Afrika
Njino vrlo tamno a ipak prozirno zelenilo izgleda, u opštem žutilu savane, kao skupocen dragi kamen. Pokoje usamljeno, u ogromnom prostranstvu, nežno drvce kapoke pokriveno crvenim cvetovima. Crni prolaze. I to je sva Afrika!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A posle opet nastaju beskrajne ravni. Kadikad se, na toj ravnici, ukaže po neko usamljeno drvo, bagrem, ili vrba, pa i neki konjanici koji brzo iščeznu.
Ako treba mreti na putu u Rosiju, hteo je da mre, usamljeno. Da ga konj zbaci negde, mrtvog, u reku. Da ga voda proguta u nekom gazu.
Uokolo su sad bili, sve gušći, šumarci, u daljini sve viša brda, a na vrhovima tih brda, po neko usamljeno drvo. Daleko, videle su se šume, koje su se činile neprohodne.
Po krčmama, niko nije pamtio čoveka, koji je putovao usamljeno. Konjanik usamljen, prošao bi, i nikakvog traga za njim ne bi ostalo.
On je doveo svoje bratence (Isakovič reče: ftororodnoju braću) u Rosiju, ali je sam na svetu. Kao usamljeno drvo. Carica ga je razumela, gledala tužno, ali se i nasmeja.
Misli nam se samo prema prošlosti okreću! Carica ga onda upita, veselo, pa kad je tako, što ne ode i izabere neko usamljeno drvo, na obali Dnjepra, pa se ne obesi, na neku visoku, usamljenu granu? A i Voroncov se smejao i podviknu mu: Otvečajte!
Teodosije - ŽITIJA
Ispitavši pešteru svetoga oca Save i sva mesta prebivanja u pustinji gde je usamljeno živeo u postu, bolu i stradanju, i usrdno posetivši sve prepodobne koji su oko svete Lavre, i kako to i treba — ka
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mala crvenkasta, ludo hrabra tačkica koja se uputila nekamo. Bože dragi, da nije to usamljeno i očajno čovekovo srce koje beži?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Već se misli da će koju upecati, ili koja njega. Ali uvek se nađu kakve nezgode. Sirota Katica usamljeno živi, uređuje svoju baštu, poliva svoje cveće, uči siromašnu žensku decu. Gorka je njena sudba.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
To je čitavoj kući davalo izuzetan pečat, kao što usamljeno drvo ili siv kamenit hrbat ostaju trajna biljega po kojoj ćemo zapamtiti kakav brijeg ili golu brdsku kosu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naslonjeni na po jednu nogu, pribili smo glave uz prozorče i tražimo liniju rovova. — Gledaj ono usamljeno drvo, pa ispod njega. Vidiš li onu vrzinu... E, iza nje — pokaza mi narednik. Pored te vrzine vide se sveži rovovi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
jest, tamo umre... A ja oko Ljubice... tamo-ovamo, dok se venčamo... Posle već dobijemo bolje mesto, neko lepo usamljeno selo, gde niko ne dolazi, pa«...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Znaš, ja imam još da naredim sa šefom — reče on i udalji se brzo. Opet dugo i usamljeno hodaše, opet misli jedna za drugom kao rojevi. »A ona baš ljuta ode odavde!... I ja sam bio lud...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tu gore, na samom vrhu planine, osećalo se užasno odbačeno i usamljeno. A šta ako bi i ono krenulo za lepoticom, makar kotrljajući se?
Na ramenima joj je već nešto raslo... VILINI LEPTIRI Kao galeb zalutao između neba i mora, blista usamljeno ostrvo. Izdaleka, ono izgleda pusto, ali na njemu još živi nekoliko ribarskih porodica. Ostali su davno prešli u grad.
Bilo je to vruće leto. Titrala je od žege morska plavet, a u njoj sjalo usamljeno belo ostrvo s predvečernjom pesmom ribara i kamenitim, tihim kućama, sve dok ga nisu otkrili ludi iz grada.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i zelenim vrežama obavijenog zida, u drugoj avliji gospodskog selamlika Avdi-begovog, nasred trave, naslonjenu uz jedno usamljeno ćubasto drvo, kao sen; kao pravu pravcatu sen, ja ugledah: lepšu od svega što sam ikad mogao zamisliti, opuštenih
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Po nebu jure crni i gusti oblaci, otežući se u duga i široka povesma, a vetar duva snažno, te uvećava ono usamljeno šuštanje i brujanje šume, koja se sklopila nad ovim tihim samostanom.
šumu i zavlači se u neprolazne gudure, tako je i on, nekim neodređenim nagonom samoodržanja, izabrao sebi stanište, usamljeno, sklonjeno i pouzdano...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Neka lađa žutih jedara pojavi se na pučini. Ivo Polić u ovoj tišini osećaše se kao neko usamljeno biće, odelito od onoga što žive u vrevi velike varoši.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njino vrlo tamno a ipak prozirno zelenilo izgleda, u opštem žutilu savane, kao skupocen dragi kamen. Pokoje usamljeno, u ogromnom prostranstvu, nežno drvce kapoke pokriveno crvenim cvetovima. Crni prolaze. I to je sva Afrika!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
kuću više obogati, da sve bude ovako mirno, sigurno, prijatno, i noću, kad sve prođe, nastupi mrak, ostane se nasamo, usamljeno, da nema ništa što bi remetilo, izazivalo strah, sumnju, brigu da sutra možda neće biti ovako, da će se štogod
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Griva me perlija. Kopita pljušte po mekanoj zemlji moravskih livada. Promiču mimo nas vrzine, usamljeno drveće i trstici. Grom se kandžama zakačio za kožnu naramenicu na mojem ramenu, raširio svoja moćna krila i tako nas
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kako ti izgleda? — Gadna stvar... Eno je linija rova! — on pokaza rukom u jednom pravcu. — Vidiš li ono usamljeno drvo... E, ispred njega. — Jest... — Ako li nas oteraju i odatle, onda...
Petrović, Rastko - PESME
drugarski Proleće, ubavi dečak Velesa, Čija su usta sazdana za ljubljenje, dade da po srcima zaplesa Rascvetano voće i usamljeno stenje. U mislima, sve devojke oplođene Već rađaju junake, I noge su jake U svake mlade žene.