Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
je zaista teško, razgće i pokazuje im svoja izgrebena, krvava kolena kojima se vukla i pentarala po gori, stenama, urvinama, berući te lekovite trave, bile. — Pa što se, mori, mučiš, što ne siđeš ovamo, u grad.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tek, priče o vrtoglavim urvinama i penjanju nebu pod oblake, pokazaše se priče. Pred veče tog dana, drum, koji je bio sad tvrd i kamenit, izišao je na
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kao bezmerni talasi približavahu se sve više, sa zavejanim urvinama, rušeći se u doline, u velike, mračne osenčene padine, gde su se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad
Iznad dubokih provalija tame, pogled mu se opet zaustavi u velikim naslagama snega što se spuštao po urvinama u belim potocima, punim kamenja, iznad kojih visovi više kao da nisu bili pred njim, već u snu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
VI NA VARDARU Suro, večito stenje gordo se u nebo diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I pada, kroz uske klance, u Sinje
sijnuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar, gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. VEKOVNI STRAŽAR Kod proseka drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, K'o ogromne razvaline.
A taj večni, suri stražar — To je carski or'o stari Nad sumornim urvinama Stolećima što stražari. On oblake krilom tuče I ognjene munje baca, I kliktanjem oglašava Divnu slavu praotaca.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Rascvetaše se groblja i planine, rasuše vetri zore po urvinama; ni majke, ni doma, za nas nema, ni stanka, ni dece. Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Rakić CXVI NA VARDARU Suro, večito stenje gordo se u nebo diže; Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore. A dole sa strašnim šumom Vardar se peni, i stiže I pada kroz uske klance u sinje
sinuti sloboda mila; I ja ću stajati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. V.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A on, odmetnik, mora da se vere po zamrzlim urvinama, po golim i oštrim trnjacima, mora da zazire od svake žive duše, pa i od psa...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
opažanje planina kojima ide u susret ležeći na kolima: „Kao bezmerni talasi približavahu se sve više, sa zavejanim urvinama, rušeći se u doline, u velike, mračne osenčene padine, gde su se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad
Iznad dubokih provalija tame, pogled mu se opet zaustavi u velikim naslagama snega, što se spuštao po urvinama, u belim potocima, punim kamenja, iznad kojih visovi više kao da nisu bili pred njim, već u snu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
azur plavi svoda nebeskog Unakrst riju, ruše stubove, Na kojima se drže planine, Što biljem svojim hrani čoveka Po urvinama sveta srušenog, ’Vake bi vence gospod metao... To je strahota!... PRVI TURČIN: Sirota žena!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
vratiće im ih izobličene uz kikot, strašni cepajući kikot od koga se ledi krv u žilama, hiljade đavolja pritajenih po urvinama složno će zalajati i zagroktati, drekalo će se probuditi u Beloj pećini i zavrištati, noćna tama, mekana i topla kao
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pod mračnim, sumornim nebom varvarskih i divljih Geta. 1888. NA VARDARU Suro, večito stenje gordo se u nebo diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I pada, kroz uske klance, u sinje
sinuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će orao beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. 1889. SA FORUMA Čuj, sa foruma, eno, vika se radosno hori, Pred silnom svetinom rimskom to Tiverije zbori.
A taj večni, suri stražar To je carski orô stari, Nad sumornim urvinama Stolećima što stražari. On oblake krilom tuče I ognjene munje baca, I kliktanjem oglašava Divnu slavu praotaca.