Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Verujte... — Zar je baš nikad niste okusili? — Taaa, nije baš da nisam... Jesam, kol’ko se sećam, samo kao utuk, samo posle šljiva... pa znate, samo u celi da predupredim groznicu...
Baš ti to nije ni najmanje lepo. Hahaha! O, ženo, časni te utuk’o!... Koliko je lepša slika u pop-Spirinom domu. Koliko je više hrišćanske skrušenosti i pomirljivosti pokazala gđa
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Pošto je crna boja dobar utuk protiv demona, deci se kao opasna daju i sledeća imena: Vranko, Vranča, Vran, Vraneš, Vranoje, Mrkša, Mrkoje i sl.
Ova drva, kao magijski moćna, predstavljaju dobar utuk protiv zlih sila i uroka.¹¹² Takođe je važno, veruju na Kosovu, da kolevka bude načinjena od jednog drveta — daske.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
(J. Hadžić: Utukъ, ili Odgovorъ na Odgovorъ na Sitnice Єzыkoslovne, 1839; — Vukov odgovor na Utuk G. M. Svetića, 1843; — J. Hadžić: Utuk III Єzыkoslovnый. O єzыku i pravopisu srbskomъ, 1846; — V.
M. Svetića, 1843; — J. Hadžić: Utuk III Єzыkoslovnый. O єzыku i pravopisu srbskomъ, 1846; — V. Karadžić: »Utukъ III єzыkoslovnыi odъ M. Svetića,« 1847.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Znaćeš kad vidiš ko će joj biti muž. Beg sebi traži zeta koji će, prvo, tebi da bude na utuk, i, drugo, koji će ga pred sandžakbegom podupreti. Možda čak i pred vezirom!
Lalić, Ivan V. - PISMO
1989) VI ŠAPAT JOVANA DAMASKINA Oprosti, majko sveta, oprosti Što skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim magnovenju Te jedne noći koja svetlost zrači Iz svoje senke, iz najgušćeg
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
pobude već u oba slučaja zato da bih trećem nešto dokazao ili opovrgao, u nekoj relaciji s tuđom insinuacijom i kao utuk na nju. U tom raskolu, našao sam da je još najbolje tjerati dalje kao i dotada: tako je, bar izvana, stvar ila spasena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Skupljene gramatičke i polemičke spise, Bgd 1896, III, 118—9, u svome odgovoru na Svetićev Utuk, godine 1843), pisao ovako: „A oda ona Mušickoga postala je ovako: u manastiru Šišatovcu jedanput (1816) za ručkom
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ima jaku demonsku snagu. B. t., ubrana u Međudnevice, siguran utuk protiv veštica (Karadžić, 3, 1901, 188); zbog toga se meće i u amajlije (GZM, 4, 145).
B. dejstvuje kao siguran apotropajon. Garom od b. pravi se novorođenčetu krst na čelu, kao utuk od babica (SEZ, 45, 1930, 42; 184); ili mu se b. meće oko glave (»da bi spavalo«, SEZ, 16, 1910, 171).
»Petolista« d. spominje se i u brojanici koja se govori na poklade (ma koje) pred spavanje, kao utuk od veštica (Karadžić, 2, 1900, 100). Za sejanje i košenje d. važe ova pravila.
granja na blagoslov u crkvu, pa se onda meće u sobu ili na kućni krov, i u slučaju nepogode baca u vatru kao utuk za grom (ZNŽOJS, 7, 183; 18, 73; 13, 34). D. se grančice nalažu na »živi oganj« (S.
ŽALFIJA Salbeі (ѕalvіa offіcіnalіѕ). Žalfija, kadulja, slavulja, pitomi pelin (Šulek). Ona je utuk protiv zlih demona.
daemonіѕmo, 71 id; Stemplіnger, Antіke und moderne Volkѕmedіzіn, 10 id; Samter, Geburt, Hochzeіt und Tod, 59›): sličan utuk protiv mrtvačkog demona imamo i u jednoj srpskoj pripovetki tipa Lenore (‹BV, 22, 1907, 91›), upor.
takođe i utuk protiv demona sna (i smrti) u pesmi o Gilgamešu, XI, v. dalje ѕ. v. Pšenica. Još u nekim slučajevima dovodi se k.
Naročito je k. poznata kao utuk protiv groma. Kao što se Tiberije, kad zagrmi, kitio lovorom (»quod fulmіne afflarі negetur іd genuѕ frondіѕ« ‹»jer u
K. kolač (od koga se jedna polovina zakopa u njivu prilikom oranja) utuk je protiv grada: njime se mahne tri puta prema gradobitnom oblaku, i naredi mu se: stu! ili: natrag! (SEZ, 17, 15).
L. se često upotrebljuje pri vračanjima. Uoči Đurđevdana pomeša se laneno seme sa pepelom i posipa oko svoga tora, kao utuk protiv onih koji hoće da stoci oduzmu mleko (»kad ovo prebrojio, tad mojoj stoci učinio«, SEZ, 17, 579).
LESKA Haѕelnuѕѕ (coryluѕ avellana). Leska; plod: lešnik. Reč je zajednička slovenska. L. je i siguran utuk, naročito od groma i grada. U l.
3. O. se bere na Biljani petak (Karadžić, 3, 1901, 121). On je, i kao lek i kao utuk, toliko jak da se mora upotrebiti i druga (izmišljena?) travka, odumiljen, koja će ga neutralizovati (Sofrić, 171).