Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kmet se pomamio: Živog ili mrtvog! — dere se on. — Živog ili mrtvog, moja glava carevu plaća! I učas, kao nekim čudom, svi neodoljivo zaželjaše uhvatiti učitelja i oteti mu Maru.
Radičević, Branko - PESME
E je taka plena zadobio, Skače, uče, vrti se i kreće, Ali učas evo loše sreće: Preko jera nekakvog posrnu, Pade nice o zemljicu crnu, Pruži ruke da se ne ubije, A da glavu divnu
Izdirala, pa onda kud koja, Utekoše tičice ubave, A neka i, vesele im glave! Tek glavate što nestade kuge, Ali učas eto tice druge, Jedna — druga — baš čitavo jato, Ali jato, brate, umiljato, Sve slavuji sa Drine i Save, Sa Neretve
Al' učas lati g' uspomena neka, Pa zlato svoje turi od sebeka, Još okom tužnu nemilo preseče. To mutno oko njojzi 'vako reče:
On mozgom nešto tamo-amo kreni, Pa sada bledi, a sada rumeni. I učas, ne znam što mu na um pade, On grootom se tu smejati stade, Pa jošte reče: „Da srećice klete!
mu sretna pade, I lep joj se zače danak, Kakav dosle još ne bio, Kô najlepši kakav sanak, Ma se brzo izgubio; Učas nesta luče medne, Pritiskoše tmine ledne.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Sad, sad!... Evo! — Čuo bi se Dimitrijin oštar glas iz neke kuće, makar na kraj mahale. I učas bi se on ukazao gde ide trčeći, smejući se i gledajući milo I ponizno u onoga koji ga zove.
— Ne, gospo... o...! — Jeknu Dimitrija padajući. Kola se učas izgubiše, a Dimitrija ostade na putu. Sunce ga je peklo, mušice naletale na nj a on se nije ni micao.
— Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište. Učas počeše dolaziti i ostale iz cela komšiluka.
prostrana polja, blage udolice, reka i potoci s visokim topolama i gustim vrbama, sve se pokrenulo, kao dahnulo, i učas se osetio onaj tih i kô balsam noćni miomir.
— Voda došla, a ti? — trže je muževljev glas. Učas beše dotrčao Jovan, radostan što je jedva doveo vodu. Ali kad spazi kako ona nije pazila niti otvorala brazde, da bi
Do zore piju rakiju, kite je i oblažu novcem, svoje žene biju i teraju iz kuće radi nje.) Učas se sve promenilo. A i u vazduhu kao da struji neka golicava raskošnost i izobilje.
Izgledao je i bio uvek miran, tih. A ovamo učas, ma za šta, planuo bi i bio gotov na sve. I, kao da nije nikoga uvažavao, cenio, a najmanje nju, svoju ženu, Anicu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Dotiču mi čula kadencu kosa, rukovet kraguja.) Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja jer mogu, učas, šume da oneme, da bude zbrisan jezik čavke, kreje, da vidik zastru krljušt i peraja; u škrgut može da se zgrči
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Znâ sam ja, znâ!... Škembo, Kriva, Galica, pa i Čmanjak, koji se uto bješe probudio, povedoše se za roditeljima, te učas nasta plač i ridanje u domu Kušmeljevu. Bakonja skoči. — Prikinite,... ja sam poslom došâ!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U njemu zadrhta srce od radosti i već se naže da ju poljubi, ali se sjeti tetinijeh riječi. Učas zgrabi i djevojku i zlatan poplun s njom, pa bjež̓ natrag, dok dođe do svoje tete.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Lako ćemo. Dužan neka plati! — prekide ga on. — Pa naš će Đovanin to učas srediti! — i obrati se mladome dnevničaru koji se je često tužio na silan posao, jer da mora da i osude izdaje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas... I strahom srce učas se pritaji Gledajuć mutno na jesenji dan Ah, šta su snovi i beskrajne želje, Kad život pada kao tihi san!... 1880.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Graja raste. Čovek, pošto je od straha ćutao, voli da viče i govori više nego što treba. Deca učas načinila od novina čamce, i ciče od radosti kad se neki čamac suviše promoči, oteža, polegne, i bujica, iako već