Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Hajde i ti, Simo, ako ćeš naniže. I sva tri pođoše niz osoje. Sima se odvoji te ode svojoj kući, a Spasoje i Đura, uputiše se svojim vratnicama. — Ama, da li će on odista doći? — upita Đura. — Neće ja! Zar ti ne znaš njega?
Čiča Sredoje mahnu rukom onamo za brdo. Malo postoja, a pomoli se odovud Živan i s njim desetak ljudi. Svi se uputiše u Zarožje. Zarožani im iziđoše podaleko na susret. — Dobro nam došli. — Srećno vesele. — Ta mi smo svoji!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali nabrzo izumre osmejak kad vide ona natmurena lica. Aleksa joj reče: – Idi u kuću! Ona posluša i ode. Ljudi se uputiše aru. Marinko se istače napred, pa reče: — Evo, kmete, evo, popo!... Ovde je bio on i kopao nešto.
— reče popadiji. — Ako me ko ustraži, kaži neka očeka, ako bude što nužno, pošlji Ivanovoj kući, tamo ću biti. I uputiše se kući Ivanovoj. Obojica su ćutali kao nemi...
Vidjećemo je! — Hajde! — reče Stanko žurno. — Dobro, hajdmo. Ali pazi! — Ne brini! — reče Stanko. I uputiše se Sevića kući. Stanko je leteo, a ne išao. Zeka, iako je bio onako krakat i lak, jedva ga je mogao sustizati.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kakva pažnja! Zdrage volje! — reče g. Pera i pokloni se učtivo. — Dakle, izvol’te, da se krenemo! — veli pop Spira, i uputiše se iz porte. GLAVA ČETVRTA Kakvih ti opisa nema u njoj!
Skupili se na meko utapkano blato, pa se igraju kolja. Jedno od njih čim opazi da se kola obrnuše i uputiše popinoj kapiji, ulete k’o bez duše u avliju, i razdera se koliko ga grlo donosi: — Otvor’te kapiju, evo gostiju!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
“ — Pa dobro, hajdmo do toga psa — pristade mačak Tošo, i njih dvojica žurno se uputiše prema drugom kraju njive. Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na ivici njive, otud se
Matavulj, Simo - USKOK
Najposlije se uputiše ka Markiši Stevovu, o kome usput Krcun ispriča ovo: — Markiša se mlad oženio, pa kad mu žena za pet godina rodi tri
Kusa je gotovila cicvaru. Obojica jedoše cicvare... Bješe davno prevalilo podne, kad se vratiše. Uputiše se kneževoj kući, ali začuše veliku graju kod Mrguda Šutova, te uvratiše i zatekoše gotovo polovinu brastva, među
Prema vratima, za stolićem, sjeđaše čovjek i čitaše nješto. On ustade kad se pohodioci uputiše k njemu. Bješe visok, okošt, grbasta nosa, dugačkih, smeđih i prosijedijeh brkova.
Prvoga dana obiđoše Bajice i donji kraj, drugoga idoše na Granicu, trećega se uputiše ka Đinovu brdu, kad ih na pola puta stiže u trku njeko momče bajičko, koje jedva izgovori: — Vrati se, gospodaru!...
Ovo je tvoja mjesečna plata! Idi, sinko, i provedi se lijepo u svatovima!... Bješe već mrak kad se Janko i Krcun uputiše gornjim poljem. Duvao je lak sjeverac.
“ Nikšići su dugo klanjali, pa posjedaše i zapališe lule. Najzad, istijem redom, uputiše se ka zasjedi. Četnici kao da već i ne disahu, postadoše blijedi, a oči im usijane.
Četovođa naredi: — De, vas četiri, bez Markiše, nosite ranjenika. Živo! Kad se momci s Jankom uputiše, on sjede kraj Krcuna, zatvori mu oči, pomilova ga i reče: — Ej, sokole, Krcune!
Markiša okrete Krcuna na bok i jedanak ga obojica digoše, on nasloni trup na rame, a vođ noge. Tako se uputiše za družinom, pa kad nju stigoše, nakon kratka odmora, krenuše se dalje.
Ne prođe mnogo i ugledaše tri čovjeka od Krsca. Oni stadoše na puškomet. Stijepo i Gruban uputiše se k njima, a dvojica od onijeh pođoše u susret.
Radičević, Branko - PESME
I odoše brže tamo, Pogledaše, to on nije; Ali de se, de se krije? Na trag krvav nagaziše, Pa se njime uputiše, Idu brzo, paze, glede, Daleko i već odvede, „Sad će, sad će“, željni zbore, Iziđoše već iz gore, Ma trag ide
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— O, neću, ne boj se — odgovori vojnik i uputiše se. Mačka se uputi prva, a vojnik za njom. Ajd, ajd, ajd, dok dođoše na jednu jamu, te uđoše unutra.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nisam zaboravio da im prvo kažem čin. Opet me uputiše dalje... Kao da sam se malo uživeo u okolinu... Zastadoh pred štalom odakle me zapahnu miris sena i amonijaka,
Za artiljeriju u ravnici je teško osmatranje, te se za pešačkim jedinicama uputiše i naši održači veza. Pucnji su sve češći. Kažu kako je naređeno da se neprijatelj protera ili zaustavi po svaku cenu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ha, pa mi ćemo da omrknemo ovde, uzviknu ona, videvši da je sunce zašlo. Oni se uputiše niz brdo, govoreći o poslu koji ih sutra očekuje. V Tek je sunce izgrejalo, a dvorište se napuni đacima.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
S nekoliko jedva promrmljanih reči izgovoriše one dobrodošlicu i uputiše se uz stepenice za novodošavšima. Uđoše u sobu, razgledaše po sobi i kapetanica nađe da kreveti nisu namešteni gde
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Graknuše na generala odasvud, iz nizine i sa visine, Zakleti pobornici ćutanja i discipline, I uputiše mu prekore ljutite, oštre: „O čemu taj priča, i šta je sloboda uopšte?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Već oko podne narod se raziđe; nekoliko obližnjijeh Primoraca i Katunjana vrzlo se po gradu dok sunce naže, pa i oni uputiše se k crnogorskijem vratima.
„Pridršte ga!“ viknu serdar. Stranac uze Janka pod ruku. Onaj drugi, pritrča s druge strane, pa ga prihvati, te se uputiše u kuću. Serdar, žena mu, snaha, kći i mali Milun, iđahu muče za njima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— E, e, neka sad ko reče da su ovo učinili prikovođani i naše sluge, a ne rkaći! — reče Vrtirep. Uputiše se da pregledaju prvi oltar nadesno, ali u taj mah utrča Balegan sa raširenijem rukama, pa se obrnu tri-četiri puta u
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dva atenska građanina prođoše pored njega i uputiše se kosom rampom Propileja gore u grad. To behu, verovatno, neki trgovci, jer razgovarahu o pazaru i cenama,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Star sam, pa ne mogu sam... Radovan ga uslužno skide s konja, pa se odmah uputiše svi u crkvu. Pred ikonom hramovnom svetlucaše »neugasima lampada«, te svojom slabom svetlošću pridavaše još sumorniji
izgovoreno takvim glasom, od koga hajduci zanemeše, zgledaše se, pa ne rekavši ni reči, iziđoše iz hrama zlovoljni i uputiše se izlasku... — Pravo reče nama Vujo da su to luda posla — progovori Pantovac, ljutito, kad iziđoše van dvorišta.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Željni tihe vatre i slatkoga sna, instinktivno uputiše se prema svetlosti. Ustaviše se tik do otvorenih vrata, preko kojih je žarka svetlost i vlažan vazduh čak do njih
Vazduh je očišćen i prozračan. Vedrina neba i mora lepo se u njima odrazuje. Uputiše se u polje. Cveta se nadala da će taj dan raditi i tako unapred do njihova povratka.
Čamac pristupi k obali. Devojka se diže, prva iziđe na kraj i čeka Marka dok uredi brodicu. Pa se uputiše jedno za drugim uskom škrapavom stazom, žureći da čim prvo u selo stignu.
—Gledam k'o onako... —Sitno je to, ostavi!... Uputiše se jedan za drugim preko obale, kroz narod, uvek na oprezu da se o koga u hodu ne zadenu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na putu ovamo sreo sam poveći buljuk Turaka; rekao bih da su od Palanke... Koleban je među njima, a kao da se uputiše baš ovamo. (Gleda kroz prozor.) Eno ih, pogledaj!... A lepo se na onome visu vide, mogao bi ih čovek brojati...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Baš kad ja stigoh u šumatovački šanac, dva naša bataljona prve klase prođoše pored šanca i uputiše se preko raščišćene poljane onoj šumovitoj kosi o kojoj sam napred govorio.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Obgrli je. A toga časa priđoše k njemu dva druga i staviše ih u srijedu i, držeći se čvrsto, uputiše se niz čaršiju. Ali odnekud usred čaršije obri se Petar, Cvijetin stric, pa im presječe put. —Kud ćeš s curom?
Usred poljskih radnja dođoše pozovi, i oba, Vojkan i Petar, uputiše se zajedno u varoš. Putem razgovaraju o dobroj godini; već žanje se i Petar Vojkanu nudi, kad svoje ovrše, za vršidbu
— Poslušaću vas, — reče mladić — ako i je za me kasno. — Pa iziđe iz dvora na ulicu. Uputiše se mučke kroz selo. Između kuća bijaše sve mirno.
Koji bi ja bio čovik! Još ima u ljudi, valja daće... Imaju se od česa naplatit'. I nato umokoše i uputiše se prama selu. U putu Ivo uhvati Juru ispod ruke i, razblažen, stade da se izvinjava: —Zar se ljutiš na me? — upita ga.
— Pojmo, da ne okasnimo! — reče najzad djevojka. — Pojmo! — odgovori Jure. Uputiše se na izlaz. Začudiše se kad opaziše da mazge ni magarca nije na starini. — Kud su se stanili?
Jure i Marija ne progovoriše ni riječi, nego se instinktivno uputiše jedno za drugim prama svome vinogradu. Ivo pristade za njima.
— Dico, amo ća! Evo vam sve, grabite! — I razdražena žena krenu put izlaza. Djeca se uputiše za njom. — Ostanite! — smisli se sekvestrator. Bolje je da dobijete vi nego drugi...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Samo kad ne bi bilo tako vrelo!“ Oba čoveka ustaše sa svog sedišta, pa se uputiše preko travnjaka, obasjanog mesečinom, u kuću. Mi ih jasno videsmo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
u sobi pogledaše se, pa se još jedared pogledaše gos-Toša i gospa Nola, i onda, kao mađijom pokrenuti, svi troje se uputiše prozoru na koji kuca neko ko nije ušao pravim putem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neko iza mojih leđa broji stepenike. Na vrhu nas dočeka potpukovnik Petar sa više marinskih oficira, i oni nas uputiše za nekim mornarima. Silazili smo kao u neke lagume.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta je to? — lecnu se Mačak. — Kaplje! — izreče Jovanče svečanim šapatom. Oprezno, korak po korak, uputiše se u razgledanje dvorane. Iznenada Mačak se trže i viknu: — Jao! — Šta je?! — prepade se Jovanče.
svojih nogu i vlastoručno iz jame i sasvim bijeli od kreča ličeći na vukodlake i tome slična praznovjerna priviđenja, uputiše se u groblje.
uniformisani i naoružani, stigoše na raskršće i poslije kratka dogovora dvojica okrenuše prema školi, a dvojica se uputiše desno, prema zaseoku Nikoletine Bursaća.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I Zona pođe zlovoljno kući. Osvrte se još jednom i vide kako Mane i Kalina pođoše i uputiše se zajedno, i ču kako se Mane nudi Kalini da je doprati do njenih avlijskih vrata, a ona ga blagodarno poglêda, ali ga
— Ela! — reče samo toliko. Dade znak Manu, ovaj se diže i obojice nestade iz kafane... Stavre i Mane uputiše se žurno kroz neke ulice, koje su sve praznije i mirnije bivale.
Sedoše u jedna kola i udariše opet drugim sporednim ulicama i uputiše se u čorbadži-Zamfirovu ulicu, koja je nešto življa bila, jer je s druge strane, malo podalje, na uglu ulice, bila česma;