Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
po klasičnim uzorima, čine se pokušaji latinskog stihotvorstva, počinje se pevati po kalupu klasičnih pesnika, naročito Horacija, srpska književnost puna je »odara« — »odadžijâ«, kako će ih docnije podrugljivo zvati — nastaje ono što je Jakov
Mušicki je sve svoje književne ideje primio od njega. Upućen u tom pravcu, on naročito izučava Klopštoka i »nemačkog Horacija« Karla Vilhelma Ramlera. Naučio je odlično latinski i grčki, i pri kaluđerenju uzeo ime Lukijana Samosaćanina.
« Od Horacija uzima svečan, hvalben ton, retoričarsku pompu, ali bez njegovog epikurejstva. Njegova versifikacija je sasvim horacijevsk
On metrične obrasce uzima iz Horacija, najviše alkejsku strofu, ali reči akcentuje po ruskoslovenskom, bez ikakva obzira na akcentuaciju srpskog jezika.
I u poslednjim svojim književnim radovima, pedesetih godina, on je još prevodio Horacija, upotrebljavao klasičnu metriku, i snevao da grčku prozodiju prenese u srpsku poeziju.
Vešto podražavajući svoga uzora, Hadžić je prevodio Vergilija, Marcijala, Klopštoka, Herdera, Getea, Šilera, a naročito Horacija. 1827. preveo je Horacijevu poslanicu De arte poëtіca, pod naslovom K. Oracія Flakka o stihotvorstvu kniga.
Iako poznaje i ceni srpsku narodnu poeziju, i katkada piše po uzoru narodne pesme, iako je Vergilija i Horacija prevodio u razmeru narodnih pesama, ipak on drži da srpska književnost treba da ima za uzor klasične književnosti i nove
Nović on je pokazao da podražavanje narodne poezije bez ličnog pesničkog talenta vredi koliko i ranija podražavanja Horacija i Šilera, i da patriotizam nije jedini atribut jednoga pesnika.
Šezdesetih godina on objavljuje slabe prevode iz Horacija, Dantea, Ariosta, i priređuje jedno nekritično izdanje Gorskog vijenca (1868).
On teško i nespretno »posrbljava« stare pesnike, i otmenoga Horacija, i tragičnoga Dantea, i gracioznog Ariosta prevodi na jedan isti način: jednolikom metrikom i dikcijom narodnih pesama.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tu sliku naslikao je Žak Luj David koji se munjevito proslavio svojom slikom „Zakletva Horacija“ i ubrzo postao jedan od najvećih majstora svoga doba. Kod njega se gospođa Lavoazije učila crtanju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Možda su, mnogi među njima dobri znalca i kada ne uvek đaci Horacija, pamtili njegove čuvene stihove o rečima koje, dabogme, nisu večne: o tome kako će se mnoge koje su danas već iščezle
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Preko Mušickog ona se vezivala za Horacija i antičku poeziju ali je bila otvorena i prema savremenijim pesničkim tokovima, prema J. V. Geteu i F.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Primečavam, dakle, da je spolja na palati ovaj natpis iz istog Horacija izrezan bio: fіngere quі vіѕa poteѕt, — — — — hіc nіger est, hunc tu caveto.