Dučić, Jovan - PESME
kao što je bilo nekad; nepregledne obale sa drvećem i senkama, koje su išle do kraja sveta; i blede statue u kojima je uzrujano strujila bela krv strašću i zanosom; i jedno ogromno sunce koje je izgledalo veće nego svemir.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U kući je već sve bilo uzrujano, izmešano, i vrilo od sveta. U kujni je krkljalo jelo u velikim loncima, i svuda masna para; iza kuće buktao je veliki
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Čim bi pukovnik stavio na moj tanjir neki poveći komad, tetka bi ga zgrabila i uzrujano se obratila mužu: ”Pazi šta radiš. Niko je veoma nežnog zdravlja.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I svi ćete kao i ja zemlju da jedete, kao što će i vas zemlja da jede. I ja evo, ja jedem zemlju, jedem zemlju. STANA (uzrujano): Ama zašto zemlju, kad eto toliko hleba imaš po pojasima i nedrima? I zašto onda zemlju?
(Uzrujano): Ah! TAŠANA (zaboravlja se, razneženo): Lud si ti, lud! I dokle ćeš tako da si lud? Kada ćeš se već jednom opametiti?
(Uzrujano Nazi): Slušaš li? NAZA Slušam i slutim. SAROŠ Eto, takvu ljubav što ni sultan ne može da ima, ljubav iz sažaljenja, iz
Kud god prođeš, kud god odeš, svaki ti se divi, poštuje. I ima za što da ti se dive. TAŠANA (uzrujano, besno): Oh to, ne to. Velika, čuvena Tašana. Ali to nisam ja. Nisam nikada bila ja, svoja Tašana. Uvek nečija.
MIRON (uzrujano): Da, da... Ne misli! ne misli! I ne treba da misliš, da ne bi zbog toga došla sebi glave, poludela... Ulazi Arsenije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospodin si od glave do pete, i fala Bogu, fala Bogu. — U tišini se čulo disanje gospa Nolino, uzrujano, a i bolesno. Mladić priđe, i sa očima punim suza poljubi ruku gospa Nolinu. — Molim vas da se ne uzrujavate.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Venac okupljenih ljudi uzrujano se zatalasa. — Daj mi je, daj! — povika nekoliko glasova. — Hoću i ja isped svoje kuće da počistim!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I sestra plakala: Jovane, brate, Jovane, Ti si mi cveće prolećno! (Uzrujano): Je li to, tetka, ta pusta, tamna, golema gora?... MAGDA (brišući oči): Nije, kćeri, nije! Nije to ta gora!