Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I, malo-pomalo, taj šušanj i ta cvrka navukoše mu tvrd san na oči, kao zastor neki, te mu usnu i telo i duša... Dugo je tako ležao... Probudio ga je glas jedne sovuljage što beše na drvetu, više njega.
Žene ih izuše i opraše im noge, onda hajduci odoše na legalo. Nasta tajac i tišina. A, zamalo, sve usnu dubokim snom... Zora tek počela ruditi, prvi petli zapevaše, a Katić s Jovom bahnu pred kuću. — Gde su?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Lako se naljuti; natušti se, griska donju usnu, desni brk suče i izdiže ga naviše, veđe mu se sastale na čelu, a one crne oči sevaju. Jao!
Odem sestri u sobu. — Sešo, da nisi ti uzela njenu sliku? Ona mrdnu glavom, turi donju usnu u usta i gledaše me pitajući da l' se srdim. — A što će ti, sešo? — Pokloni mi je — reče ona.
Afrika
Dok koračaju, one, zabavljajući se, uspevaju da jezikom sasvim uvuku ovaj štapić u usta i da ga ponovo prometnu kroz usnu. Njihove su lubanje sasvim izbrijane: one su plašljive, zbunjene i divlje.
I oni buše donju usnu da bi u nju uglavili bradu od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni
Star je, krezub, sa dva jedina zuba koja prelaze donju usnu i samo što nisu ispala. Na konju je ipak vrlo prav, dostojanstven i razigran; zove se Bansumana Tofana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U Rumi se govorilo: otobolio usnu kao logovski am. Ovde, međutim, na putu u Kijev, taj treći konj vukao je, kao i ona druga dva, besno.
Teodosije - ŽITIJA
I tako slatko u Gospodu usnu sveti starac, predavši dušu svoju Hristu Bogu, koga iznad svega zavole. A ljubljeni sin pripade na svečasno lice očevo,
Prizrena, više sela po imenu Koriša, na toj gori zastadoše da se odmore od napornog puta, jer sestra njegova iznemože i usnu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Umoran od vina i teške perike, bio je opustio donju usnu, izbledeo, kao neka baba kojoj se smučilo. U sebi, on je već sastavljao izveštaj o svom neuspehu, istim oštrim, čistim
I kosu meku i svilenu, što je bila počela da sedi, nije mogla da zaboravi, ni rumenu gornju usnu njegovu, što mu se trzala, pri osmehu.
Radičević, Branko - PESME
119. Udri plamen o plamena, Upi s' usna u tu usnu, Ne zna usna od vreme(na), Sve joj s' čini, sad tek kusnu — U zaborav tako staše, Dok se jedva ne rastaše. 120.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pogledah zato starca saučesnički i čvrsto zagrizoh usnu. — Šta, mislio si kazati: nema ih, neću ih naći, sažaljivo zaškilji starac. — Ništa ti, druže, ne brini.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Osećao sam kako drhti i sve me jače steže. Zaplaka se i sestra, valjda što je videla od majke. Otac je grizao usnu i sa mukom se savlađivao. Onda se obrati majci. — Dosta, budi pametna. Šta buniš dete...
Aleksa prikopča prste kao da bi hteo da savlada svoje nerve, a zubima obuhvatio donju usnu i s napregnutom pažnjom očekuje... Možda smrt, a i mm svi ostali. A onaj jauče... Sad će, sad...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
omirišeš je pa priđeš šepteliji, zagrizeš onako na grani, pa osetiš kako ti usna za usnu prijanja a kroz grlo prolazi sama medovina. Sit si, trbuh hoće da se provali, pa opet štrpkaš.
« Naiđe na njega neka plašnja, on se uzvera, ujede se za usnu i prošapta: — O, Bože, šta da se radi?... Tamo u »Trbonjinoj pivnici« čujaše se svirka i galama; on beše gotov da
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I Sofka jednim pogledom ispod očiju odmeri sve. I pošto svoju donju vlažnu i vrelu usnu stisnu, da joj se gornja kao i obrazi uzdigoše, nadmeše, povede kolo. Ali kako! Znala je da je noga neće prevariti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (Ps. 150, 2) I ovo rekavši, odmah, prebožastveni duh svoj ispustivši, usnu u Gospodu. A ja, pavši na lice njegovo, plakah gorko dugo časova, i ustavši, blagodarih Bogu što sam takav kraj video
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda zastaje malo, sa rukama na leđima, i grize gornju usnu, pa posle desnom rukom nastavlja da šamara po levom obrazu kad burma zazvekne po zubima ili zakači za dugme od
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A ti čini što znaš.... Stanka steže zubima usnu, pogleda ga nekako u koso, neobično... i taj pogled ne obećavaše nikakva dobra...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' počeh voleti tvoju usnu meku, Crvenu i lepu k'o plamen požara; I sve što je s tobom, i tugu daleku, I još tvoje oči, ta dva oka stara, Uzeta
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
intonacionu tenziju: „I kosu meku i svilenu, / što je bila počela da sedi, / nije mogla da zaboravi, / ni rumenu gornju usnu njegovu, / što mu se trzala, / pri osmehu”.
Miljković, Branko - PESME
kako vešto svira Šupljinu frule iznutra i pepeo dodira Sluh sažet zvezdom uspomenu zgusnu Prepriča rosu i nevericu usnu Mameći sene iz svirale prazne Iščezlim danom. Jao, reči razne Isto znače.
i meseca LjUBAV POEZIJE Ja volim sreću koja nije srećna Pesmu koja miri zavađene reči Slobodu koja ima svoje robove I usnu koja se kupuje za poljubac Ja volim reč o koju se otimaju dve slike I sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra Cvetove
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dok koračaju, one, zabavljajući se, uspevaju da jezikom sasvim uvuku ovaj štapić u usta i da ga ponovo prometnu kroz usnu. Njihove su lubanje sasvim izbrijane: one su plašljive, zbunjene i divlje.
I oni buše donju usnu da bi u nju uglavili bradu od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni
Star je, krezub, sa dva jedina zuba koja prelaze donju usnu i samo što nisu ispala. Na konju je ipak vrlo prav, dostojanstven i razigran; zove se Bansumana Tofana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kada je privedoše stolu, frknu i jedno uvo isturi napred. Sergije je gleda zadivljeno i ljubi. „Fikus“ otomboljio donju usnu i sigurno misli na „Ružu“. Sima i Pera pipaju joj žile na nogama.
Onda se obrati vojnicima: — Gde je narednik Dragan? Jezivo ćutanje. Komandir se ujede za usnu i lagano obori glavu. — Valjda će naići — reče neko bojažljivo. Na ulazu pojavi se još jedan naramkujući.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Videvši mnoge narode, gradove, I škole, nrave, svojemu narodu na Stokratnu polzu, srebrovlasi, Mili Obradović navek usnu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I stopom to, i skutem, vrelini vreo, usna kad usnu ispijajući prokazi, na kraju nestati ceo, al’ proklijali trazi. 5 Hodim, jer hodilo tuda.
I stopom to i skutem, vrelini vreo, usna kad usnu ispijajući prokazi, na kraju nestati ceo, al’ proklijali trazi. VEST 1 Zaplávi na krila žar.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Predveče je njegova upornost morala proći kroz iskušenja izvan granica ljudske izdržljivosti. Stezao je škrbinama donju usnu, kolutao očima, znojio se, tiho ječao, slao očajničke, molećive poglede prema dnu kubeta.
pogledala niz reku, prema njemu, dok je on i dalje, okrenut leđima, zavirivao po plićaku, suzila oči, ujela se za usnu, okrenula se i otrčala istom stazom kojom je i došla. I on se najzad odlučio da se okrene. Ali, bilo je odveć kasno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svi smo se prilepili za zemlju. Jedino je ostao potpukovnik Petar i grizao donju usnu. — Ah, strašno! — progovori Luka, pa se obrati potpukovniku Petru: — Ja mislim, nije preporučljivo da se pravite
Vojska je promicala pored nas. Kao da sam mu pozledio neku ranu, komandir je obuhvatio zubima donju usnu i namršteno gledao preda se. Onda se prenu: — Nije mi do topova...
Sa njim je zamro i Aleksandar. Kažu, ostao je presamićen preko topa. Komandiru navreše suze na oči. Zubima obuhvati usnu. Kao da bi hteo da zaguši uzdah bola. A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo...
Nastade mučna tišina. Komandant spusti durbin niz vrat, podbočio se rukama, obuhvatio zubima donju usnu i napregnuto iščekuje. Čuje se glas: — Alo, šesta?... Je l’ me dobro čuješ? Pa nemô, bre, da dremaš!...
Petrović, Rastko - PESME
Zatvaram oči, grizem donju usnu, udaram zubima o zube, zabadam nokte u dlanove: i postepeno padam u misticizam, sa nešto sumnje i podsmeha.
Oslobođen videh kružna slivanja da pokreću I ovu umornu moju usnu, da s njom i zenica mi sana Od ponoći već shvati Čas nenadmašnog ganuća!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čim devojče počne da grize donju usnu i terzija joj počne da meri i šije fustane — ona je za udaju; a dečak, čim počne da krivi noge i nakrivljuje fes na
I kako je ova bila koketna, pouzdana i ponosita sa svoje lepote, bilo joj je užasno krivo! Ujede se za usnu jer joj se učini da će Mane još moći lako pomisliti da se ona za njim okrenula i njega da je gledala!...
Nije znala ko joj je u taj par crnji — Manulać ili ona fukara Kalina!... Silno ugrize donju usnu i još silnije stezaše za ruku Genu, drugaricu svoju, na koju se od silna derta i kara-sevdaha naslonila...
— Ama doma li je? Nije iskačala nikud? — zapita tetka Taska, a uprla ispitivački pogled u Tašanu i donju usnu isturila kao ćepenak. — Zašto me pa gledaš tol’ko?! — pita je začuđeno Tašana.