Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Odneo neko sve vrlike s naš čajir... — Ne može biti! — opet uzviknu ćir Trpko i sav uzdrhta. Vitomir i Tiosav zgledaše se kradom. — Bogami jes' — veli momče.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Beše skočio na noge, ali je stojao na mestu kao zakovan... I uzdrhta kao prut... To ga osvesti... Odoše mu mili snovi. On vide samo da je begunac i ništa više...
I gotovo se reši. Ali mu prostruja kroz glavu: — Tako, tako! Tamo će te bar Stanko lakše naći!... On uzdrhta od te misli. — Neću kući!... Lutaću šumom... Lako je i kući otparknuti kad se ova galama stiša... Ići ću krijući.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji. — Mitre brate, gospodaru moj, šta si to naumio? Moj otac uzdrhta. Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno zvono: — Idi, Marice, ostavi me...
Ona korači jedanput, pa pade na koljena. Saže glavu, pokri oči rukama, a crna joj kosa rasu se po zemlji. Pop se uzdrhta, a suze mu udariše. On mrdnu jednim prstom. Mi je prihvatismo i privedosmo krevetu. — Još bliže! — šapnu pop.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Stisnuh te jače, htedoh da okrenem glavu, obrazi nam se protrše, ti oseti moj vreo dah i uzdrhta, klonu, ali se brzo trže i skoči. — Uh! — Čekaj! — I pođoh k tebi.
Pokajah se. Dođe mi teško i neugodno. Htedoh da se udaljim, ali nisam mogao. Ti spazi tu zabunu. Doseti se, pa planu, uzdrhta i nasloniv se na granu od višnje, šanu obamirući od plašnje i sreće: — Pa šta?...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— viknu Vrtirep. — Ko je tu koga dovija u manastir? Ne valja to zrno boba! Brne se uzdrhta. — Kako ti možeš suditi kad i ne znaš šta je pisma? — Ne valja zrno boba, ni ta niti ijedna tvoja pisma!
Svi se zgledaše. Bakonja se uzdrhta. — Jes razumija šta sam naredija? — Pa razumi se da je razumija! — prihvati Srdar i hitro namignu Bakonji, jer kad se
Ćosić, Dobrica - KORENI
I još za ponešto, znaš... čovek je umro. — Daću Ti sve što ti treba. Sve ću Ti dati. Pređi. — Uzdrhta, oseća da zavisi od njega, da mu mora sve dati. Ne može da mu kaže nešto što mora da mu kaže.
Sedam dugmeta... — E, da mi nije depeše od ministra, ne bi te zora zatekla — šapuće kapetan. — Kakva depeša? — uzdrhta. Upi se u kapetanove oči. — Pa naređuje mi da te pustim na slobodu — jedva se savlađuje da ne viče. — A ostale?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No, nažalost, nije bilo tako“. „Znam, milostiva gospođo“. „Krv je tekla potocima!“ Ona preblede i uzdrhta celim telom; njene inače bistre oči zamagliše se. Obuzeta strašnom vizijom, poče da viče drhćućim glasom: „krv, krv!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
od toga, ja je pogledah skoro preklinjući; kad, najedanput, u njenim očima sevnu nešto kao zaprepašćenje i ona sva, sva uzdrhta. Ne znajući u čemu je stvar i zbunjen još više njenom iznenadnom bledoćom, ja zaustih da je pitam, ali se ona pribra.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iza duge vožnje pokaza se more u sjaju letnjega sunca. Uzdrhta od radosti i uzbuđenja i pozdravi ga kao stara druga. I onoga časa iz njegove detinje duše izbiše utajeni osećaji jasno i
Krakov, Stanislav - KRILA
Oseti dodir jedne male ženske ruke na svojim plećima, i uzdrhta lako celim izmučenim telom. Neka nova radost zapali mu pobledelo lice, i on beše srećan jer je ponova ugledao ženu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Seda, raskomoćuje se, razrće oko čela kosu, oko vrata odelo, da se osveži. Odjednom uzdrhta, skoči. Tare rukom usta i obraze.) Oh, što me svrbite, pusta ostala! Oh, što mi bridite, osušile se da Bog da!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ka nebu pogled diže Varalica i uzdrhta. Gle, čuda čudovita, gle jada jadovita: na ptici srebrna pera, gvozdene kandže, gvozden kljun.