Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A odakle je? Čiji je? Niko ne zna. Ako ga o tome upitate. — Otuda, otuda, batke... — Još uplašenije počne da vam se pravda, pokazuje na susedne gore, planine, i jednako da se sklanja, uzmiče ispred vas kao bojeći se da
Afrika
Ko zna šta kaže! Crnac takođe odgovara samo sa po jednom rečju, ali naglo, glasno, i sve uplašenije. Najzad N. govori sam dugo, reč po reč, sasvim tiho, skoro šapatom u ulaz kolibe kao u kakvo ogromno uvo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
i uznemirenije zvona zvone, iz ulica svet sve više izlazi i ide ovamo po ulici, i Sofka i mati i Magda sve užurbanije, uplašenije trče, silaze, penju se po stepenicama. Bile su spremne.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ko zna šta kaže! Crnac takođe odgovara samo sa po jednom rečju, ali naglo, glasno, i sve uplašenije. Najzad N. govori sam dugo, reč po reč, sasvim tiho, skoro šapatom u ulaz kolibe kao u kakvo ogromno uvo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Stade preda nj i uplašeno poče da stoji. Mladen beležeći upita ga: — Šta je, č̓a Marko? On, još uplašenije, poče: — Ništa, sinko. Nego došla... Mladen zastade i diže glavu. Č̓a Marko još uplašenije nastavi: — Došla, sinko!
On, još uplašenije, poče: — Ništa, sinko. Nego došla... Mladen zastade i diže glavu. Č̓a Marko još uplašenije nastavi: — Došla, sinko! I eno: sedi. Pobegla i došla, pa samo ćuti i sedi. — Koja pobegla? Koja došla?