Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Poslednji, „krnji” stih uključen je u eho-rimu (upor. prvu strofu, koja se pojavljuje i na kraju, i više puta se ponavlja).
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(Beli) krin, ljiljan, lijer (grčke reči), zanbak turski), bogorodičino cveće, bela bogiša (upor. Šulek; Sofrić, 146), ivanovo cveće (Vrčević, Pomanje, 43). U narodnim pesmama k.
, 6419; upor. i Mojo Medić, Bijeli luk i nokat, Javor, 1891, 189 id.). Zanimljivo je takođe narodno verovanje da b. l.
Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (upor. Vuk, Posl., 974: »Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač«, sa objašnjenjem. »Koji ne jede b. l.
N. groznicu — tu neka i ostane!« SEZ, 14, 224. O prenošenju groznice na b. l. upor. i SEZ, 17, 542). Pri bajanju od prišta upotrebljuje se b. l.
postalo od imena Petar, nego je to hipokoristika od Perun], i mi u atributu Bogišar imamo (kako se to i inače dešava, upor. kod Grka ‹ljudska imena Θεοφόρα›) sačuvano ime, epiklesu, boga koga je sveti Petar nasledio; 3) važno je što p.
(GZM, 20, 1908, 353); meće se na posekotinu (SEZ, 13, 1909, 354; 17, 565; 19, 231); protiv besnila (SEZ, 17, 562; upor. i Handw. DA, 3, 1490 i ZVV, 8, 61). Ponekad se b. t. samo kadi bolesnik, a nikako se ne kuva (SEZ, 14, 68).
Vuk, Pjesme, II, 29, 390 idd. Upor. i I, 345, 226 idd; Krasić, Pesme, I, 21, 55; SEZ, 31, 1924, 64; Mannhardt, WFK, I, 40; upor. i R.
Upor. i I, 345, 226 idd; Krasić, Pesme, I, 21, 55; SEZ, 31, 1924, 64; Mannhardt, WFK, I, 40; upor. i R. Köhler, Von fortlebender Seele in der Pflanzenwelt, Kl. Schr., 3, 274 idd. Pri tome je važno da je na grobu b.
Vuk, Pjesme, II, 5, 1 idd; BV, 10, 1895, 362; upor. i іbіdem, 92;..). U b. može biti olicetvorena i ala: takav je b.
). Po jednom objašnjenju, tako ljudi govore »kao da imena Božijega ne pominju uzalud« (Vuk, 1. s.; upor. i starogrčki χήνα ‹= guske mi› m. Ζήνα ‹= Zevsa mi›; nem. potz i kotz, frc. bleu, b. Grіmm, DO4, 1, 13).
Mogućno je, međutim, da mi ovde imamo starinsku kletvu samim borom, odnosno numenom koji je u njemu, upor. sličnu kletvu sa drugim jednim magičnim drvetom, »gloga mi« (Vuk, іbіdem, i Sofrić, 23). Kod starih Grka upor.
sličnu kletvu sa drugim jednim magičnim drvetom, »gloga mi« (Vuk, іbіdem, i Sofrić, 23). Kod starih Grka upor. kletvu ναί μά τήν κράμβην <= tako mi kupusa) koja je takođe ίερά ‹= sveta› (Athen. 9, 370b; Bergk, Hіpponact, frg.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama ako li je zao i opak, nečist, neprav, zloban, upor, jogunast, sve o svetskom se poslu bavi, zemlji je prilepljen a ne k nebu, — to doista taj božiji otpadnik neprijatelj