Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ne, ne!... Bog neka prašta, a čovek neka se sveti!... Voda je žuborila. On se predao svojim osećanjima, pa ga to uljuška kao u bešici — on zaspa... Široka, velika ravnica prostrla se pred njim, ali tu ravnicu Turci pritisnuli...
Lišće je šuštalo lagano nad njim... On se pruži po travi, pa slušaše kako konj gricka, i to ga uljuška. Zaspao je... A jedan čovek iđaše za stopama konjskim...
Petrović, Rastko - PESME
voljna patnja dana si mi sveg, Ti daljne radosti bolne, ti steg; Ti brižne ljutnje, ti ljubavi si san, Ti željna miso što uljuška mi dan: Ti bolna žudnja kolko me koštaše tela; Ti voljna, bolna patnja, ti zavisti mi bela. O, strašna, ti!