.
Naša generacija još nije svršila svoju nacionalnu ulogu. Imaćete prilike... On odmahnu rukom duboko uzdišući i ne dade mi da završim. Lagano koračajući, vratismo se u sobu. Više nije moglo biti sumnje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ako za me i nije. Ja se tešim s potočići u koje mi suze kaplju, Vas dan s njima uzdišući, mnogo krati i noću. i ova pesmica se često susreće no rukopisnim pesmaricama iz sredine XIX veka, a krug njenoga
Ja se tešim s potočići Ki mi suze primaju, Vavek s njima uzdišući, Koji brege haraju. Tako isto i mene će Ljubav, posle il’ prije, U grob tavni sahraniti, — Valjda za me i nije.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Vladika Vavila, Radoš Orlović, Katunović i Vuksan. VL. VAVILA: Vek protiče, deco! — Vek za vekom Možda tužno uzdišući plače; Ali vapaj do nas ne dopire — Crna kopren vekovečitosti Rastavlja nas od tajnih grobova, U kojima sahranjeni
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gde, u susret dana bela, Uzdišući Filomela Čeka da se javi s neba Kolesnica zračnog Feba; Gde pastir, okićen vencem, s pastirkom iđaše sretno U grad i
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
bivši ministar, koji je u političkoj borbi pao kao kosovski junak, pošto je zadobio sedam teških afera, rekao mi je, uzdišući, da je iz latinskoga upamtio samo frazu: Sіc tranѕіt glorіa mundі, a jedan viši oficir, kome su oduzeli komandu i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
S pristankom po redu padajući na kolena k nebu ruke gore pružahu umiljato i suzno do Boga uzdišući... Vide spolja Turci što Grci po bedenu čine, da se svome Bogu mole.