Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Trailu zaigraše muskuli na vilicama, šmrknu kroz nos, i stavi ruku na grudi: — A ne, ne, živa mi deca... Ah, firija drakuluj! — škripnu zubima, onda se izvi iznad šatora i povika: — Jankulj, Živulj!
Onda se brzo okrete, nasloni se na štit, pretvarajući se da drema. — Firija drakuluj! — mrmljao je Krsta kolutajući očima, i pođe lagano kao mačka, gledajući ispod oka, ne bi li ga našao.
— Ama, podnaredniče, ne se ljutim da me bapne u noga, ruka, ama posred leđa... o, firija drakuluj! — i Jankulj briše šajkačom hladne graške znoja.
Alo, alo! — Onda se okrenem Tanasiju i kažem mu da ne čujem ništa. — Sigurno je prekinuta žica. Ah, firija drakuluj!... Kad prestane, moram da tražim prekid. Pucnji su bivali sve ređi.
Onda se počešao iza vrata, nabio šajkaču na oči, i progovorio više za sebe: — A, firija drakuluj! I vratio se kod svojih drugova na dogovor.