Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Po njih je bio došao kapetan Ukšumovič, koji se vrteo, u krug, na vrancu, ispred eskadrona, psujući konja i udarajući ga, u glavu, pesnicom.
nekoliko oficira vršilo je vežbe, sa rotama kijevskih grenadira i kozacima serbskim, po koje je bio kapetan Ukšumovič došao. Među oficirima Ševiča, prvi je došao na red Petar. On je, pred husarima Živana Ševiča, dojahao pred tribinu.
Pa gotovo. Kao golubarnik. Ukšumovič mu se kune da će ga, kuća, čekati, idućeg meseca. Kao da ju je od rođenja naručio, u Rosiji.
Video je i svoju kuću, gotovu, sastavljenu, od lipovog drveta, u Bahmutu, koju mu je kapetan Ukšumovič bio spremio, sa kojim je konje, od Tatara, kupovao, i po Kijevu prodavao.
Čuo je pesmu, koja je sasvim ličila na one, koje je u svojim Hrtkovcima slušao. Kad ga Ukšumovič potapša po plećima, i ostavi, i kad je prišao, bliže, Varvara okrete glavu, i kriknu, radosno.
bio sprijateljio sa jednim od najveselijih i najomiljenijih kockara u Kijevu, koji je bio kozački kapetan, a zvao se Ukšumovič. Taj mladi oficir, zemljak Isakoviča, seljačkog porekla, bio je dobio bogatu ženu, Ruskinju, pri igranki.
– koji je pripadao Pavlu, na crtežu parcele, koju su mu dali, a koja se blago spuštala, kroz travu, prema varošici. Ukšumovič je govorio Pavlu da će tu, na putu u Bahmut, i iz Bahmuta, kroz godinu, dve, sve biti u voćkama.
Pokazaće Rusima, kaže, da voziti, na tri konja, ne vredi. Nego na četiri. Ukšumovič, skoro nepismen, bio je podneo jedan elaborat Kostjurinu, da sve doseljenike, u kozake, pretvori.
Kuća kao kuća – ali sasvim prazna. U njoj nije bilo ni nameštaja, ni žive duše. Ukšumovič je Pavlu našao dve sluge, sunarodnike, koji su imali žene, Ruskinje, i naselili se, pred kućom, na poljani.
Sa penzijom od trista rubalja godišnje, za kapetana. Budućnost mu se sad ukaza u silueti Bahmuta. Život, kako ga je Ukšumovič vodio, bezbrižan, u kocki, u jahanju, u lovu, u manevru.