Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
vrlo sam slab i malovrstan I dubina je u meni nerazuma, Kroštono sam isto jedan ležak, I neradin i lužica; zato i ne umim Niti mogu tebe hvaliti onako, Kako bi se valjalo.
A ne to što za me misliš. Više ti ne umim što izvestiti, ta ja iz moga mi jošte detinjstva omrzla sam na to telesno kaljanje pogano, niti i sleda toga poželjiva
Devojka Što me toliko koštuniš, čoveče, kad ja ne umim ti ni znam za koga više kazati, krome što sam ti rekla, rekla sam.