Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa se pridiže na ruke, koje su drhtale od nemoći... Oči joj se izljubiše i ukočiše, ruke klonuše, a za njima i telo pade na postelju. — Sveću! — viknu Krstivoj.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Odjednom kola počeše brzo silaziti niz put, Dimitrija se strese, polete za njima, ali mu se noge ukočiše, i on se poče besno izdizati, batrgati i mahati rukama i nogama... Htede da viče, ali ga glas izdade.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I to tako strasno, ludo, da se Sofki vrat, vratne žile od takvoga njegovoga glasa ukočiše i sva ona poče da trne. I zaista to bi, jer on, nadnoseći se nad nju, poče strašno da drhti i da muca: — Sofke, Sofke,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ratnim čizmama i dugačkom postavljenom šinjelu, pa zamišljeno siđe niz kamene stepenice i priđe uzbuđenim ljudima, koji se ukočiše po žustroj komandi, kao smrznuti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Da vidim u Parizu moga Pavla, moje dobro dete. — Isturene tvrde oči frau Rozine još se više ukočiše, ali potresna je bila ta slika matere utoliko više.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Međutim, liče na ljudske prilike. Opet talas preko broda. Lađa brekće. A ostrvo Vido naraste i deca se najednom ukočiše od nekog straha. Okretoh se.