Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dobro si učinija, Jerkoviću! Ako te tuže ne boj se, izvući će oni deblji kraj... Izlazite odma, ili ću sad ka gvardijanu.
bum! odma po sridi svete oce i korabljice! Valaj je dobro učinija što se očistija odavlen, jer da se opet navrati, napipâ bi ga nogom di je najpošteniji!
Ostali fratri otidoše ka gvardijanu. Dugo su tražili Bukara. — A ko zna da nije on baš i učinija sav ovaj pokor! — veli Dundak svlačeći se. Govedar mu vezivaše haljine na jednu motku.
je onda žarija i palija — reče knez u zanosu, prihvaćajući ponuđenu mu bukaru, pa nastavi: — Ali ja sam i sâm ništa učinija, čega se ne bi postidija ni vaš Bukar. A čisto mi ne biste virovali da vam to stanem pripovidati!
— Je li to, šta si sam učinija, bez strica? — zapita mlinar. — De, to nam pripovidaj! — To, to — rekoše svi, i Dundak. — Iđem ja iz grada.
A šta su bacili krivicu na druge, to bi bolan i svaki od nas učinija. I najposli, znaš šta ću ti rići? Neka svak turi ruku u svoju škarpelu, pa će naći u njoj mrvica! Ti me razumiš dobro!
Dite pane mrtvo. Ja ga odnesem do bunara, nedaleko od vinograda i bacim ga u nj. Ni to se nije doznalo da sam ja učinija... — Ma zašta si ubija čovika? Zašta si ubija dite? — pita Brne, jedva došav k sebi.
— Zašta? — ponovi Pivalica spustivši ruke niza se. — Zašta? — Da, zašta? Šta ti je učinija oni čovik, ono dite, oni drugi čovik fratar i tvoja žena? — Ništa, pri bogu; nisam ni poznavâ one ljude.
Tetka izađe. — Ma je li istina, oče, da je vra-Brne ozdravija u jedan ma? Da je bog učinija s njime čudo kad je ispovidâ onoga čovika? — pitaju seljaci. — Jest, braćo! Bog uvik čini čudesa nad dobrim ljudima.
U početku desetog časa „učinija bi dvanajs šetnjâ“, kako on to zvaše, i popio bi polak čašice rakije sa lincurom; u početku jedanaestog učinio bi
Kâ što vam reko, učinija mi je zvaće za sto i pedeset talira glavnoga, šta mi je zajmija prikolici, i za trijest talira dobiti.
(I ona je o tome buncala!) Ti bi to učinija, ali bi se pokaja posli nikoliko miseci. Ne znaš ti kako je teško živiti! A šta će faliti ako ti nju lipo udaš, kâ što
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bi li virovali! „Plati“ , govori, „koliko bi sada valjalo” — i ja s njim učinija drugo pismo — za dug od sedamdeset fiorina...
— Ti si ovoj dangubi uzročan. — Evo ti ga na! Da sam ja uzročan? Krivo je vino, viruj! — Ma da sam ti ča učinija! — javi se, gledajući preda se, Rajića sin Joso. — Zar sam zna ča činim? Smelo me: sunce, vino, trud...
A sada, vidićeš ga, pravi gospodin; zovu ga šjor, a i pravo je kad jema! Govoru da je učinija prišli' dvadeset hiljada fiorini ... — Biće ovaj što ide, — reče Ivo, obrnuvši se k ocu i ostade na vratima.