Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata. Mene bi stid. — Izvoli! — reče Joca. — Hajde ti napred! On uđe. Uđoh i ja. Za nama njegov asistent, pa onaj momak. Zatvoriše vrata. Video sam jednu veliku, svetlu, visoku, čistu sobu.
A ono tamo daleko pred njima, da nije ono Joca doktor?... Čudno sam se osećao kad uđoh u sobu i videh mamu u onom svečanom raspoloženju kao kad priča: „A šta ja tebi, more, rekoh, a?
Ona odmah skoči i otpoče svirati. Ja nisam slušao, mislio sam na naš razgovor, onda odoh u našu zemlju, onda uđoh u svoje Valjevo, pa u svoju kućicu. Tamo je bilo sve tako tiho i tako prijatno.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I to krajnju, blizu groblja koja je u isto vreme bila i kasapnica i bakalnica i sve što treba za celu tu maalu. Kad uđoh, iznenadih se. Pored kasapa i ostalih pijanih momaka zatekoh i njega. Uhvatili ga i ne puštaju.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— ču se besno groktanje i zatim pucanj puške. — Unutra! — viknu mati bojeći se da mi se štogod ne desi. Uđoh, stadoh. Čudna i teška tuga obuze me. Mati spremaše večeru jednako pričajući o tebi. Počesmo večerati. Vika se utiša.
Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo. U prvi mah ne mogah ništa da raspoznam zbog male svetlosti, pare i dima duvanskog.
To beše ona! Krkljanje tupo, teško, retko i mučno izvijaše se iz njenih grudi koje se i ne micahu. Kad uđoh i nazvah: „Dobro veče!“ to krkljanje posta jače i pretvori. se kao u neku vrstu glasa: — Kolj...lj...jo!
— Kamo čiča-Marku rakije? Tako li ti? Čekaj, da li ću da ti igram na svadbu. Ućutkah ga duvanom i uđoh u vinograd. Žene me jedva dočekaše i osuše grdnjama: gde sam bio? što ne radim? kako neću ni večeru da dobijem, i drugo.
Bila je iza kapije, kod drvljanika i cepala drva. Kako beše zamahnula sekirom, tako i stade kad uđoh. Kad me opazi, pozna, udariše joj suze i pokazujući mi na njegovu sobu zaplaka se: — Hoće Mita da nam umre! — E...?!
umirena što ne verujem u tu Mitinu bolest, jer, eto, idem k njemu, ne bojim ga se, — to me ohrabri, te šaleći se uđoh k njemu, u sobu. On nas nije ni opazio. Beše se nagao nad mangal i zamišljeno šaraše po pepelu.
No jedne večeri odoh. Prolazim ulicom, pa sve mrtvo. Sve kapije zatvorene, a samo njihova beše otvorena. Uđoh, i iznenadi me svetlost. Da nije umro? pomislih. Ali nije.
Sigurno je u kujni. I oca mu nije bilo. On kao uvek, čineći se tome nevešt, valjda je legao, tobož da spava. Kad uđoh, upitah čudeći se: — Šta? Zar ste izišli? — Eto, sinko, — jedva dočeka i poče da se tuži mati mu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neko kresnu žižicu i prostor se jedva osvetli. Sagoh se na ulazu i uđoh. — Milo mi je, milo, da vidimo i artiljeriju — govorio je dežmekasti čovek u vojničkom odelu i bez epoleta, ležeći na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Istina i ona mi mnogo drukčija izgleda, ali tek poznajem je. Uđoh unutra. Tišina kô u grobu, a moji koraci odjekivahu pod visokim svodovima kao gromovi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dotle imam još pola časa slobodnog vremena. Obazreh se po okolini Univerziteta i pronađoh onde jednu knjižaru. Uđoh unutra. Tu se prodaju najviše molitvenici, kalendari i druga crkvena literatura, ikone i brojanice.
„Meternihu!“, uzviknuh radosno, „sa tvojim zvučnim imenom stupiću pred Kivijea“. Uđoh u Prirodnjački muzej sa puno samopouzdanja. Tu mi iziđe u susret jedan podebeli služitelj dobroćudna izgleda.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tako ja uđoh unutra, zaključah se i očekivah polazak voza. Padala je brza kiša i kapi kao suze slivahu se niz zamagljeno okno.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pomislih da to mora biti Srbin, pa uđoh unutra željan da čujem jezik koji nisam čuo već više od tri godine. U radnji se prodavala gvožđarija, većinom turpije i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
se među starim razvalinama, čije je ispucane zidine oklopio bršljan, a iz procijepa vise dugi, žuti cvjetovi; dok uđoh, nesta mi ispred očiju one pune, danje svjetlosti, a u sebi osjećam nešto starinskoga, praznog.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
bolesnog prijatelja Mite, ugleda njegovu ženu Mariku kako cepa drva, i: „Kako beše zamahnula sekirom, tako i ostade kad uđoh”.5 Ovaj zaustavljeni zamah Marikin pun je dinamike, baš zato što je zaustavljen pre nego što je završen!
Miljković, Branko - PESME
videh da nisam izašao da su me zveri pojele i znah da će biti gorko da pričam o tome šta sam video i nisam video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh iz te šume što je zelenim čeljustima pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji jedna topla
nije Na to ptica opsuje Cvet kaže to je pakao Prava reč se još rodila nije SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF Uzeh zmiju i uđoh u vrt Leševi se raspadaju od posmrtne nežnosti Trave iza smrti i mokraća Imitiraju jarost žutih pasa Zelena boja uma
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali mi smo izišli iz svoje zemlje i moramo se povinovati običajima drugih. Vrata se otvoriše. Kad uđoh u sobu, zatekoh nekoliko mladih Crnogoraca. Stariji su sigurno u ratu, a ostali su jedino ovi dečaci.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Videh sutradan pre zore gde tušteni ljudi vrve u crkvu; idoh i ja šnjime i uđoh u crkvu žensku pripratu, stadoh onde. A kad dođe čas da sveštenik diže častno drevo krsta Hristova, svi se ljudi
Sklanjam se tam-ovam, a sva se od straha tresem. Dođoh do onih vrata što su se pre zatvarala ispred mene. I bez straha uđoh unutra. Udostojih se viđenju častnoga i životvoreštoga krsta...