Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»U svoje vreme — pisao je 1887. Milorad Šapčanin — učinili su Nenadovića Popara i Jovana Ilića Hasan Pepeljar toliki utisak da su ih naizust znale čak i stare sudije i pomoćnici načelstva.
Dokle u svom istorijskom romanu Hasan-agi (Beograd, 1880) Šapčanin pokazuje slabo znanje i osećanje istorije, mešavinu istorijskog materijala i pesničke
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Na primer, kada je predsednik Zapadne Amulije, Batiš-Hasan-Koki-Petl Bej, poslednji put posetio našu zemlju, bakuta je viknula nasred Terazija: „Živelo vekovno prijateljstvo naših
Na primer, kada je predsednik Zapadne Amulije, Batiš-Hasan-Koki-Petl Bej, poslednji put posetio našu zemlju, bakuta je viknula nasred Terazija: „Živelo vekovno prijateljstvo naših
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najzad je zapevao i onu, staru, o svetom Savi i Hasan-paši. Odlučivao se za tu pesmu samo onda kada je, kao sad, imao smirenost uz koju je mogao da zaboravi sebe.
Moralo je tako da bude jer je samo tako mogao da vlada onim trenucima u pesmi kad Hasan-paša, kažnjen za svoje silništvo gubitkom vida, preklinje: Nek mi vrati moje oči čarne!
bio Višnjićev čas: glas bi mu se tu malkičice slamao a oni koji su ga slušali bi uzdrhtali, jer im se pričinjavalo da u Hasan-pašinom vapaju pred sudbinom prepoznaju i Višnjićev vapaj. Zar je moglo da bude drugačije?
po lidu, po vratu, grudima, nije se izmicao ali se uspravljao, silnik je urlao a muk bivao sve dublji, on laže, gad, Hasan nikad nije bio slep, izmislio je, neka prizna, Višnjić je odmahivao glavom, ne, ravnodušno, sablja ga je zasecala po
istina mu je bila pod kožom, svetlucava, neka udara taj silnik, možda je to Hasanpaša koji će oslepeti, jeste, besni Hasan-paša, ako, oslepeće, Višnjić više ne prihvata udarce, ne vidi ih, samo se spušta, bez straha, u dobri bezdan.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA, udovica vojvode Đukića SPASENIJA, kći vojvode Đukića a pastorka Stanina RADAK, ISAK, VUK, Glavaševi momci HASAN, muselim u H. P.
A lepše bi mi uvu godilo Da mu je tursko ime prišio, Pa makar Hasan!... PRVI TURČIN: Ljepše, vjere mi!... TREĆI TURČIN (gleda najpre kroz prozor, a posle se okrene babi): A bi li, babo,
) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu. Glavaš se oprašta sa Spasenijom.] PETI AKT PRVA SCENA U Hasan-pašinoj Palanci, u kući muselimovoj. Hasan-aga, muselim palanački. Ćerim i ostali Turci. ĆERIM: Dođe li Koleban?
Glavaš se oprašta sa Spasenijom.] PETI AKT PRVA SCENA U Hasan-pašinoj Palanci, u kući muselimovoj. Hasan-aga, muselim palanački. Ćerim i ostali Turci. ĆERIM: Dođe li Koleban? HASAN: Nije, efendi!
Hasan-aga, muselim palanački. Ćerim i ostali Turci. ĆERIM: Dođe li Koleban? HASAN: Nije, efendi! ĆERIM: Ako ga neđe raja nije premlatila...
ĆERIM: Ako ga neđe raja nije premlatila... Ja ne znam, čestiti muselime, kako si ga mogao sama i opremiti?... HASAN: Slušaj, Ćerime!
DRUGI TURČIN: Pa ćemo ga tako, vezanijeh ruku, pred vezira, neka i on znade ko mu sanove ruši! HASAN: Samo polako! Dok dođe Glavaš... Neobičan je! Najpre se čovek mora navići Da mu u crne gleda zenice.
Tek posle malo ide razgovor. ĆERIM: A đe te tako uplaši, efendum?... HASAN: Mene?... Jok! A ni ja nisam dosad kušao Da njega plašim zortom kakovim! PRVI TURČIN: Zato se i uhajinio!
ĆERIM: I ne bi zaboravio da je i on samo rajetin. Ne! Al’ evo Kolebana! (Koleban dolazi.) HASAN: Jesi li ga našao? KOLEBAN: Na domu beše! HASAN: Sam? KOLEBAN: Ne beše sam.
Ne! Al’ evo Kolebana! (Koleban dolazi.) HASAN: Jesi li ga našao? KOLEBAN: Na domu beše! HASAN: Sam? KOLEBAN: Ne beše sam.
sam je vidô starim očima, Mrče mi svesti, svaka iskrica, Te sam se jedva u toj zabuni Poruke tvoje, zbunjen, sećao. HASAN (u sebi): Ona je to Što mudrom Sulji umlje okači, Te sad kô pijan luta planinom.
ĆERIM: Zar na carevoj zemlji takim jezikom raja govori?... Efendum džanum, tvoja je krivica što se toliko uhasio!... HASAN: Javaš!... Javaš!... A, eno, kanda, Glavaš dolazi?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Spram Lešjanina stajalo je tada već na srpskom zemljištu 20.000 Turaka, pod komandom Osman Hasan-paše, a spram Hrvatovića stojali su od Gramade Hafispaša, sa 8.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Najzad, bilo ih je koji nisu ništa mislili. Po onom narodnom: „Gde svi Turci, tu i goli Hasan“, privučeni kao nekom magnetnom silom od drugova i prijatelja, gamizali su za ostalima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Negde u to isto vreme Bojičić Alija bio je zapovednik tvrđave Zadvarja (u klisuri kod donje Cetine). Kuna Hasan-aga je bio zapovednik u Kninu, gde je i poginuo 1653.
Da je snijeg, već bi okopnio, labudovi već bi poletjeli. Nit' je snijeg, nit' su labudovi, nego šator age Hasan-age...
Kada su se oni uplašili od živoga oderana jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan–agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, krajišnika kako vatre žive?
Jedno bješe curi mušterija od krajine Kuna Hasan-aga, pak Mariji knjigu načinio, i u knjizi ovako govori: „O Marijo, seko Đurkovića, i ja sam ti, curo, mušterija; hoćeš
knjigu načinio, i u knjizi ovako govori: „O Marijo, seko Đurkovića, i ja sam ti, curo, mušterija; hoćeš poći za me, Hasan-agu, pak ćeš biti u dvoru gospođa?
“ Kad Mariji taka knjiga dođe, onu gleda, namah drugu piše, te ju šalje Kuni Hasan-agi: „O Turčine, Kuno Hasan-ago, Vlahinja sam, prilika ti nisam, već ti traži za sebe Turkinju; ja sam cura davno
“ Kad Mariji taka knjiga dođe, onu gleda, namah drugu piše, te ju šalje Kuni Hasan-agi: „O Turčine, Kuno Hasan-ago, Vlahinja sam, prilika ti nisam, već ti traži za sebe Turkinju; ja sam cura davno isprošena, isprošena u kršne
Zdravo došla u Prolog planinu, na busiju prvu udarila, na busiju Kune Hasan-age; govori joj Kuna Hasan-aga: „A, bora ti, mlada seratlijo, otkud ideš tako iz daleka? Nijesi li od Lijevna grada?
Zdravo došla u Prolog planinu, na busiju prvu udarila, na busiju Kune Hasan-age; govori joj Kuna Hasan-aga: „A, bora ti, mlada seratlijo, otkud ideš tako iz daleka? Nijesi li od Lijevna grada? Ja viđe li svate Smiljanića?
sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Sminjanić-Iliji, već je mati Maru poklonila a nekakvu Kuni Hasan-agi“.
Kada su se oni uplašili od živoga oderana jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan-agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, krajišnika kako vatre žive?
Kada su se oni uplašili od živoga jarca oderana, ja kako će sjutra dočekati, dočekati Hasan-agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, moj Jovane, kako vatre žive?