Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Niti ide niti mu se nadaj, Nit̓ se nadaj niti ga pogledaj; Hrani sina pa šalji na vojsku — Srbija se umirit ne može!... Više čovek nije mogao poznati ove mirne ljude. Pogledi im postaše munje, a reči gromovi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ne boji se; zna da njegovi župljani dobre su ovčice: progalamiće, pa će se i umirit. I okrene se prama jačim domaćinima, koji su, kako se njemu čini, pristupačniji razlogu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nek su žive sve junačke glave koje dižu čete na krajinu! Rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može! Ali revolucionarnost naše epike nije samo u pokličima, u pojedinim rečima.
Kulin kapetane, niti ide, niti će ti doći, nit' se nadaj, niti ga pogledaj, rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može! To je pravi dvoboj rečima, izveden izvanredno vešto i snažno. Te reči deluju kao mačevi.
Veli njima Miloš Vojinović: „Prođ'te me se, do tri šićardžije! Boljeg konja od ovog ne tražim, ni ovoga umirit ne mogu. Što će mene stotina dukata? Na kantar ih mjeriti ne znadem, a brojem ih brojiti ne um'jem.
Kulin kapetane, niti ide, niti će ti doći, nit’ se nadaj, niti ga pogledaj, rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može!