Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kroz uzane ulice tvrđave, kroz koje ni kola nisu mogla proći, a video, već izdaleka, groblje, i, u daljini, iza njega, Frušku goru.
u sirmijskim husarima, ostavio kuću, ostavio svoje, svakidanje, društvo, a žao mu je i što ne vidi više Dunav, i Frušku goru, i što neće više piti sremsko vino. U Rosiji, kažu, koješta piju. Ne valja što se toliko seljakaju.
Te crkve na bregu, čiji su tornjevi sećali manastira, koje su bili preneli iz Servije, u Frušku goru, kao i ruku cara Lazara, bile su toliko pune zlatnih ikona, dragog kamenja, boja, šara, da su ličile na bajku.
Nego su se tiskali, ko će biti prvi, da carici ponudi, ruku cara Lazara, koju su u Frušku goru bili preneli, i u Rosiju da prenesu, želeli. To je hteo i Isakovič da ponudi carici.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Posle su tobožnje Uroševe kosti „same pošle“ u manastir Jazak u Frušku goru, 1705. god. Često su i snovi imali veliku ulogu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
otišao je za inspektora pravoslavnih rumunskih škola u velikovaradskom distriktu. Sa namerom da se zakaluđeri ode u Frušku goru. Umro je 12. januara 1792. u Novom Sadu.
jula 1779. godine, od oca pravoslavnog sveštenika. Kao Dositej, hteo je da se posveti, otišao u Frušku goru i tu bio manastirski đak nekih pet godina. Učio je gimnaziju u Karlovcima.
I bez ikakve afektacije, prostodušno i neposredno, »fruškogorski slavuj« je pevao cveće, tice, selo, Frušku goru. Ton je srdačan, i te pesme imaju izvesnu intimnu poeziju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pa šta mi dobro osta, od svih tih toplih krila, što su me nad Frušku bacala, sa ravni žitnih? Ne ostade mi ni mila roda, što, bela, rumenom nogom, hoda.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovi ti me novi prišelac uzme sasvim na svoju ruku i preoblada. Počne mi kazivati za Frušku Goru u Sremu, za množestvo manastira i kaluđera, a navlastito uveri me da u Fruškoj Gori ima taki[h] dolina i peštera
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
J. Popović, Srbi u Vojvodini III, Novi Sad 1963) ili srpskim Sponom, Frušku goru — srpskom Svetom gorom, Novi Sad — Srpskom Atinom, itd.; ima i pesma: Beograde, mali Carigrade! OČI LUKAVE (str.