Jakšić, Đura - PROZA
Već su se mnogi, oznojeni i umorni, pustili iz kola, samo još poneki momak i devojka igraju, ali usiljeno; samo Čukurova Stana što je visoko digla glavu, pa se lukavo smeši na mog pobratima...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A šta ćete s njime? — Vi meni njega poklonite, a šta ću ja s njim, to ja znam. Ona se usiljeno nasmeši. — Ako ćete da ga odsečete, evo vam ga. — Zasad ništa. Samo da ja znam da je on moj, a?
Vaš je jezik srodan s mađarskim? Ana mi ne dade odgovoriti, ona se uplete. — Klaro, Klaro — reče ona usiljeno smejući se. — Zar su Mađari Sloveni? To je kao kad bi neko tvrdio da naš jezik ima srodnosti s persijskim.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gle’te samo šta mi je don’o moj Spira na prezent. — A a, vrlo lepo, vrlo lepo! — veli pop Ćira, smejući se usiljeno, a u sebi je izvesno pomislio: »Nije to tebi pop Spira zabadava prezentirao; ima tu i tvoga masla, Kaijafo jedan!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On se usiljeno smešio. Kad su je opet posadili, da sedne, da bi mogla u razgovoru da učestvuje, stari major mu postavi pitanje, da li
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ceneći velike pesnike srpskoga romantizma, on niMalo ne ceni njihove jadne epigone, njihova »nakaradna podražavanja i usiljeno očajanje«, i ne krije svoju »odvratnost prema njima«.
Vojnović je danas prvi dramatičar i kod Srba i Hrvata, ali nedovoljno istorijsko osećanje, preteran simbolizam, katkada usiljeno patetičan ton smanjuju vrednost njegovoj inače visoko nadahnutoj nacionalno-simboličnoj drami.
u literatorskom egocentrizmu otišlo se odveć daleko, i suv intelektualizam, nerazumljivost, bizarnost, nešto usiljeno i knjiško, remeti opšti utisak ove literarne knjige. [Od nje su Pisma iz Norveške (Beograd, 1914), putopisne impresije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na stolu su se nalazile upakovane moje stvari i majka mi je objašnjavala gde je šta. Seli smo za doručak. Svi smo bili usiljeno ravnodušni i, činilo mi se, bila je potrebna samo jedna reč, pa da se prospe bujica suza i nežnosti.
On mljasnu ustima nekoliko puta, i sa strahom zavapi: — Jesam li živ? Vojnici se smeju, pomalo usiljeno, da bi ga ohrabrili. Vučko pokuša da se digne. Rekosmo mu da sedi i da se ne zamara. — More, ljudi, nije meni ništa!
Neka slutnja zakovitla u meni. Pogledah ga u oči ne bih li razumeo smisao njegovih reči. Jedva savlađujući se usiljeno ravnodušnim glasom progovorih: Ne razumem... Hvala bogu, zdrav sam. — Zaćutao sam.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sva gori kao vatra. Hoćete ?... Da dođem, a?... Ali neću, ako me vi ne zovete... Ljubica se nasmeši usiljeno, usne joj se ukočile, pa ne može ni da progovori ni da se nasmeje, a htela bi da kaže bar jednu reč, da zahvali.
učiniću, ne brigaj... A veliš posle... sigurno ? Nemoj da me prevariš!... osmehnu se on usiljeno. — Znaš da sam posle u tvojim rukama. Možeš što hoćeš sa mnom...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kafana i dale trešti od zabranjene pesme i udaraca krivih noževa o vrata i stolove. Ika raznosi rakiju, zbunjeno i usiljeno se osmehuje, i u hodu nastavlja da viče: „Ječam žnjela Gružanka devojka...
— Moje beše i biće, ali tvoje neće zadugo. Upogani mi se u bradu ako mlad luk dočekaš u Palanci. Kapetan se usiljeno nasmeja, ali mu od Aćimovog pogleda smeh odjednom slete s lica i on više zamišljeno nego strogo reče: — Znaš li šta
provuče kroz zatvorska vrata, u hodniku se odvezane ruke mlitavo zaklatiše i, kad ugleda gomilu straha u gunjevima, usiljeno se nasmeja. — Braćo, ubijen je Čakaranac! — ljutito reče da bi smrskao muk, i klonu uza sama vrata.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
onda se pokoravam i izlazim u hodnik. Dugačka figura moga starog školskog druga, koji mi pruži ruku, uozbilji se usiljeno: — Ti znaš da ja, kao narodni poslanik kome pucaju leđa od narodnih briga, treba da putujem neuznemiravano.
I dok je on žurno brisao vlažne oči, usiljeno i zbunjeno razvlačio usne u osmejak, ona je šaputala: — Ti si plakao. O poznaje se, poznajem; bogami, poznajem, plakao
„Da“, reče, „da, poznajem. Hoćete li da vas predstavim?“ I, smešeći se sasvim usiljeno, dok sam ja oklevao i dosećao se otkud je ova njena zabuna, ona me povede kroz gomilu.
Ali utom, pogodi ga neko posred usta. On se zagrcnu, ispljuva, isplazi, i smejući se usiljeno, ružno i patnički, zatrese glavom.
Idući osluškujemo. Sviće, i mi bacamo pogled na lica svojih najbližih drugova, koja od sinoć nismo videli, usiljeno se osmehujemo i trudimo da iz njihovih izraza zaključimo šta su noćas pretrpela, o čemu misle, kako se osećaju, nadaju
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
svoju nesreću (zbog nedostojne udaje) i pakazala se jakom, ona je s „novim tatom” pomalo namešteno prisna i pomalo usiljeno srdačna, pa na mahove, kao zaboravivši se, pušta na volju čulnoj navali iz svoga raskošnog tela, što Marka erotski
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Koncerat počinje — reče Dragan. — Ako vas interesuje kako bacamo bombe? — O, dabome — govorio sam usiljeno pribranim glasom. Ali tolika njihova ljubaznost počinje već da me ljuti i plaši. On sede na krevet i skide cokule.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Hoćeš li s nama? — obrne se Piero k Ivu. — Neću, brate! — odgovori on oblovito. — Nisu lijepi posli! — i usiljeno se nasmija. — Što ćeš? Tako svijet ide. Svako gleda svoju korist! E pa, do viđenja! — i pruži mu ruku.
— Oprosti, — upita ga Ivo, kad ga stiže, — ko u Beču živeš, od čega? — Pametno pitanje !— nasmija se on usiljeno. — Valja da živem; živem k'o i drugi, s dana na dan... — Mog'o bi drukčije.
Doktor očito usiljeno naduši se smijati, no ne reče ni riječi. Šetaju ivicom morske uvale, koja se uvlači u kopno odmah iza varoši; na
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sve se vratilo u svoje ležište. Daleko je pa ne vidim izraz Jeleninog lica, je li namešten i usiljeno prisan, umiljava li mu se ne bi li nešto izvukla zauzvrat. A onaj jadnik u podrumu?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A video si da je došao ađutant. — Naravno... — Pusti ga, pobratime — veli Dušan usiljeno ravnodušnim glasom — neka radi po svojoj glavi, šta se nas tiče. Posilni, baci koje drvo na vatru!
— O No... no... malade — i ona odrečno maše rukom. — Gran... grand... bun ѕapté. Živadin se pravi usiljeno ozbiljan, pa veli: — Šta ti mene praviš bolesnim. Vidiš, ženska želi da sam zdrav.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Jazuk, Milanče!“ A dete ih sluša i gleda čas u njih čas u Zonu, pa se smeši usiljeno i viče „jok!...“, posle postaje ozbiljnije, pa tek silno zatrepće očima, a suze mu silno grunuše.