Jakšić, Đura - PROZA
— Hajd’mo u bolnicu! U bolnicu! — povika gomila. — A moje vino? — uzdahnu mehandžija. — Pomagaj! Haj! zaboga! Ah, moje vino! Moje vino! — Popićemo ga, gazda! — porugljivo smejući se, reče gomilica. Reče i ode... . . .
Kad je jednoga dana čiča Marko došao, njemu pođoše suze na oči, pa samo što uzdahnu: „Maro! Haj, moja dobra Maro!“ A ona ga pogleda, al’ kao da ga nije ni poznala, jer ne pokazivaše nikakve znake radosti ili druge
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Bačevci su Drini na obali prema Osatu. Stade vika Turaka iz Bosne, sa one strane Drine: ,Haj, braćo, udrite se, ne dajte se! eto nas u pomoć k vama!’ Pak niza sva brda potrčaše Drini.
Tako je od čestitoga vezira zapovest. Koji to ne nabavi, pedeset štapa po tabanima i pedeset groša globe. Haj, čujte i počujte, taka je od vezira zapovest!
” Pak lupne čizmom o patos. „Haj, haj, da hoćete samo poći, sad bi vas ja sobom u Pariz vodio, pak da vidite dobre i brze pomoći, a od Rusa se nikad
” Pak lupne čizmom o patos. „Haj, haj, da hoćete samo poći, sad bi vas ja sobom u Pariz vodio, pak da vidite dobre i brze pomoći, a od Rusa se nikad nadati
Na večeri setim se ja da je sutra Sv. apostol Luka: „Haj, haj, da sam ja sad u Srbiji, ja bi̓ večeras kod moga pašanca Molera bio i u zdravlje, ako hoćeš i okama, vina izobila
Na večeri setim se ja da je sutra Sv. apostol Luka: „Haj, haj, da sam ja sad u Srbiji, ja bi̓ večeras kod moga pašanca Molera bio i u zdravlje, ako hoćeš i okama, vina izobila pio;
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— I ti ćeš sa mnom... Reci nek okrenu kola. — Kola se okrenuše i kapetan usede, pa mahnu rukom na Đuku: — Haj̓d, penji se! — Đuko se posadi u kola prema kapetanu.
taman da se prime gore uza stranu pošav Golome brdu, dok ti učestaše puške po Ovčini i diže se vika od kuće do kuće: »Haj, ne daj! Oteše kmetu devojku!...« Zarožani samo grabe naviše. Vika i puške, rekao bi, sve za njima.
— Nije ništa. — Ogrebao ga trn! — Kuršum, more! — Ta trn!... Kakav kuršum! Utom se diže graja dole u Zarožju: »Haj, ljudi!... Potecite!... Pogibe nam kmet!... Ne daj!« Puške učestaše ozdo iz sela; graja i vika sve bliže.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali junak nije baba!... Neka baba jauče, a junak neka pije, peva, bije i pogine!... — Haj! Haj!... — razlegalo se dubravom. 12. 1813. GODINA Tako su im prolazili dani.
Ali junak nije baba!... Neka baba jauče, a junak neka pije, peva, bije i pogine!... — Haj! Haj!... — razlegalo se dubravom. 12. 1813. GODINA Tako su im prolazili dani.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Naposletku, Đorđe poče svoj govor presecati sa: Haj... hej!... Bože moj!... Ala se onda živelo!... Ostari se, pa to ti je!... Bilo je to u neku ruku pakovanje misli.
Ne znate šta hoćete, pa ne znate ni šta radite!... Haj, haj, kako su vaši stari begenisavali devojke, a kako se vi danas — zaljubljujete! Svi vi, svi!...
Ne znate šta hoćete, pa ne znate ni šta radite!... Haj, haj, kako su vaši stari begenisavali devojke, a kako se vi danas — zaljubljujete! Svi vi, svi!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tek čuješ ovde onde gde neko zeva i veli: »H-a-aj, haj, ’ajde da se to malo pospava; biće i sutra dana za razgovor!« — »Laku noć!« viču s jedne strane. »Laku i blagu!
Jedva za duvan i slaninu! A zatim stade zevati. — Ha-a-aj, haj-haj! — zeva i veli: — Daj da se to zadimani jedna!
Jedva za duvan i slaninu! A zatim stade zevati. — Ha-a-aj, haj-haj! — zeva i veli: — Daj da se to zadimani jedna!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Crvene varnice zdravo! Haj, zdravo crvene varnice!“ I najedanput, onako go, razbarušen, i užasan Jurišić, kome kroz glavu munjevito sinu onaj
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A onda, dođe ovakvo jedno popodne, toplo, lepo, pa joj se onda prohte da se istutnji. Haj, haj! Da li i Varvara katkad tako misli?
A onda, dođe ovakvo jedno popodne, toplo, lepo, pa joj se onda prohte da se istutnji. Haj, haj! Da li i Varvara katkad tako misli?
Matavulj, Simo - USKOK
Ženske pristupahu da mu ljube ruku, ali se on branjaše. Najzad stari ban graknu: — Haj’te, ženske, naprijed! Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma! Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu!
Najzad stari ban graknu: — Haj’te, ženske, naprijed! Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma! Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu! Kićune, vodi i konja s mazgom, e ću s družinom pješke.
Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu! Kićune, vodi i konja s mazgom, e ću s družinom pješke. Haj’te i vi, snahe, svojim putem i kažite u brastva ko nam uskoči.
Najposlije zahori se smijeh i učestaše uzvici: „A, udri, Labude, pogani! Udri, mrcinjašu! Udri! Udri! Urte! Haj sokole! Haj žabo!“... Grješni Labud bješe sav crven kao rak i krupne kapi znoja izbiše mu po licu.
Udri, mrcinjašu! Udri! Udri! Urte! Haj sokole! Haj žabo!“... Grješni Labud bješe sav crven kao rak i krupne kapi znoja izbiše mu po licu.
Ostali se oprostiše s vladikom. Duhovnici otidoše u svoje ćelije, desno od mađupnice. Đakon viknu s praga đacima: — Haj’te, djeco, i vi, odmah, e znate da sjutra morate u zoru ustati! Žao mi vas je, ali noćas nema jeglenisanja!
— Dobro, dobro — prekide ga đakon. — Radi kako znaš! Kapetanova je vazda najstarija na brodu! Haj’te djeco!... Kuvar Lazo bješe đakonu zemljak i njeki daleki rod; prozva ga „kapetanom“ zato što je Lazo bio mrnar više
Krstinja i Joke dopadoše. — Šta je opet, za ime božje? Ali se knez tek tada izdera: — Ha, Janko sokole! Haj, Janko!... Janko zaječa na krevetu. Domaćica stade umirivati muža, a njih dvije s lučem otidoše k ranjeniku.
— reče on. — Što ne razgovarate, ili ne liježete? Idi lezi, babo! Ti si danas gora u licu no ikad! Haj’te! Krstinja, uvijek slabunjava, bješe u pošljednje vrijeme veoma ološala.
Radičević, Branko - PESME
se Turci makli pređe zore, A ispali Srbinji iz gore, Susreli se, zametnuli jade — Ali sad tek pravi boj nastade. Haj Srbinja, haj puste žestine, Haj junaštva što mi divni čine, Gledni one — ali našto, brate, Davno zna se za tiće
Haj Srbinja, haj puste žestine, Haj junaštva što mi divni čine, Gledni one — ali našto, brate, Davno zna se za tiće krilate, Pa kâ
Haj Srbinja, haj puste žestine, Haj junaštva što mi divni čine, Gledni one — ali našto, brate, Davno zna se za tiće krilate, Pa kâ uvek tako je i sada,
Krvcu svoju mrući pio! Sam sebeka vrata kro! Dok ti duše što ucveli Ne oproste, vraže beli! 14. Koje Srbin, haj na noge!
Sram je samo za sirote, A puni su špazi tebi; Neka sirak, neka reži, Ta Bog ništa ne beleži! 20. Haj, top prvi veće riknu Od tebeka, Varadine. — „Na noge se!
45. Jošte Srbinj ne uzdiše, Tebe gleda, poklikuje; Što zlotvora ima više, Sve se većma uspaljuje. Haj Srbinje, Bog bi dao, Te kâ oćeš, i mogao! 46.
kući se diže buna, Dekoje se sad pomoli, Ovo tamo, ono tuna, Beše dosta skoro goli, To na prozor, to na vrata, — Haj, Srbine, krasni svata! 134. Mrak je dosta, to je sreća, Drugojače... No gle jada! Nešto sinu — bogme sveća!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ihaj-haj, pa zar sve oko nas nije jedno veliko djetinjstvo i bezbrižni nestašluk, jedno veselo hodanje na glavi, koje samo uozbilja
slamu i perje, hujao kroz ustalasano granje voćaka i zvao da se pođe nekud, naduvane košulje i zalepršanih gaća — ihaj-haj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: — Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: „Haj, volovi, pomozi bože da rodi vareni bob!
“ Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane vikati: — Haj, volovi, pomozi bože da rodi vareni bob!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„Gle kako Miodrag liči na dedu i baku, i obratno! Maco, promeni mu pelene! Haj de, Miodraže, daj pusu dedici! Šta ćeš biti kad polasteš, dušo, a?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na primer, šta?... — Da nas vrate kući... — Ne... Mislim, kako bi to divno bilo... a — haj, kako bi to lepo bilo, da nas sada u Ćupriji sačeka dve hiljade devojaka i žena i da padne komanda: biraj koju hoćeš!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tu mi niko ne pomože: odmah će pojuriti u ministarstvo tužbe, dostave... Haj-haj da gorka hleba!... Ali opet valjda će Bog pomoći. Nisam ja ni prva ni poslednja na ovom putu... Ali on...
Tu mi niko ne pomože: odmah će pojuriti u ministarstvo tužbe, dostave... Haj-haj da gorka hleba!... Ali opet valjda će Bog pomoći. Nisam ja ni prva ni poslednja na ovom putu... Ali on...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I pesme i mačeve naše duge i tmure? I jedra i veselja, urličuća kroz bure? Zaboravio si njine teške, mračne glave? Haj, pogledaj, i sad, školja kad se zažare i tresnu o nas grmljavine tvojih talasa.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Slavio, na mlađe ostavio! Što mi potrošili, Gospod navašao. Haj, tvoji konji vrištali, dušmani ti pištali; tvoje krave mukale, dušmani ti jaukali! Da bog da! 6 Vala i ejvala!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: „Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: „„haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob.
” Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane vikati: „Haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali ne prođe ni nekoliko dana, a on zaboravi i pantalone i obećanje koje je dao Zlatnoj krabi. Ko bi još na to mislio? Haj! Haj! Nasred školskog dvorišta rastao je orah u čijoj je krošnji par roda svio gnezdo.
Ko bi još na to mislio? Haj! Haj! Nasred školskog dvorišta rastao je orah u čijoj je krošnji par roda svio gnezdo. Male rode, još goluždrave, gladno su
Ja jedini imam dva imena, jer sam najstariji! — mališan se nasmeja, siđe na stolicu, zaigra i zapeva: Hej, haj, hoj, sav maleni narod moj u orahu gradu, u debelom hladu živi život svoj!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
deca ružom I šišmirom, Srpske mome strukom ruzmarina, Srpska majka kad zagrli sina, Kad se sunce na škole osme'ne, Haj, na škole i darove njene; Mudre knjige kad polete letom, Da Srbina izjednače s svetom; Kad zapeva Ravijojla vila: „Sad
Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se leška, Tuđina je i mrtvacu teška. Haj, Srbine, a moj živi brate, 3adrkćem se kad pomislim na te!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Za ampulicu, haj, oh sve, baš sve ćy dat': nevinih grudi raj, čednosti prve cvat!...“ Jer šverc ampulica najviše se širio putem dobro
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— E, Stale, nismo mi za to rođeni, za takvo uživanje i odmor, nego za nevolju, za večitu nevolju... Ej-haj!... — uzdahnu on posle neke teške i gorke misli. San stade da ih obuzima oboje, i oni zaspaše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: — Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: haj volovi, pomozi bože da rodi vareni bob!
Siromah posluša šćer, pa otide te stane orati. Kad ugleda cara đe ide, on stane vikati: — Haj volovi, pomozi bože da rodi vereni bob.
— Razumjeh, efendum; nego da te nešto pitam: hoću li kroz sedam godina više raditi i služiti te nego dosad? — Haj, haj, to se zna, a da kako? — A da hoću li, moj zlatni aga, tvoj hljeb jesti ali ću iz doma donijeti?
— Razumjeh, efendum; nego da te nešto pitam: hoću li kroz sedam godina više raditi i služiti te nego dosad? — Haj, haj, to se zna, a da kako? — A da hoću li, moj zlatni aga, tvoj hljeb jesti ali ću iz doma donijeti? — Tvoj, a da čiji?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A ruzmarin zamirisa Najsvatovskije. »Javor« 1887. NA IZVORU (Slobodno po Šamisu) Haj, pod lipom izvor što je! S lipe miri ceo dô. Kako onde tice poje Ne zna svako, ne zna to.
su da vide novi stanak mio Što ga j’ pobrat njihov sebi zaželio, Da posvete ove javore i dube I grob da poljube. Haj, naše se vile k nama retko kreću, Retko nas obleću, Jer su retki dani koji srpske sine Ovako jedine.
— Haj, od dola kao i ozgora Sve se klanja — ne kakome zveru — Sve se klanja čistom karakteru. — To je ono od čeg’ podlost ze
Učitelj — spomen starih junaka. I taj bi spomen slomila hala, Al’ nije dala struna gusala. Haj, da je širih puta il’ staza Međ’ narodima razna porekla! Haj, da je misô prosvetna srodstva U Europi primene stekla.
Haj, da je širih puta il’ staza Međ’ narodima razna porekla! Haj, da je misô prosvetna srodstva U Europi primene stekla.
IV Vidim ȁle, njine žvale I čeljusti klete, Koje svima narodima Podjednako prete. Haj, al’ svi će zajedničke Protiv takih zala; Biće borbe, opšte borbe Protiv opštih âlâ.
Jerbo svetu nema spasa Od — samoubica. VIII Zašto moje gusle gude U uzanom krugu? — Haj, i ja bih s’ ugledao Na visoku dugu Koja s’ diže u visinu Čistim svojim sjajem, Da zagrli celo društvo Jednim
Kad se svrši ovo leto Zapitaće — haj! Šta je rekô, šta je stekô Bratski zagrljaj. Pa ko bude proderao Tuđih zâmkâ sklop, Proderô il’ preskočio — Taj
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXVII Ta, dabogme svaka rana Ima svoje bilje, — A mene je očaralo Moje — novo milje. Haj, ala je divna moma Našla verna druga! Oh, ala se mi volimo, Ja i moja tuga.
Topčiderska crkva mala, Al’ je puna svetla nada: Kako ne bi bila nada, Srbin vojno, srpska mlada. Haj, kako je sunce toplo! Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno!
Haj, kako je sunce toplo! Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi!
Haj, kako je sunce toplo! Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi!
Za njom dođu boli, led i mraz ga skoli, — Srce im odoli. Haj, čitavo groblje na srce se sleže, — Srce ne podleže; Haj, čitavo groblje u njega je stalo — I još nešto malo: Jošte
Za njom dođu boli, led i mraz ga skoli, — Srce im odoli. Haj, čitavo groblje na srce se sleže, — Srce ne podleže; Haj, čitavo groblje u njega je stalo — I još nešto malo: Jošte jedna ploča, — jošte jedna stena, U njoj urezanih nekol’ko
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: Još nijesam vidio krune — nu, vele da se sija u zlatu i u rubinu; a na zlato se čovjek lakomi. BOŠKO: Haj, da nam oca znaš!... RADOŠ: Možda i znam.... BOGDAN: Orlovića znaš li?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Samo sada ne seda on kao otac mu, ne žuri, ne viče onako užurbano, izgladnelo: »Haj̓te, što ne prinosite?... Dajte da se jede«, već mirno, pametno, stojeći čeka i razgovara se s babom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Prepelica u glas viče Na uranku pućpuriče. Zora zori, eno sviće Lepi danas danak biće! Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka! Sunce granu pa zasvetli Po dvorištu poje petli.
Većem puca bič kravara A duduče rog svinjara. Haj, urani, pa ustani, Sve već čeka – na tebeka. Ko urani zorom rano Sretan mu je danak svan'o; Jer sa svakim poslom
Petrović, Rastko - PESME
Sad je proleće, sakrite se, devojke! Neznano kako klas će brazdom iznići, Slučajno sejač da zaseje uvojke. Haj, doba čežnja i vizija, mladići.
JESEN Snim, haj! kao puno grožđe da zrim Po dobrom čvrstom čokoću. Gle, bdim, Zrim kao teško grožđe noću, Haj! Haj!
JESEN Snim, haj! kao puno grožđe da zrim Po dobrom čvrstom čokoću. Gle, bdim, Zrim kao teško grožđe noću, Haj! Haj! Pa tešku berbu čekam.
JESEN Snim, haj! kao puno grožđe da zrim Po dobrom čvrstom čokoću. Gle, bdim, Zrim kao teško grožđe noću, Haj! Haj! Pa tešku berbu čekam. I hoću za noćima zelenu zoru, Pa potom za brdima goru, I opet za noćima vinogradsku zoru Snim.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— Ja ne žalim snagata, Žalim srmali jelek, Haj, haj, srmali jelek! STOJAN (Magdi): Dado, Hristos voskrese i srećan ti dan!
— Ja ne žalim snagata, Žalim srmali jelek, Haj, haj, srmali jelek! STOJAN (Magdi): Dado, Hristos voskrese i srećan ti dan! Ali, da se ti ne ljutiš što ja ovako dolazim?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mnogoput i ne znamo kad je koji post, kad li je veliki god. Propovednik: Haj, lepa glasa i kmetskih beseda! ... Ta he, božiji čoveče i dobri brate, kako smo se mi rodili na ovaj svet, svi smo mi
skinuti s drveta koju voćku da ga dovreba te izbije, ruži, psuje i oglobi toliko što ono stotinom nije onoliko vrsno. Haj, haj unutričino, šupljan, dušman svome napretku i dugom životu!
Haj, haj unutričino, šupljan, dušman svome napretku i dugom životu! Prohodeći siromaš željni, nevoljni, bolestljivi, gledeći im žalo
čovek, te bez glasa uđe u moju siromašku kućicu ka davnašnji zlokobnik i uhoda sobarati mi domovinu kad ja nisam doma? Haj, bar da sam se tadar zdesio u mome gradu Nazaretu u kome budžaku povrebao bih ja njega i uhvatio.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Aj-haj-haj! Kad ja imam čarne oči, — ej, zašt’ ih ne gledam?!... Čučuk-Ajša ga pogleda sanjivo svojim strasnim, velikim, badem
Aj-haj-haj! Kad ja imam čarne oči, — ej, zašt’ ih ne gledam?!... Čučuk-Ajša ga pogleda sanjivo svojim strasnim, velikim, bademasti
Peva Mane: Kad ja imam belo lice, — zašt’ ga ne ljubim? Aj-haj-haj! Kad ja imam ruse kose, — ej, zašt’ ih ne mrsim?!... Uzalud je Ajša koketovala!
Peva Mane: Kad ja imam belo lice, — zašt’ ga ne ljubim? Aj-haj-haj! Kad ja imam ruse kose, — ej, zašt’ ih ne mrsim?!... Uzalud je Ajša koketovala!