Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ili lečio Sofiju ili filosofiju, menije svejedno; samo da se oprostim bubuljica. ISAJLO: Ali filosofija nije žena. MANOJLO: Pa neka je i devojka, ja je, znam, neću prositi. ISAJLO: Jest, al’ nije ni devojka.
ISAJLO: Aja! MANOJLO: Pobratime, ili sam ja lud ili si ti. Šta je dakle ta Sofija ISAJLO: Nije Sofija nego filosofija, a to je nešto visoko. MANOJLO: Je li tvoj gospodin doktor? ISAJLO: Jeste. MANOJLO: Leči li on filosofiju?
MANOJLO: Pa zašto je doktor? ISAJLO: Znam li ja? Pitao sam jednog pisara, a on mi reče da je filosofija nešto veliko i ko nju pored sebe nosi, taj je učen čovek. MANOJLO: E, sad znam šta je.
Molim, g. doktor, kako se zove ta nauka gdi se razum bije? DOKTOR: Ne bije, nego bori. To se zove filosofija. MANOJLO: Šta je dakle filosofija?
DOKTOR: Ne bije, nego bori. To se zove filosofija. MANOJLO: Šta je dakle filosofija? DOKTOR: Filosofija je tako visoka nauka, da samo onaj može biti učen koji je iz nje doktor.
DOKTOR: Ne bije, nego bori. To se zove filosofija. MANOJLO: Šta je dakle filosofija? DOKTOR: Filosofija je tako visoka nauka, da samo onaj može biti učen koji je iz nje doktor.
no opet znam da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, da je duševna rana u neizmerime dubine kraj svoj spustila, i filosofija je traži. ŠALjIVAC: Pa mislite li je naći?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
lepo ljubimejši — voljeni ljubimi — dragi, ljubljeni ljuboznanje — radoznalost ljuboistinost — istinoljublje ljubomudrije — filosofija ljubočestije — čežnja za ugledom ljubočitatelj — koji rado čita ljupkonaravan — mio, dobre ćudi ma — ali magister —
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada je ognjište, tj. otadžbina, izgubilo svoj značaj. Pa je došla filosofija i otkrila nove dužnosti pored one prema otadžbini, i proglasila čoveka građaninom sveta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Dobro jutro! — pozdravi se kapetan, sedajući za sto. — Čujem ja još iz sobe, da se ovde pretresa velika filosofija. — Ne zamerite skromnim i mirnim građanima — produži apotekar — što se u oskudici zdrave duševne hrane naslađuju
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Otkuda to? Je li ovo već sviknutost na vatru, ili bezbrižnost očajanja? Kakav je to red misli, kakva je to filosofija u kojoj ovi sirotani crpe snagu da ovako mirno idu smrti u čeljust?! Zašto oni ginu? Kakva ideja njih kreće napred?
»I mrtvi imaju pravo, ali pravo živih preče je i starije.« Lepa filosofija od prostih ljudi. Pođemo, i hvatajući sve ulevo, nađosmo se na jednoj čistini, a iza nas ugledasmo streljački lanac
Tako je isto i u razviću ljudskih društava. Kad stara verovanja i poglede podroni nova filosofija, kad u starim društvenim oblicima sazru nove društvene forme, kad u jednom društvu, kad u jednom svetu što je odigrao
Naopaka bi to bila filosofija kad bi babica umovala ovako: »Kad je detetu bilo dobro u utrobi majčinoj 9 meseci, poraslo i osnažilo se, još će više
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I grčki jezik učim tako i zato. Grčka književnost, grčka filosofija, to je sam Božji čovek i čovekov život. Platon priredi, makar samo u mislima, ručak, pozove goste, i tek onda počne
Ono što filosofija zove ens appetibile. Jevrejin s glađu i apetitom zarađuje novac, neguje sina, čuva rasu. Da, prvo ta životna glad, pa
— Ali izveštačivati se može s mnogo veštine! i sa slavom! Grci smo! Izveštačene su mnoge od naših filosofija, ali niko u svetu ne ume početi bez njih.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Naš narod je mudar i njegova filosofija je zdrava, pa je treba poslušati!“ I na kraju krajeva, pošto je apelovao i na moje dobro srce, morao sam mu popustiti,
Tako po njima: smrt je pribežište mira; tihi odmor posle životnih bura; smrt je filosofija života, rezultanta svih napora, krajnji cilj svih puteva, i vazdan još lepih reči, koje se obično upotrebljavaju u
– Pa ti bre, gospodin-Božo, ode u filosofiju – opet će Bora. – Ama, pa i ti! Pa da ti je vredela nešto ta filosofija, tebe bi sad znali i cenili tamo dole, a evo siđi dole pa ako te zna kogod, sem one tvoje Ksenije, a ti me seci gde
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
NEDOSTIŽNOSTI SAZNANjA 418 SVETLOST KOJA NE STARI 419 O ZVEZDANOM PORETKU 420 STVARANjE SVETA 421 TANCI ILI FILOSOFIJA?
Jerno on u nedoprikučnomu svetu boravi te sa svetom kano s ćurdijom obgrće se... TANCI ILI FILOSOFIJA? O čudni svetioče, što je bolje, il' mu svetska hitlenost prohodljiva, da ili duhovna boravna mudrost?