Obradović, Dositej - BASNE
Baš kad mi pade na um, kazaću je. Jedan pustinjak derviš, imenem Abdul Ibraim, pođe iz Anatolije na Meku da postane hadžija, prelazeći neka prekrasna mesta, u kojima sve gore i holmovi i među njima cvetuće doline same sobom bjahu nasađene i
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lazara beše snaga izdala. Bez Marinkove pomoći on ne mogaše prekoračiti praga. Vatra sa ognjišta osvetljavala je xan. Hadžija i panduri subašini spavahu oko vatre.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
jedno do drugo, pa i preko drugo — kao da žele da probiju zidove i uđu u samu crkvu — grobovi znanih ludi, bogataša, hadžija. Svuda upaljene sveće, tamjan. Na svakom grobu beli se prostrt čaršav, a po njemu poređano jelo, piće.
Čak i sam hadžija koji je retko i sa ženom i decom govorio a kamo li sa ostalima, pazio ga i po nekad se s njim razgovarao...
Po tome bi se poznavalo da je on hadžija dobre volje kad bi, dolazeći u kuću, ne išao pravo gore, na gornji boj, u svoje odaje, već bi zastao i spaziv Stevana
od slugu, da bi se udobrovoljio gazdi, potrčao bi Stevanu da ga otrgne od tog njegovog posla i kaže mu kako mu to gazda, hadžija govori. Ali bi slugu hadžija vraćao. — Ne diraj ga, ne diraj!
Ali bi slugu hadžija vraćao. — Ne diraj ga, ne diraj! — I opet produžavao da se s njime razgovara, kao šali, pita: šta će mu i za šta
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
se oko njega tiskala i gurala sirotinja, Aranđel Isakovič oseti i sam da tako šaren, opkoljen psima, zbilja ne izgleda kao hadžija i vide kako ga i sa okolnih, malih i tamnih prozorčića kuća posmatraju.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
DUŠOGUBAC 163 SVETI SAVA I ĐAVO 164 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 167 NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA 170 HAMAL I HADžIJA 177 CRVENA BRADA 183 BEKRI-MUJO 186 BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE 188 DVA NOVCA 189 ZLA ŽENA 193 ĐEVOJKA,
NEĆE ON MENE 237 TURČIN, RAJA I CIGANIN 238 POMAŽEM TI SPRDATI 239 ERO I TURČIN 240 ERO I KADIJA 242 ZLOGUK 243 NEMOJ, HADžIJA, BOGA TI!
Više mu ne znam strva ni java, smrti ni života. HAMAL I HADžIJA Bio neki vrlo siromašan čovjek, te ne mogaše drukčije živjeti nego najposlije morade hamaliti samo da zasluži koru
Kad je u magazu došao, hadžija ga zapita: — Šta ćeš? On mu onda odgovori da ga moli neka mu ovih sto dukata na sačuvanje kod sebe ostavi, dok kući
kod sebe ostavi, dok kući pođe, „koje sam — veli — sa teškom mukom zaslužio, pa što bude pravo daću ti za čuvanje“. Hadžija na to pristane drage volje i reče da mu neće ništa za čuvanje naplatiti, a još mu i to reče da on ima i od drugijeh ljudi
Kad hadžija to čuje, počne ga psovati veleći: — Kakve si ti dukate meni dao? — i najposlije ga i iz magaze istjera. Hamal onako
Ona kad to čuje, reče mu: — To je vrlo lako, ja od prilike znam koji je to hadžija, nego me pričekaj dok se ja obučem, pa ćeš preda mnom ići, te kad ugledaš magazu prstom ćeš mi je pokazati, pa ću ja
mi je pokazati, pa ću ja onda unutra otići, a ti ćeš malo pričekati, te onda uniđi i zaišti svoje dukate pa će ti ih hadžija odmah dati. Kad se hanuma obukla, pođe on pred njom. Kad je magazu vidno pokaže je prstom, pa ostane iza nje.
Kad je magazu vidno pokaže je prstom, pa ostane iza nje. Ona kad dođe u magazu nazove hadžiji selam, a hadžija joj odgovori: — Alejkim selam! Donese joj stolicu, pa reče: — Bujrum, hanuma, sjedi!
Donese joj stolicu, pa reče: — Bujrum, hanuma, sjedi! Pošto je ona malko posjedela i odmorila se, zapita je hadžija šta joj treba, a ona mu odgovori: — Ja sam došla da te nešto zamolim, ali da mi obećaš da nećeš nikome ništa kazivati
jer ima mnogo miraščija, pa da ne uniđu u dijel, i što bude pravo za čuvarinu, to ću ti dati kad po stvari dođem. Hadžija kad to čuje jedva dočeka i reče da će joj tu ljubav drage volje učiniti, i da joj neće ništa čuvarine uzeti.
U to isto vrijeme dođe i onaj hamal, pa zaište od hadžije da mu da one novce, a hadžija odgovori: — Hoću, sinak, a koliko ono ostavi? Hamal odgovori: — Sto dukata!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
grobu Gospodnjem i tako će postati pravi hadžija. Za ovaj put beše sve spremno, samo je još trebalo naći koju njivu i posejati pšenicu, jer on nemađaše njive u brdu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” A onamo nepotkupljivi, strogi Hadžija, Progonitelj ošljara, hulja i badavadžija. Nije bazen u kome, nego u kojem, Todor podseća.
A kako treba, izmeđ Subotice i Peći, Jedino će ti Hadžija sa pouzdanjem reći. Siniša ime dve godine? Jadniče! Od rodbine Imao je samo dve tetke kad mu je bilo tri godine: Od
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Dok smo živi, hoćemo. — A kako će vaša deca? — Nek’ se ona brinu. 3 Pitao hadži-Muju Kara-Mustafa: — Kaži mi, hadžija, dika ti, može li Vlah u raj uljesti?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U SUDU 264 SELjAK I KADIJA 265 ZAKOVRČITI I OTKOVRČITI 266 PECI, BABA, DEVET-DESET JAJA 267 KRŠĆANIN I TURČIN 268 HADžIJA S ĆABE ČUVA PRAVE RAJE 269 ČIPČIJA I AGINSKI KONj 270 RAJA I TURCI 271 DOBRO JE ĐE I ŽENU POSLUŠATI 272 ŽALI ČIPČIJA
315 GRJEŠNIK I LUDI ISPOVJEDNIK 316 ČOBANČE PREVARILO POPA 317 SLIPAC I HADžIJA 318 GRADI KO IMA, A KRADE KO NEMA 319 KREPAO KOTAO 320 MUDRIJI JE MOJ MAGARAC NO VI SVA TRI 321 NASREDIN DIJELI
dućana, reče Bošnjo „ono je“, pa se ukloNi, a hadžinica uprav pa na dućan: — Dragi dedo, — kaže mu ona — otišao mi hadžija na ćabu, a kuća mi na osami, pa se bojim da me ko ne pokrade, stoga te molim da mi ovaj amanet ostaviš, dok mi hadžija
hadžija na ćabu, a kuća mi na osami, pa se bojim da me ko ne pokrade, stoga te molim da mi ovaj amanet ostaviš, dok mi hadžija ne dođe. Pa razvi bošču.
Još nije čestito Bošnjo pare ni primio, a doleće druga sluškinja, pa će hadžinici: — Muštuluk, hadžinice, došao hadžija s ćabe. Kada to vidje hadžinica, savi bošču, pa se lijepo zahvali dedi što bi joj amanet pričuvao.
Čipčiji se na ino ne mogaše, no sa strane prikuči rep konju i, u strahu da ga ne ubije, počne brojiti. U to dođe agi hadžija na selamluk, pa kad šjede i počeše piti kafu, začudi se što raja oni radi, a upita agu: — Šta ono radi oni Vlah, dina
— Što to radiš? — pita ga gospodar. — Ovo je rumanov brat isto kâ i misec sunčev, zato valja da su oba zajedno. HADžIJA S ĆABE ČUVA PRAVE RAJE Bio je nekakav Turčin aga koji je velike zulume raji činio i što je više mogao gulio, i
— Ni tebi, pope, ono što ja tebi rekoh! — doviknu mu dijete, a pop se ugrize za gubicu. SLIPAC I HADžIJA Uhvate hajduci nekakva slijepca, te mu sve što je kod sebe i na sebe imao ponesu, osim gaća i opanaka, pa ga na ono
Slijepac mu se počne moliti i zaklinjati: — Nemoj, moj lijepi hadžo! Nemoj hadžo, ćabe ti! Začudi se hadžija otkuda ga op poznade, pa ga upita: — Otkuda, more, ti znaš da sam ja hadžija?
Nemoj hadžo, ćabe ti! Začudi se hadžija otkuda ga op poznade, pa ga upita: — Otkuda, more, ti znaš da sam ja hadžija? A slijepac mu odgovori: — Ta ja znam da to drugi ne bi ni učinio nego onaj koji je na ćabu hodio, i koji se zakleo
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ako je možno, još druge noći; Svaki čas može Hadžija doći... SPASENIJA: Brata mi pazi, Ne daj krvniku da ga obrani, Ako do loma dođe s tirani... (Svi odlaze.
Pa se mukama smeju veseli; A sede glave nogom guraju, Ili na oštar kolac natiču, Za grozan primer jadnom narodu! HADžIJA: Grozno, Stanoje!...
muška leđa grozno tovari, Ne pitajući stare godine Hoće li veka teret strahotan Pomolit kosti snage staračke... HADžIJA: Hajd’ napred samo! Ovakvi časi grudi nadimlju, A krv će njima teret lakšati Što mi na teme baca sudbina!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pognutije glave, ozbiljnije prolazeći, nazivao bi boga, na što bi mu otuda, iz dućana, sam hadžija uvek glasno odgovarao. Pre to nije činio. Naročito u početku.
Zar da to nije, da se po Mladenu već to ne vidi, zar bi se hadžija onda upuštao s njime, Mladenom, u te pozdrave, u te trgovačke veze?...
Zar da on, hadžija, iole sumnja da će docnije njihov dućan biti kao god sve radnje i dućani što ih sinovi od oceva nasleđuju, ne samo rđavi
I potpisao se, ali ne: gazda, hadžija, već samo Mladen, i ništa više.
Stanković, Borisav - TAŠANA
nekadašnji drug Tašanin, a sada kaluđer, varoški sveštenik i vladičin namesnik HADžI RISTA, prvak hadžija, pobratim Tašaninog svekra i staralac pokojnikove mase ČORBADžI MLADEN, otac Tašanin, baštovan-piljar i gordi tast
TAŠANA (za sebe): Da, samu, samu da me ostavite. A ako ne možete zbog imanja, čivluka, sveta, hadžija, da me samu sa celom kućom zatvorite, zazidajte me u neku sobu, i na njoj da nema ni vrata ni prozora.
a... sećam se... sad tek mogu... Sada tek mogu da znam. (Tašani): Pa zar niko ni od tvojih, ni od hadžija, zar niko od njih nema da ti dođe, da te razonodi, uteši, umiri?
HADžI RISTA (u šali): Ali onakve iste, ne mnogo šećera, nego onakve kao kad ja i stari hadžija u veče zasedimo. Ulazi Mladen (vodeći decu za ruke. Deca obučena u novo. Nedra im puna cveća, bosiljaka i kolača).
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Beh valjda slep, sakat, te me ni jedna ne pogleda i pamet mi ne pomeri. Zar ja ne?... Otkad oženjen, hadžija već, pa ne smem u mehanu da uđem. Bojim se, videće me stariji, trgovci, ljudi... Ne žalim što troši, rasipa.
Idi da vidiš sina, kako Ciganke oblači i »beli svet« poji i hrani... Dolazi Arsa. ARSA (zdraveći se): O, hadžija, Hristos voskrese i srećan ti dan! TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija!
A da ga nemam, bar znam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva... (Trza se, Arsi): A što ti stojiš? Sedi! (Viče): Sveću! ARSA A, ne! Kakvo sedenje?
I ti ćeš takoj! Ovamo ti! Ovamo, veštice, ovamo koske stare da ti rastresem. Utrči Marko. MARKO (uplašeno): Gazda, hadžija stari! STOJAN (đipi uplašeno): Otac! Šta ću mu ja? (Polazi kapiji, da je zatvori.
Zar ja da ti to kazujem? Zašto si hadžija? MAGDA (pokorno): Berićet, gazdo, i blagota od stoke dami s tobom u kući zasedne i da se umnoži.
MITKA Ovamo, ti! Mene gledaj! Ja ovde... Poj! KOŠTANA Nemoj, nemoj, gazda Mitke, pa posle hadžija da se... (Pokazuje sa strahom na Tomu.) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete.
KOŠTANA Nemoj, nemoj, gazda Mitke, pa posle hadžija da se... (Pokazuje sa strahom na Tomu.) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete. Otpevajte... Bar džabe bakšiš da vam se ne da.
KATA (odlazeći): Oh, Ciganka je, sinko, ona! Utrči Marko. MARKO (zadihano, dižući posteljne stvari): Hadžija, stari!... Brzo! Juh! (Skuplja postelju i odlazi. Za njim odlazi i Stojan.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dobro slušaj što ti knjiga piše: mene, Zule, tužbe dodijaše od mojijeh hodža i hadžija i Turaka bosanskih spaija na nekaka Kostreš-harambašu u Tijani, visokoj planini, đe im nije s mirom prolaziti i po
— arapski konj atlija — konjanik aferim — bravo, vrlo dobro ahar — konjušnica adžamija — neiskusan, nevešt adžija — v. hadžija ašluk — trošak baba, babo, babajko — otac bazerđan — trgovac, kupac bakarlija — v.
(aga) — onaj koji skuplja porez (harač) harčiti — trošiti hatar, hater — dopadanje, volja hatlija — konjanik hadžija — poklonik svetom mestu.
„Koji hrišćanin” — kaže Vuk — „otide na Jerusalim a Turčin na Meku, onaj se poslije zove i piše hadžija dok je živ: pred kršteno ime dodaje hadži, npr.
: HadžiProdan, Hadži-Osman; a kad se kršteno ne govori, onda se kaže hadžija.” hendek (jendek) — rov, jarak hesap — račun hesapiti — računati, smatrati hećim — lekar hintovi — laka i brza
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A čim je on prilegao, celom kućom je odmah ovladao neki dremež i carstvovala neka svečana nedeljna tišina, jer kad hadžija spava, ne smeju ni vrapci ispod krova dživdžakati.
— Hadžika, ete, dom li je? — pita nepoznati glas spolja. — Dom si je. Ama hadžija, ete, spije — čuje se Vaskin glas. — Ta što ako spije! Kod njeg’ i ne iskam, veće kod hadžiku...