Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
e. u Aleksandriji, a dvadeset godina docnije na Rodosu, najveći praktični astronom staroga veka Hiparhos iz Nikeje. Iz istog izvora saznajemo da je Hiparhos, upoređujući pozicije zvezda, kako ih je sam našao svojim
Iz istog izvora saznajemo da je Hiparhos, upoređujući pozicije zvezda, kako ih je sam našao svojim posmatranjem i odredio premeravanjem, sa pozicijama tih
Time je Hiparhos otkrio jednu vrlo važnu nebesku pojavu, koja dobi kasnije naziv precesije ravnodnevica. No na slavu tog otkrića imaju
No na slavu tog otkrića imaju svoje pravo i pomenuta dva prethodnika Hiparhova, jer bez njihovog kataloga zvezda ne bi Hiparhos mogao da primeti tu nebesku pojavu.
i mehanizam precesije pronašao je tek Njutn i time tu posmatranjem opaženu činjenicu uzdigao do rastumačenog znanja. Hiparhos je bio najpažljiviji i najsavesniji posmatrač neba u starom veku i na tom polju stekao je velikih zasluga.
Precesija ravnodnevnica, koju je prvi konstatovao Hiparhos, našla je u Njutnovom zakonu svoje potpuno razrešenje, a isto tako i sve kasnije opažene pojedinosti Zemljine rotacije.