Jakšić, Đura - PROZA
Zatim je dugo plakala, a otac je samo ječao, a krv mu je krčala na modrim usnama i ne mogaše ništa razumljivo progovoriti. Jedva si motao čuti isprekidane slogove: „Ma...džari... a sada Nemci...
Utome čujem iz kuće gde me tetka zove. „Zbogom, Aleksa!...“ rekoh mu ja, a glas mi je na usnama izumirao, jedva se i samo šaputanje čulo. On mi, ćuteći, pritište ruku i ode...
Posle sam osetila kako me ljubi... Ah, ta hiljadu poljubaca razblažavaše plamen na mojim drkćućim usnama... Ne, ne, dragi prijatelju, to beše jedan jedini poljubac koji mi celu gorčinu mučnoga života i danas na uvelim usnama
Ne, ne, dragi prijatelju, to beše jedan jedini poljubac koji mi celu gorčinu mučnoga života i danas na uvelim usnama sladi... Tako nam prođe noć, umilna noć!...
„Krv!“ Vrisnuh. „Aleksa! Ta zar ne vidiš da si sav krvav?...“ On je ćutao, a iz očiju mu potekoše suze. Po bledim usnama treptale su kao rubini rumene kapi prolivene krvi. „Aleksa! Aleksa, šta si to učinio?... O, moj nesrećni ljubavniče!
svoje crne oči gore, u kojima su sve strasti ženskoga srca gorele, na belome licu zatalasalo se tanko rumenilo, a na usnama lebdeo je blažen osmejak. Lepa je!... mišljah u sebi...
će vam, pokojna gospođo, svi doktori posvedočiti; pak i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči čuva, uzdrhtalim usnama radoznalom slušaocu pripoveda: kako je jedne noći video sablast, utvaru, kakvoj ravne među živima nije našao...
životne vodice napiti; učitelj uze jednu čašu, napuni je tom tečnošću, pa nagnuvši se bolesniku, prinese je pobledelim usnama. — Uzmi, pij!... Bolesnik je pio.
Ona se osmejkivala tako vedro, tako nevino da se Milisav nije mogao više uzdržati, nego je zagrlio i svojim vrelim usnama ljubljaše joj snežno čelo.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
samo jedan odgovara, a jedan starac sedi, velika mu brada kao sneg, pred njime knjiga koliko veliki triod i sve miče usnama i tajno govori, a u onoj knjizi sve sama imena, začalno pisme crveno; tako premeće i šapuće ona imena, ne znam kakva
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
vam onda sve bira i namešta reči da mu razgovor bude finiji i po knjiški; obično se tad snebiva, sleže ramenima i upija usnama, gradeći bez traga skromnu minu.
Kako vam se dopada? — Lepa! — odgovori Pupavac snebivajući se i upijajući usnama na to. — To je ona devojka što sam vam u Požezi napominjao, ako se sećate... Pa sad, kad ste tu gledaćemo...
Anđa uze mašice, pa stade jednu po jednu žišku turati u onu vodu, a sve miče usnama kao da nešto šapuće. Zagasi tako devet žišaka, pa dade Smilji čanak. Smilja brže-bolje pohita kući. — Prijo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali on napreže svu snegu... — Sedi, oče!... Daj, snaho, malo ra... Reč mu izumre na usnama od pogleda popovog. — Neću! — reče pop. I izide, pa ode, a i ne okrenu se... Aleksa osta kao stanac kamen.
— Pa jest. On je pošten čovek... Njega su na silu boga oterali u goru, jer... Ali joj pogled Krunijin sledi reči na usnama. U njemu vide ona što se najcrnje moglo videti i zadrhte... — Šta misliš ti? — ciknu Krunija. — Govori!
Pa što ćutiš?... Što ne kažeš?... Je li?... Lazar zausti da nešto rekne, ali mu reč umre na usnama. — Kad si baš zato došao, onda hodi ovamo! I uze ga za ruku pa ga povede u avliju. Lazar je išao kao dete.
— Jeste li sigurni? — Siguran sam! — reče Marinko, a satanski osmeh zaigra mu na usnama. — E, eto vam!... Ja htjedoh čovješki, pa mi se ne dade. Sad ga predajem vama dvojici.
Udari rukom po vlažnom zidu... Kad oseti vlažnu ruku, on je prinese svojim suvim usnama i okvasi ih. I on stade kupiti vlagu sa zida... Kap po kap uzimao je na ruku, pa je s ruke usnama uzimao.
I on stade kupiti vlagu sa zida... Kap po kap uzimao je na ruku, pa je s ruke usnama uzimao. Ali to mu još više razdraži žeđ... Osećao je u sebi čitavo ognjište koje treba zagasiti...
Oko mu je munjom sevalo, a neki satanski osmejak igrao mu je na usnama. — Tu si, stari lijaću, u svojoj jazbini! — reče on, a glas mu odjeknu kao grmljavina.
Strašna beše želja Stankova, toliko strašna da joj sledi jauk na usnama. On dođe sebi i vide njeno lice. Vide Jelicu kako stoji kao svetiteljka kad je na muke meću.
Dučić, Jovan - PESME
Na usnama našim poniknuti neće Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova Što ne osta više od negdašnjih snova Ni kaplja gorčine, ni tr
No pogled umrlih ljubavi kud gleda? Moru idu reke, zemlji gore lisne, A ljubav ćutanju s usnama od leda. Mru u jednoj reči što se nije rekla, A u kojoj beše sto vrela života...
na Lidiju, na malu i lepu Lidiju s onu stranu peska i mora, u jednom ribarskom selu na žutom Tibru; na Lidiju sa usnama koje su imale boju poljupca, i očima koje su imale boju strasti; na Lidiju sa kojom je provodio dane prve mladosti, on
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pa je onda tresne o ledinu, isteže prstima ono malo dlačica na usnama i mrko gleda u daščaru gdje je škola. Podilazi mu krv na oči, one su vlažne i lice gori kao u groznici.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nije potrajalo dugo, a ča-Nića se stade u snu smešiti. Blaženi osmejak mu lebdijaše na usnama ispod brkova koji su bili onako po banatski potkresani, pa izgledali nad usnama kao ivica ili streja dobro zbijenog i
Blaženi osmejak mu lebdijaše na usnama ispod brkova koji su bili onako po banatski potkresani, pa izgledali nad usnama kao ivica ili streja dobro zbijenog i upravljenog krova od trske.
Afrika
Izgledala je uistinu čudno, sa tamnim kosama, očima i usnama, posred ovog neprirodnog belila. Izgledala je čak pomalo i smešno jer je podsećala na cirkuske pantomime, zatim na
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
na vreme – što Pavle nije primetio – njene bi se krupne oči zatvarale, i neki srećan osmeh javljao se na njenim lepim usnama, povijenim pri kraju, kao da jede trešnje. Kapetan joj se beše dopao otprve.
Arnaut je to!“ To lice, sa ružičastim usnama, nasmejano, nije budilo zavist u njenih jetrva, iako je bilo lepo. Za njene oči govorile su da su strašne, zle, čudne,
Tada je počeo da jaše malo mirnije, pravcem prema severu, gladan, žedan, usamljen, ali sa nekim ludim osmehom na usnama. Opsova one koji posle naše smrti ostaju za nama. Konjanik, kad je usamljen, usamljeniji je i od usamljenog pešaka.
Bleda, sa uzvijenim usnama, koje se završavaju rumenilom i osmehom. Priviđale su mu se te nozdre koje jedva dišu A naročito te oči tamne, crne,
Mrdao je usnama pri pitanju. Bio je zdepast, kao neki medved u franceskom odelu. Kad je najzad presavio hartiju, na kojoj je nešto
Ima blag osmeh, a govori crvenim, neobično crvenim, debelim, usnama. Kad govori, ne može se, sa njegovih usta, skinuti pogleda. Suh je, iako je stasit, a sav kao izgoreo.
Štengl je tvrdio da se ta dvojica, ipak, još, razgovaraju, i tako, sa drhćućim usnama, umirući. Vraćajući se ka izlazu, Isakovič upita ima li među njima nekoga, koga slušaju, ko ih vodi, ko im zapoveda.
Dugo je morao da je teši i miluje, dok mu se opet, sva, predade. Šaputala mu je, sa usnama koje su od uživanja drhtale, da ona i njena ćerka, Tekla, već nekoliko nedelja, samo o njemu govore.
Njegove plave oči gledale su sad umorno. Njegov osmeh, u brcima zlatnim, nad rumenim usnama – osmeh po kom su ga žene pamtile – nije više bio topao. Ceo je Isakovič bio zagorčan u Beču.
Bosonogo, devojče – sa usnama crnim od dudinja. Nju je njena teja, Rakička, u Vukovaru, uspavljivala, još uvek, pričama, o Nastradin hodži, i dečjim
Teodosije - ŽITIJA
I dok je još ova reč bila na usnama svetoga, odmah se od mora iznad lađe uzvisi val, držeći kao rukama preveliku ribu, i u ruke svetoga, gde ležaše u
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
bio osmeh: kao i njihov otac Jasmina i Dragana ne znaju da se smeju i kao i on imaju te okrugle male glave s ispupčenim usnama i izraz oko usana i nosa kao da im nešto večito smrdi.
Bila je to slika još iz Rusije pre Oktobra i žena je izgledala ljupko, s bujnom mladom kosom podignutom uvis i usnama otvorenim kao da želi nešto da kaže. - Bilo joj je nešto preko devetnaest, mojoj Galočki!
Merilin spava! Merilin sedi tako da joj se vidi sve! Merilin na plaži! Merilin s usnama nameštenim za poljubac! Merilin...
Držala me je za ruku, prinela je svojim usnama i ugrizla. - Mi nismo begunci! - još je prošaputala. - I mi ćemo otići tek kada sve što imamo da završimo budemo
devojačka tela a đerdani im zveckali, zveckali baš tamo gde treba, i oči su im sjajile, i karmini se topili na usnama i obrazima, a čitava Jelisijeva parfimerija bila je prebačena na plato šest sa osam.
- Pustite me, pustite me, ljudi! - micala je usnama i onda kad je neko zaplivavši niz reku, uspeo da ulovi njen šešir i stavi joj ga na glavu.
- između obrva imala je sitnu, crvenu boricu, a maramicu je, iako je to bilo nepotrebno, još držala na usnama. - Žao mi je što mu ne možeš reći da sam mrtav! - rekoh. - Poslao bi mi venac od dva metra!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad bi bila prisutna, zaboravio bi se i zagledao u nju, uvek bledu, sa usnama malo povijenim, i dugim trepavicama, pod kojima je bila tama.
Kad su ga doneli doma, nastade takav vrisak i lelek po kući, da se niko i ne začudi kad ona tiho, pomodrelim usnama, naredi da ga prenesu u njenu odaju, na veliku peć, kraj koje beše postavljena široka, mletačka postelja.
da se činjaše kao cveće bagremova, sa mekim, okruglim talasom trbuha, klonule glave, nasmešena u polumraku, uzvijenim usnama. Bila se skamenila, videvši da će joj dever provesti noć u njenoj postelji, ali je sluškinje ipak otpustila.
Vuk Isakovič bio je u tom trenutku lep, svojim grozničavim očima, boje starog zlata, i svojim pomodrelim usnama, pod garavim, zmijskim, opuštenim brcima, koji su za nju bili nešto tako neobično.
joj se beše slio na očne kapke, u krupnim kapljicama, ona se nije više micala, ni budila, dodirujući svojim pomodrelim usnama i nozdrvama svetlost dana, isto tako neosetljivo i nečujno, kao i bela peć, kraj njene postelje, kao i njena stolica, sa
U nesvesti, sa drhćućim usnama, cvokoćući zubima, na kojima se beše nahvatala pena, nije se više doticala ni onih grozničavih, zamišljenih slika koje
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sve teže da zakoračite u novi dan. Da otvorite oči i kažete dobro jutro usnama izgorenim dimom i učtivostima. Najradije biste spustili šalone i prespavali leto, baš kao što beli medvedi prespavaju
gradskog ludaka videh i njegov večiti, neprekinuti dijalog s nevidljivim sabesednikom, pročitah sumanute reči na njegovim usnama (zaboravljenu šifru sreće), ugledah onda srećne nedeljne porodice što su se sa buketima cveća uputile nekome u posetu,
Kad smo primetili da je mrtva, cigareta joj je dogorevala među usnama, a pepeo je bio veoma visok. Onda njen sin spusti plećku koju je držao u limeni tanjir, i ona limeno zveknu u potpunoj
Slušali su o tome kako se zdravim usnama isiše zmijski otrov iz rane, ali dogodilo se da su ti studenti bili gradska deca i da su im od slanog vetra sa
Kako da joj objasni šta radi bosonog, u pidžami, sa cigaretom u izgorenim usnama. Neće shvatiti. Ne vredi. To se uvek događa na različite načine, ali našem sredovečnom muškarcu dogodilo se ovako:
Niko ne spominje devojku, a ona je stalno tu, u balonu od žvakaće gume na nečijim ružičastim usnama, u farmerkama koje se penju u autobus broj 53 — u svakoj flaši koka-kole, u dimu koji izleti iz grlića kada se
Na usnama osećaju posledice popušenih cigareta, a u dnu stomaka talog kofeina. Uostalom, šta se tu može? Na ispit se prijavilo pr
— Ne verujem — reče mladi čovek i pogleda na sat. E, pa vreme je da se ide. Piši! Kelner napisa račun mičući usnama dok je sabirao: — Šest hiljada i dvesta pedeset...
— Hleba! — ponovi majka. — Opet nisi uzela hleba.. Dete je nepomičnim usnama držalo komad sredine hleba, piljeći netremice u gošću za stolom. — Kako je slatka! — reče sa gađenjem.
—Hajde, mala, diži se! Vreme je... —Vreme za šta? — prošaputa Nina bledim usnama. —Videćeš! Krvnik i njegova žrtva. Koliko se samo puta pitala zašto su svi oni ljudi po logorima mirno klečali
Milićević, Vuk - Bespuće
koje se šire, i ćutanjem i očima koje nešto traže, i lomljenjem prstiju i kojim drhtajem i trzajem svoga tijela, i usnama koje su podrhtavale i upijale se jedna u drugu. I u njoj se zbivalo nešto.
Sremac, Stevan - PROZA
Najčudnovatiji beše izraz Pijanog lica. Na usnama mu se kruni i topi gospoja-Kajina puslica, na čelu neki umor, a u očima potpuna rezignacija.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kaplar Jovo, uštogljen i prav, mrmolji i miče usnama kao zec u detelini. — Ve-ve-ve-ve ...ke-ke ...Kuja vuku pomokrila ruku ...Eto ti, ispade nešto.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čekaću te. Ti drhtaše. Lice ti pobledelo, u usnama ni kapi krvi ne beše. Gledaše me pogledom kojim htede u dno moje duše da prodreš. Bojala si se.
— Ti si... — protepaš, a usnama, žmureći i ne puštajući me tražiš moje oko! Ali posle, ujutru, kad se probudim, otresem tih noćnih mađija i čari;
Tomči suze navreše, saže se, zagrcnu... Puh! — huknu i sav duvan izlete iz cigare, osta mu samo papir na usnama. Diže se. — Mile... — a ne može da govori — kaži, kapu... šinjel, momak neka... donese u mehanu... Ne mogu ja...
Kostić, Laza - PESME
Na usnama ti plodovi vise pa zar je i tebi zabranjen plod? — Ej! tantalski rode, Fruško tantalico! crvi ga jedu, avetni crvi, a ti
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ISAJLO: Ne znam šta radi. Tek čas ga vidim gdi očima žmiri i namiguje, čas se smeši i miga usnama; čas glavom klima. MANOJLO: Jamačno uzavrila nauka, pa traži odušku!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Nemam na kome da se iskalim. Hoću da se oglasim ljubavlju i da uzbrdo krenem sa pohvalom stvaranja na usnama. ČOVEK U SAMOTNOJ KUĆI Sedim za stolom i držim hleb u ruci, više ne zastirem sto, sedim i pevam.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
dok se razmrdaš, sve će proći. U front! Vršio je smotru prvo narednik. Omalen, a crven, sa razvučenim usnama kao ranfle, pa kako ih ljutito skupi javi se čitav palisad od bora, iznad kojih štrče nakostrešene retke dlake,
Sada se diže Stanoje. Oči njegove su odavale ledenu odlučnost, a na stisnutim usnama se ogledao prkos i inat. — Idem! — reče odlučno. Ćutali smo... Ne znamo da li da mu čestitamo ili da ga odvraćamo.
Verovatno smo šuškali te Aleksandar krvnički pogleda u pravcu vrata, mičući usnama kao da nam nešto psuje. Onda dušmanski pogleda na dete, prema kojem je ipak morao imati izvesnog obzira.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona izvede decu na dvorište, pusti ih da se protrče a sama se stade brisati maramom i duvati usnama, kao da je neki veliki teret nosila. I Gojko pusti svoje đake, pa joj priđe, smešeći se: — Šta...
Ljubica podiže glavu i pogleda ga za časak. Ironičan osmeh, pomešan sa preziranjem, zaigra na njenim usnama. Dohvati maramu, kao da se briše, pa ga opet pogleda i nasmeja se još jače.
kako izgleda kao muž, govori Vlajko, zdraveći se sa Gojkom i gledajući ga ozgo sa visine, sa senkom podsmeha na usnama.
izvesno je od vina... Ali brže !... Ona zinu, podiže ruku i oseti hladan čelik na vrelim usnama... Prijatno je ovo osećanje, ali ona nema kad... Ruka drhće... drhće... ona podmeće i drugu... Prsti se zapleli ...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, tako, bez tuge, oči su mi mutne od neke bolje, duge. I, tako, bez bludi, na usnama mi gorka trulost rudi. Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda, mamim, ali, iza gora,
Budućnost, što mi obeća rascvetani Srem, uzalud je, suzom braka, na Tebe, kanula. Ljubav mutna više na usnama mi ne rudi, nit mi po nesvesti protiču preobraženja.
Jednu čašu u slavu rumenih ruža, što su počele da cvetaju na usnama slavnih pešaka slavne vojske Habzburga. Pijem u slavu smeha Banaćana koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od
Ovu čašu ženama koje nisu prezirale gnojne karanfile na usnama Banaćana, zanemelim od stida i besa. Čašu kapijama, u nedelju, kad zvona zvone i dolaze žene, seljanke.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— reče ministar, pa obori glavu skrušeno i uze se krstiti, šapćući svojim bledim ispijenim usnama tople molitve. Mene, doduše, ne obuze nimalo to blaženo, religiozno osećanje, ali sam se, tek društva radi, i sam
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
mnogo nekake meke nežnosti, neke gotovo ženske bolećivosti, a lice mu vazda beše ozbiljno, i ne vide mu niko osmeha na usnama.
A misao ide sve dalje i dalje, vezujući se za druge, raznovrsnije i blažije misli, Dok se polako na usnama paćeničkim ne pojavi osmeh, i u očima zaigra veseo sjaj... Zaneo se u prošlost...
I onaj večno veseli, živi, devojački osmeh, što vazda treperi na usnama lepe, visoke, tanane devojke; i one sjajne, večno pokretne, velike crne oči, što tako milostivo, tako ljubavno i slatko
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne prekida posao, nego savesno poslužuje i dalje goste, ali jednako gomila jed u sebi; miče usnama, ali glasa mu ne čuješ! Ali kako je sve na svetu prolazno i promenljivo, neće ni Tašula doveka trpeti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— A međ usnama mu, stalno, po sedam-osam eksera, Jer pendže kad se ukiva nema radnje potpune Dok se svaki klinac ne oliže i ne
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I ona je bila srećna, zadovoljna. Obučena u to novo odelo, ugrejana od služenja, sa osmehom na usnama, služila je jednako zagledajući da se ne uprlja u hodu. Ali najgore joj je dosađivao onaj tesan a suviše otvoren jelek.
kako je ta njegova, i ako stara, sparuškana ruka, ipak muška, i zbog toga njoj na mah u oči jurne mlaz svetlosti a na usnama joj izbije dah i strast, i onda se brzo, golicavo izvija od njega i beži. U tom počeše već i gosti da dolaze.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ona ciknu, te potrča k njemu, i on naglo poteče k njoj... Grozota! Mjesto da se usne sastanu s usnama i stopê u topli cjeliv, udari ga nešto studeno, kao gvožđe, i pomjeri mu zube; krv mu pokulja iz usta...
Na licu njegovu ne bješe traga životu. Cura prinese uho k njegovim usnama, da se uvjeri diše li. Slabačko bješe disanje mu.
Dva rumena oblačića, u taj mah, pokriše mu blijede jagodice, a blagi osmjeh zaigra mu na obamrlim usnama. Njoj zadrhta luč u ruci. „Janko, kako si?“ zapita ga, drhćućim glasom.
Dok nije u onome času zanosa šljubio usne k njenim usnama, dokle je nije privio na svoje srce, naziraše blaženstvo u dalekoj daljini, kao kroz koprenu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa onda se braća poljubiše usumit dva puta. Osinjača cjeliva djevera u ruku, a Bakonja prinese k usnama konop kojim se opasuju franjevci.
Tako mi ono reče u snu. I jevo ja potego dva dana hoda. Sad, ako je vra-Brne još duvat, ako samo može usnama micati, neka me pripušti da skinem s duše veliko brime, a, borami, i on sa svoje, jer se ja drugome ne mogu
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U istom trenu: sunce, treći petô! Bosu mi nogu zemlja draška vlaćem. Usnama mičem: daleki dvojniče Da li naše duše još na isto liče?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Bog ti pomogao, Vukašine. Ljut je, prođe Vukašinu, nađe ocu ruku, prosu mu duvan, i dodirnu je usnama. — Mrak je kod tebe. — Vidi se i u mraku. — Vidi se.
U ovoj kućerini žive miševi, sluge, dukati, ti, moja nesreća... I ja... kamen, suv, ništa... Ona miče usnama, ne, one to same čine, ona ne može ništa da kaže od vike, od mirisa vina iz nečega razbijenog, škrbavog.
Među prstima mu je bila ugašena cigara, a pored nogu gomilica zgaženih opušaka. On oseti njihov hladan zadah. Usnama promile gađenje i još nešto: Aćim zaključi da ne može da razgovara sa sinom. Nema vremena da se premišlja.
Bog joj neće uslišiti molitvu. Krstila se ječeći i dugo ljubila kamenu ploču grobuglačanu ženskim usnama, a lice joj je bilo suvo i hladno. ...Neće joj Bog dati poroda. Kako sme da pomisli? To je najveći greh.
— Naučio te neko pametniji od tebe. — Odgovaraj što te pitam! — kapetan se zakašlja od ljutine. Tapka maramicom po usnama i retkim brkovima.
— Šta je s mojim ocem? — Vidim, i tebe još brine prošlost. Nešto kao osmeh minu Vukašinovim usnama. Gledali su se mirno. — Prošlost ne, ali otac svakako.
— Kako ništa ne piše? — Nemam naređenja. — Kapetan podiže depešu sa stola i zagleda se u nju mičući usnama. Aćim se obema rukama uhvati za bradu, vukući u stranu dva njena pramena. — Jok, kapetane!
Pored njene glave zario je svoju u jastuk. Posle se opet nadnosio nad nju i molećivo šaputao otečenim usnama. Odjednom, mučeći se u strahu, počeo je da je drmusa i viče: „Ej, Simka! Simka! Čuješ li?
tukli, bila je mesečina, vran kukuruz do pojasa, leskalo se pole od kukuruzovog zdravlja, video je sinu nešto krvi na usnama. Đorđe je bio gologlav kao sada i nije bio sed kao sada. Aćim vidi da mu je sin sed, iako se mrači u apsani.
Čujte, posle mene ništa živo moje ne Govori on dugo, panduri ga požuruju i prete, vidi mrku mrlju na Đorđevim usnama i oseća da će mu srce prepuknuti od žalosti što nije video Vukašinovu decu. Znao je da ima ćerku i sina.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedva je mogao glavu da digne, ali nije prestajao da brine o svetioniku. — Gori li? — pitao je pomodrelim usnama. — Gori, ne brini! — umirivao ga je dečak, ali bura je divljala, a svetionikovo oko bilo sklopljeno.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
ako sad ih spaziš u daljini Gdje jure s mržnjom i kliktanjem svojim Pusti da i ja prije spazim samrt Neg' tuđi poljub na usnama tvojim! J.Dučić LXIII MOJA NOĆI... Moja noći, kada ćeš mi proći? - Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? - Nikad!
Petoro sedimo: jedna seda dama, Sa sleđenim bolom, k'o drevna Meduza, I jedna devojka, s tananim usnama, Upalih prsiju, i usahlih suza.
Popa, Vasko - KORA
nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova 3 Uznemirena šetaš Podočnjacima mojim Na nevidljivoj rešeci Pred usnama tvojim Nage reči mi zebu Otimamo trenutke Od bezobzirnih testera Ruke se tvoje tužno U moje ulivaju Vazduh je
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sa tim osmejkom na usnama, kroči mladićkim korakom do ubavog hrama Atene Nike, koji se nalazio neposredno uz Propileje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Žena, koja je mrdala usnama i sa nekakvim uprepašćenim izgledom, kao da stoji nad ambisom, plašljivo poglédala u muža, procedi: — Pa mogla bi'
— Dronjo, šta klanjaš? Ne mrdaj, dronjo! On se kruti, uspija usnama, zabacuje ramena nazad, i još se više mršti. — Zašto si na raportu, blesane? I vuče ga snažno za uvo komandant.
Tada knjeginja primi buket, poljubi ga svojim malim rumenim usnama, pogleda oko sebe i kad primeti krivonogog Sekulu Resimića, naslonjenog na čaklju, pruži mu ga, rekavši: — To tebi
sa svojim starim drugom što sedi na vojničkom sanduku uz njegov krevet, čupka brkove i smeška se svojim podrugljivim usnama. — Evo ti na: niko se ne trudi da razume ovog čoveka. Samo onako tek da se kaže: zašto si plakao?
toj zakržljaloj deci svojih drugova (sretnih što su sklopili oči) koja štede svoje bedne živote, imaju još osmeha na usnama, pored svih nesreća, i ne uviđaju sav strahotni zamašaj grozne katastrofe.
primi toplomer iz njene ruke, a kome ona, svojeručno, svakoga jutra prinosi kašičicu izlišnog leka drhtavim, strasnim usnama. Ali francuska je to krv, nesrećniče, ona je francuskog porekla, ti to i ne znaš, a ja sam se raspitao...
Fiziološki, Grk je saraga-čovek. Mrtvačka glava u modrocrnoj koži, sa dve „špenadle“ na usnama, to je tip grčke glave isušene, bezizrazne, beskrvne. Kao koleričan leš, sav je crn i sparušen.
I ljubi mu rumenim i vrelim usnama čelo koje se vedri. A kad se rastanu, o, nov život koji će doći ispuniće njen, sav od slatkih uspomena na neobičnu
i topla, gusta krv tekla mu je iz usta pa slazila niz bradu na razdrljene, rutave grudi koje su ga bolele, dok se po usnama bila zgusnula i usirila.
Njemu silno odlaknu. I kad se ona, sa izvinjenjem na usnama i nešto zbunjena, pojavi na vratima, on hitro skoči pa joj pođe u susret.
On je bio visok, neiskazano mršav, sa crnim pokvarenim zubima među kojima se videla i dva tri zlatna, usnama i prstima požutelim od duvana i gumom na inače neviđeno visokim potpeticama kao ćilibar žutih cipela.
On primeti tvoj pogled, shvati ga brzo pa se nasmeši, a ti osta začuđena: otkud je na onim oporim usnama moguć osmejak? Reći ću ti, mila, o tome osmejku.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Unišlo je u sobu nešto lepršavo, bijelo, sa žutim leptirom osmijeha na usnama. Prišla je mom krevetu — koračanje joj se nije čulo, tek sam čuo kada je cvoknula staklena zdjelica s kompotom o ploču
rođenja i ispraćaju pokojnici do grobova; u njeno ime odlazi se u smrt s bojnim pokličima i umire s krikom radosti na usnama.
Otud podmukla igra neprepoznavanja među nama: njegova mazna ruka na mojoj kosi, i moj smjerni osmijeh na usnama uz ocjelni odsjev u očima. S posljednjim tračkom nade obraćao sam se prema bakici. Ali ne!
Popušta zažarenost na licu i sparušena vrelina na usnama. Grižnje se ućutavaju, jetka osjećanja tupe. Jenjava grč htijenja, mekšaju obrisi nasušnoga.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Kada je ovo izgovorio, na njegovim usnama je zaigrao blažen osmejak, pun pravog irskog humora i ja sam znao da je hteo da me na fini način podseti kako se on
- Kosta, moj verni mužu, dovela sam ti sina tvog koga si voleo više od svog života i čije je ime bilo na tvojim usnama kada si poslednji put udahnuo život. Primi molitvu njegovu.
- Kosta, moj verni mužu, dovela sam ti sina tvog koga si voleo više od svog života i čije je ime bilo na tvojim usnama kada si poslednji put udahnuo život. Primi molitvu njegovu.
Njeni bezbrojni cvetovi traže, usnama punim žudnje, životni poljubac nebeskog mladoženje, jarkog sunca. Miomirisan dah ovog divnog mladoženje ispunjava vazduh,
Miomirisan dah ovog divnog mladoženje ispunjava vazduh, deleći poljupce po usnama svakog cvetka u veselim i svečanim voćnjacima i po sočnim pašnjacima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Svi njegovi drugovi bili su jači i slobodniji. Dok je progovorio, pojavio se na drskim usnama jednoga od njegovih drugova podrugljiv smeh: on je govorio pokvarenim narečjem.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i 1927. godine: „Čas obnove“, „Sunčane lestvice I“, „Sunčane lestvice II“ i „Sa svetlim poljupcem na usnama“. Tako, na primer, u pretposlednjoj strofi pesme „Sa svetlim poljupcem na usnama“ nalazimo dramatičan prizor izmenljivog
Tako, na primer, u pretposlednjoj strofi pesme „Sa svetlim poljupcem na usnama“ nalazimo dramatičan prizor izmenljivog osvetljenja na večernjem nebu, pri čemu je samo veče personalizovano (zastane,
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Papa! XIII ANKA, ČEDA ANKA (gleda za njom iznenađena. Zatim prilazi ogledalu i, kvaseći prste na usnama, doteruje obrve i udešava frizuru). ČEDA (dolazi spolja): E, a šta vi tu na ogledalu radite?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
joj se beše slio na očne kapke, u krupnim kapljicama, ona se nije više micala, ni budila, dodirujući svojim pomodrelim usnama i nozdrvama svetlost dana, isto tako neosetljivo i nečujno, kao i bela peć, kraj njene postelje, kao i njena stolica, sa
]”. 385 Nabrajanjem potankosti koje junakinja više ne opaža (dodirivanje dnevne svetlosti usnama i nozdrvama, promene boja na stvarima, pa u tihom zujanju insekta pojačavanje baš pri kraju, kad se završava, itd.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Divna moma, jeste, anđô pravi, Lepše niko nit’ vide nit’ sneva, Rajska radost kroz lice joj zrači, Na usnama ljubav se osmeva.
Miljković, Branko - PESME
od krvi dozivala drugu obalu na kobnom žalu stajo narod i plako o jao jao vama duše uklete s balsamovanim rukama i usnama od krvi videh videh videh čuh i padoh mrtav o Aheronte Aheronte sve strane sveta stiču se na tvojim obalama.
Krakov, Stanislav - KRILA
Jedan nemarno držani šlem pade, i zveknu o kamen. — Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše. Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom.
Kraj njega je neko krkljao u ropcu. Video je samo krvavu penu na usnama toga lica kraj sebe koje beše crno kao nekog davno pogrebenog. Sklopio je oči. — Daj toga sa nogom.
Vlažni mali poljupci ostajali su kao trag sladostrasnog puža po njemu... ustavljali se na usnama, koje su pile... Okolo je sve bilo plavo i hladno. Bora je slušao nerazumljivu priču vetra i zujanje elise.
Ali su major i dve sudije kraj njega znale da je dužnost vojnih sudija ubijati, i zato su im se već na usnama urezale reči: — Na smrt.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Izgledala je uistinu čudno, sa tamnim kosama, očima i usnama, posred ovog neprirodnog belila. Izgledala je čak pomalo i smešno jer je podsećala na cirkuske pantomime, zatim na
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pored njega je kao senka išao njegov mladi nećak. Bled kao krpa, sa poluotvorenim usnama i sa nekim bolnim užasom na licu. Ovaj nakresan starac i ovo prestravljeno dete! Obojici kao da nije bilo mesto ovde.
Činilo se da svakom od njih zamiru na usnama ove reči: — »Ono vajde nema od celoga ovog našeg posla. Možemo mi i svi izginuti, pa opet ništa neće pomoći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— On steže moju ruku. — Mnogo sam se plašio za vas... Ali, hvala Bogu. — On povuče moju ruku svojim usnama. Trgao sam ruku i poljubio ga u čelo. Gruji navreše suze u oči: — Hvala vam... gospodine potporučniče...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Digde l’ ruku da t’ upita šta želiš od grudi Njenih, kaži: Vernost koju česni hrane ljudi. U smeju joj na usnama volju ti primeti, Bude l’ dobra, tad pomisli da si već na meti.
U to doba pred njom bilo Momče mlado golobrado Sa usnama rumenijem Od crvenih jagodica. Kad su klekli na jastučić, Usta ustma približili, Pomislilo Cvet-devojče Na
Puno srce nikad ne traži reči, ove se Rekom liju, kad grud čuvstva odgati svoja. Tako i meni srce usnama ulije život, Niko ne može drugi doći do reči lako.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Svetlosti! Dušo! Jelisaveto! Zbogom!... JELISAVETA: Još živi on — Na usnama se ledi poljubac... Zapali sunce! Mrak! Ponoć! San! U Veneciji svakad je dan... Puštaj me! Idem!... Ko, starče? Ja?..
Bojić, Milutin - PESME
moje usne za usnama žedne, A izmrvljen mozak traži smrt u bludi: Dršćući te grlim rukom što sva peče, Propinju se tebi ispucale usne,
spomena spava u tome koralu, Što čas bled, čas modar, čas krvlju preliven Čuva jedan sonet na dnu duše skriven: Na usnama tvojim spomeni se jate. Na njima odsvirah poljubaca skalu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
ZORA Nej, na belom konju zori mi zora i devojka. Stani ne mini, orosi ovu žal. S golubicom bi da zaguče. Usnama pupolj u cvetanje mami, nedrima trešnje u zrenje. Stani ne mini. Kadifli, gle, moja dolja.
Zarukavlje ti vezla Tri leta bez počinka. Gde iglom prodenula, Usnama celivala, Drago le drago. PESMA NEZNANCA (ІІ) San li je nečisto li, šta mari, Ne žali, Bože, moju dušu, ne budi
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ko nam brani? — šapnu žena savladana, unesavši svoje pomućene oči u njegove i tražeći drhtavim usnama njegove bijele, čiste zube. I, podavši se slasti, upilji svoj pomućeni pogled u njegove oči...
— Ne brojim ja onakova viđenja, već ovakova ..... i čisto dršćući od uzbuđenja prinese svoj obraz k njegovim usnama. — Rade, poljubi me! — moli ga... —Nećeš, nije te briga za me, — odgovara žena za nj... A imaš i pravo... Ubij me, Rade!
duge trepavice, i taj pogled iz noći uprt je u nj; časom smiren je i upokojen mladićkom slašću, i rađa se osmijeh na usnama — sjetan zamirući osmijeh! — Kate! — šapne u noć i same usnice kupe se da poljupcem izraze slatki osjećaj.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dodirivala je usnama, lako i nežno, moje brazgotine na leđima. Ponovo je dugo i neutešno plakala, ovoga puta zbog mene. Sve se ponovilo.
Neprimetno mi klimne glavom, prinosi putir usnama i otpija dva kratka gutljaja. Čak ni u ovoj sanjariji ne usuđujem se da ga pogledam, osećam kako su mi se jagodice
Gorčina je otrovala radost, žuč se razlila po zgrčenim usnama koje se otvaraju samo zato da bi puštale napolje rogobatne, grube, uskisle reči.
Pa onda ono bledo detinje lice sa ispucalim pobelelim usnama od groznice, pa one krupne suze koje se kotrljaju jedna za drugom niz ukočeno lepo lice materino, pa onda ona jabučica
Ilić, Vojislav J. - PESME
i sada često, kad te kroz noć gledam, Ukažu se ljudske gorostasne seni: S razmrskanim grudma, sa čelima bledim, I usnama hladnim u krvavoj peni... I ja slušam šapat nepojmljivog zbora, Šapat koji tiho umire i tone...
Na trošni spomen ona spušta glavu, A povetarac leluja sedu vlas... Srce se stvara u kam, duša ledi, A na usnama izumire glas I samo suze teku...
Ta to nije teško to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero. Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
i odobrio moju želju da posetim slavnu aleksandrisku školu, a sa sobom povedem i svoga, mladog pratioca sa rumenim usnama.
i to mi je bilo dosta, jer sam osećao njeno toplo bilo, kao što sam ga osećao i na onom isečku rukavice, pod svojim usnama. A sada uživam prirodu u ovoj njenoj nesakrivenoj lepoti.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas kapke povijam Lice orem ništa više nemam Prekoračili ste prag nebesa Usnama bosim sledim vam bulke Pusto meso ludi na meni Napušta me napuštam ga Grudi razbijam šta će mi više Vodi me živi
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono ja što je niklo iz prvoga moga osmeha prošlo je kroz život sa osmehom na usnama, gledajući sve oko sebe veselim pogledom i vedre duše.
Treća je bila devojka od porculana, vrlo svetlih očiju i sa osmehom na usnama. Ona je uvek stajala uspravljena, naslonjena na zid.
razne stihove, da čitam očenaš, da brojim do pet stotina, ali sve to nije pomagalo, reč natrčak mi je lebdela na usnama i jednako sam je šaputao.
Meni se prvi poljubac učinio kao čaša penušavog šampanjca, od koje na usnama osetiš neku slast, zatim ti uzavre i uzbudi se krv, zasjakte ti oči i zamuti glava.
— E, zar drukče, to nisam znala! Pa kako se drugače zove? — upita ona smešeći se više očima no usnama. Ja se za jedan trenutak domišljah, najzad prelomih i odvažih se: — Taj osećaj se zove ljubav! — Tako dakle!
Eno je i zloba, ukusno i lepo odevena, ljubazna i predusretljiva, sa jednim toplim osmehom na usnama i mačijim pogledom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Možda su i one bile prinuđene — govorio je ozlojeđen potpukovnik Petar, obuhvatajući usnama svoje crne brkove. — Ali, gospodine potpukovniče, to je poniženje.
Osmeh nam zaigra na usnama. Dohvatili smo telefone da obavestimo komandante pešačkih pukova. A oni će na nekoji način dostaviti vest i poslednjem
Petrović, Rastko - PESME
153 SA SVETLIM POLjUPCEM NA USNAMA 155 BITINSKI PASTIR 159 PONOĆNE DELIJE 164 PREVODI 166 PIJANI BROD 167 RUKE 171 PESME RANE
Evo proleća, naše reči listaju, Na svim usnama usklici su ljubavi, Po svoj se zemlji mlade vode blistaju, Za plugom čovek tad juri po dubravi.
SA SVETLIM POLjUPCEM NA USNAMA To, to! Umreti; nikada više ne živeti! Nikada! Ovu ljubav sa očiju skinuti, početak ove misli, ovo disanje; Ptico,
bude natopljeno: O, tada tek, ko u san, tonuti u smrt iz beskraja, Tonuti, tonuti, za večnost, sa svetlim poljupcem na usnama.
Šantić, Aleksa - PESME
Na izlaz vrata — o bože, ko tu stoji! To beše draga, što je na vrat'ma bila, Na usnama joj bol, na čelu brige tama; Da nazad idem, znake mi rukom daje. Opominje li me, ili se srdi na me?