Jakšić, Đura - PROZA
“ reče arhimandrit. „Ti si pokojnoga Marka Puljića sin?... Džanum, to je bio dobar čovek, priložnik i ktitor ovoga hrama, eto, božja volja, pa umre, džanum!..“ „Umre, oče“, reče Živko, uzdahnuvši. „Pa, džanum, kojim ti dobrom dolaziš, Živko?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop nestrpljivo mahnu rukom: — Stanite, ne razumjeste me! Nemam ja svojega imanja, ni daj bože! Sve je vaše i onoga hrama. Mnogo bi njojzi bilo da joj odredite i ovo što ja dosada držah.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda on uđe u crkvu. Neki hladan, jezivi zadah umi njegove ropyće obraze i prljavi izgled u štalu pretvorenog hrama, punog rasturene slame i raznih otpadaka, zadrža njegovu ruku koja pođe da se prekrsti.
Afrika
zemlje, šiljastih nejednakih zidova, koji su kao ježevi načičkani koljčićima stanuju crni marabuti, sveštenici ovoga hrama. U podne još jedna gozba kod Fransisa Befa, svečano opraštanje i pozdravljanje, i onda polazak.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imao je sad da bira: da se vrati Božiču, da traži kola od Božiča, ili da pođe, pešice, do konjskog hrama Paladija. Rešio se da zatraži samo jedan fenjer, pa da ode, alejom, do škole jahanja.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
se nijedna od njih ne usudi da se baci kamenom posred grudi što ih ljubav do greha zanela, da se pozovu monahinje iz hrama. Ako se ni njihova ne digne ruka, ako i one obore čela, da se pozove i carica sama, do trga da je doprati cela svita.
okrivljenom koji rekne kako je nevin, a nema za to svedoka, bude po običaju otaca dano iz ključale vode, ispred hrama, da železo vadi usijano, pa da s njime u rukama ode do oltara.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Krečio je pero, propise je dero, Knjige nije čuvo, već se njima grudo. Nedeljom je bežo od božijeg hrama, U porti se tuko sa alvadžijama.
Kostić, Laza - PESME
Ni oluja, ni bujica, to je cvrkut rajskih tica; — il' je razleg od pesama iz najvišeg onog hrama nad zvezdama? Po tihotnoj vaseljeni razležu se zvuci njeni smrtnom uvu nečuveni; a u meni?
Je l' ovo zbor? Je l' ovo sudnica? svetilište li hrama bogovskog? il' svedilišta oskrnavni jaz? Al' moja je žestina uzalud kad vidim već, kad vidim i kad znam.
srca životnih strasti mah: sramota, ponos, groza, ljubav, strah — no zazorna stišavaše ih svest u svetoj zbili hrama bogovskog.
više nema, mesto njega en' u kleti na postelji mojoj spava avet grdna mojih strava, — Dagon mi se njome sveti, što mu hrama obesveti; eno vam je, sad naval'žte, na njoj, na njoj kiv iskal'te! A šta na to majka stara?
— Ha-ha-ha-ha-ha!” V Askalon je divan grade, primorje ga više nema: dvor do dvora, hram do hrama, stub do stuba, trem do trema.
Al' hramovi svi su mali pored onog hrama sveta u kom glavom obitava Astarota, mati sveta. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike
Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema. U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod sebe kakva li se slava sprema.
Za stup zlatni Astarotin, što počiva na njem greda, a na gredi krov kristalov golemoga hrama sveta. Oko struka boginjina nevesta je ruke svela, samrtne joj kapi biju s obamrla bela čela.
Astarote sliku zlatnu, što je na njoj naslon greda, i celoga krova teškog boginjina hrama sveta. Kolika li beše str'oga Samsonova bola preka, zaljulja se Astarota, prsnu zlato, puče greda.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
” Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu. A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi, Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.
Ko je ovo momče? Koji jad ga slama? I šta traži noćas od Božijeg hrama? Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžaste vlasi.
Nemanjin to je, Što je carske dvore ostavio svoje — Jer ga ljubav goni, jer ga želja slama, Da postane slugom Božijega hrama. Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžasti vlasi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske Lavre ka malom srpskom manastiru u brdu, u sumrak, da prespavam na drugom
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pri kraju rata, svi su u nas govorili samo o potrebi podizanja jednog velelepnog Kosovskog hrama prema nacrtu Meštrovića. Naš veliki pesnik Dučić video je, tada, u Srbiji, imperatora.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sa strahom, s teškom slutnjom u grudi Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama, Tiska se, vrvi Okolo Hrama Al ne na prinos pashalne krvi Već da molitvom nadu okrepi: Hoće l svanuti? — šapće i strepi...
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
I kto ga će otneti ot hrama presvetije Bogorodice hilandarskije, da je otlučen jedinosuštnije i nerazdelimije Trojice i da mu je suparnica
I priloži se ova katapetazma hramu presvete Bogorodice hilandarske leta 6907, indikta 8. A ako će je ko odneti od hrama presvete Bogorodice hilandarske, da je odlučen od jedinosušne i nerazdeljive njene Trojice i da mu je suparnica prečista
Rakić, Milan - PESME
VARIJACIJE Tvoje je lice kao ljupka freska Na čađavome zidu starog hrama. Dobra si kao Dantova Frančeska, U tišini i miru živiš sama, Bez sveta, da ti zamera il̓ pljeska, A lice ti je kao
Po okviru utisnuta srma čista, A okvir joj rez̓o umetnik iz Debra. Takav leži Hristos, sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se noćnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruže
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo na stub je pritisk'o hladni; Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira.
I zvuci jeknuše blago, i jače, i jače grme, I rasprskaše se silno pod svodom mračnoga hrama... Začuđen diže se Avgust, i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe, i bleda caruje tama.
Takav leži Hristos sred pustoga hrama. I dok, postepeno, svuda pada tama, I jato se noćnih tica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruže
Sa strahom, s teškom slutnjom u grudi, Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama; Tiska se, vrvi Okolo hrama; Al' ne na prinos pashalne krvi, Već da molitvom nadu okrepi... „Hoće l' svanuti?“ - šapće, i strepi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kada se mladi Aristoteles našao pred Partenonom i Erehtejom; imao sam samo da opišem svoje utiske pred ona dva hrama, pa da vidim Aristotela živa pred sobom.
„Znanja geometrije, koja sam stekao u školi mudroga Talesa, omogućila su mi da se istaknem pri gradnji Naitinog hrama, da privučem na sebe pažnju nadzornika te gradnje i da postanem njegov pomoćnik, harpedonapt“. „Kakvo je to zvanje?
Pri tome moraju njene ivice stojati upravo jedna na drugoj, tako da osnova hrama bude tačan pravougaonik, a osnova piramide tačan kvadrat. Kako se to postiže, pokazaću vam.
„Izišao sam na obalu pred hramom bogova Amona, Mute i Hona. Kroz stubove tog hrama, više od deset ljudskih stasova, videlo se plavetnilo neba, a ceo ogromni hram, sa svojim obojenim relijefima i
Napisao ga je moj poslednji gospodar, geometar, svom stricu Rehmozisu, svešteniku hrama Amonovog koji je ležao dalje nizvodno.
On se približi Partenonu. U trouglastom zabatu zapadne strane hrama, koja mu je bila najbliža, sagleda nedostižne skulpture kojima je Fidija predočio raspru Atene i Posejdona o vlast nad
“, upita se naš mladić, a onda pogleda na onaj deo hrama koji se video ispod toga zabata. Ispod daleko izbačenog venca, koji je služio za podnožje gornje grupe i ograničavao
dorskim stubovima koji su se jedva osetno širili naniže i tu počivali, bez ikakva podmetača, na stepenastom podnožju hrama.
Privučen tom umetničkom izrađevinom, on ne odvoji oči od nje ni onda kad je nastavio svoj hod duž južne strane hrama. Prolazeći pored spoljnih stubova njegovih i gledajući između njih, vide mlađane konjanike kako jašu u koraku i obuzdavaju
Cela ta povorka kretala se laganim, toržestvenim korakom ka istoku, onamo gde se nalazio glavni ulaz hrama. Kad stiže onamo, naš mladić sagleda onde večne bogove kako sede na okupu.
On se iznenadi: ovde se ta povorka kretala drugačijim hodom no na drugoj strani hrama. Ovo beše prava jurnjava i trka.
pored nesumnjive namere skulptora da tu predoči brži tempo kretanja povorke, njegov vlastiti brzi hod uzduž reda stubova hrama imao svog udela u tome da je svečana atenska povorka ovde prošla tako brzo pored njega.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
otkupljivač garderobe one bankrotirale družine, bio je poznat po mani koja mu je nekad i zatvorila vrata Talijana hrama: mucao je (mučno i jako nesnosno), a sem toga, govorio, tj.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
hramovnom svetlucaše »neugasima lampada«, te svojom slabom svetlošću pridavaše još sumorniji izgled mračnim svodovima hrama, koji se kao neka čuda izdizahu i povijahu u gustoj pomrčini.
Kad planuše nekoliko sveća i hram se osvetli, hajduci priđoše k stolu na sredini hrama, gde stajaše starac pod epitrahiljem i prevrtaše žurno neku veliku knjigu. — Dajte mladence!
Sve ovo beše izgovoreno takvim glasom, od koga hajduci zanemeše, zgledaše se, pa ne rekavši ni reči, iziđoše iz hrama zlovoljni i uputiše se izlasku...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
On je stajao u sredini toga hrama i pozivao na suprotstavljanje izazovu De Tokvila koji je jednom rekao da ”čovek severa nije samo iskusan već i dosta zna.
jednostavnost oblika ove građevine i snežno beli mramor koji prekriva fasadu, iz daljine daje utisak starog grčkog hrama.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U harmoniji mira, svetlosti i oblika, njegova duša gubi se u prostoru hrama kao što se gubi na dogledu jedinstvenih prirodnih lepota. Za koga je sve to tako udešeno?
mislio je Ivo Polić šetajući se ispod arkada. Gledao je muslimanski svet u prostoru hrama. Jedni se, u nešto blenući, odmaraju, neki stari hodža čita ljubokrvnoj deci iz Korana, drugi, u šarenim haljinama, kao
Kroz neke mirne ulice, pune tišine, prolazio je kao kroz arkade koga hrama. Samo šum usamljenih česama blaži tišinu. Nigde nikoga dokle oko dopire, a iza rešetaka kuća svih oblika i svih boja
zlatnim natpisima, arabeskama, kolonama, mozaikom, pendžerima sa gustim rešetkama, sa narezanim kupolima pravoga hrama u kome živi, žubori, pevuši u noći čisti izvor bistre, pitke vode.
i predstavnici narodnih korporacija nađoše se uz obilato natrpanu sofru, nazdravljajući punim čašama u slavu Hristova hrama.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Boja i oblik perunikina cveta i krunice po sličnosti se ukrštaju sa kupolom neba i hrama, ali ispod toga povezivanja u Popinoj pesmi postoji i veza između cveća staroga slovenskoga boga neba i groma Peruna
u Popinoj pesmi postoji i veza između cveća staroga slovenskoga boga neba i groma Peruna (perunika) sa kupolom neba i hrama, i to slovenskoga hrama u neslovenskome svetu (pesma se zove „Sentandreja“ i prva strofa evocira bežanje Srba sa Kosova
i veza između cveća staroga slovenskoga boga neba i groma Peruna (perunika) sa kupolom neba i hrama, i to slovenskoga hrama u neslovenskome svetu (pesma se zove „Sentandreja“ i prva strofa evocira bežanje Srba sa Kosova u daleku Mađarsku): jer
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Grom ga prati, a on leti; Kuda leti, kuda bega? Ode crkvi, pak tu sruši Krst sa hrama Božijega. Šta to činiš? pitali ga A on šapnu, kad se stišô: „Ko bi čuo moju tajnu, Taj bi odmah s uma sišô.
Belo čelo — čisto heruvimstvo, Mesečina povrh sveta hrama, Svilna kosa, i senka joj zlatna, A dȁ bolan od čega je sama?
U GROZNICI... Razmaštô mi čudan sanak Oganj, stud. Iz pepela svoga Kosturi se dižu — Strašni sud. Nema više hrama U gradu, u selu, Ni zelena grana, Ni tičjeg pevanja — Sve je u pepelu.
Ali takvi neka budu Krila vam talasi, Kandioce našeg hrama Da se ne ugasi. IV Vidim ȁle, njine žvale I čeljusti klete, Koje svima narodima Podjednako prete.
Zastava se u vis diže, Ali jedna samo Na njoj piše: „Srpstvo pada, Al’ mi ga ne damo! Oko hrama svetinje nam Biće bedem živi: Slozi našoj, žrtvi našoj Nek’ se svako divi!
Dok god traje pobožnoga žara, Pravoslavnih hrama i oltara, Njenom grobu poslaće se sveća, Venci viti od svežega cveća.
Dakle uviđate! Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. Gle, zar ono nije slika sveta hrama! Omladina skupljena na vel’kim školama! Kad zatvori knjigu, digne drugu brigu — Zna šta narod zida na njenom podvigu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
zemlje, šiljastih nejednakih zidova, koji su kao ježevi načičkani koljčićima stanuju crni marabuti, sveštenici ovoga hrama. U podne još jedna gozba kod Fransisa Befa, svečano opraštanje i pozdravljanje, i onda polazak.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ne moli se kâ pobožnik Posred hrama, — Nestalo je, nema tela, Daša sama. Ne čuju se glasi, reči, Struji misô, Kroz koju je rajski tamjan Zamirisô.
Grom ga prati, a on leti! Kuda leti, kud li bega? Ode crkvi, pa tu sruši Krst sa hrama božijega. Što to činiš? — pitali li ga, Kad je klonô, pa se stišô...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Posvećen kamen hrama Markovog, Kô salik voštan, žarom ugrejan, Od uzdaha je naših odmekô... JELISAVETA: Pa sad me valjda otac preklinje
JELISAVETA: Pa sad me valjda otac preklinje Da uzdasima tuge ledene Markova hrama kamen zaledim! Kô da ja pevam?... Da ne uzdišem? Uzdišem, ah, kaži ocu mom!
Bojić, Milutin - PESME
I sad bez vere u magle jesenje Dršćemo bledi i plačemo stravno: Srušenog hrama davi nas kamenje. Pustoš bez iskre svetlosti što plama Svud oko nas je, a nama se čini Istine zublja da gori u nama
Lozama je našim salomljena rozga, U buktinji našoj nestalo je plama: Herostrati mi smo bez faklje, bez hrama. (1912) POD LETNjIM SUNCEM Kako opojno miriše lipa I tihe noćne seni mru, Dok crven bakar zrake sipa I teško
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohor, drugi tvoj sluga, prigovara mi kako sam od tvoga hrama načinio stecište svakojakog truleža i otpadaka. Oprosti mu, Bože, jer ne razume.
svome svrabu, pa bedni đavolov brabonjak nije našao ništa bolje nego da prdi tu kao kakva kljusina pred licem božijeg hrama. A u stvari znam ja to što on hoće. Nisam ni ja izlapeo. Neću ja dopustiti mangupima da me tociljaju.
Otišao je Nikanor kao Mojsija na Horiv da primi od Gospoda upute za sve nas. Nikanor — iscelitelj okuženog hrama, bogobojažljivi ugodnik, baštinik božije promisli, bezgrešni gnevnik.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu. A na pragu hrama svetog, gde se božje ime slavi, Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.
No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo, na stub je pritiskô hladni, Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira.
I zvuci jeknuše blago i jače i jače grme, I rasprštaše se silno pod svodom mračnoga hrama Začuđen diže se Avgust i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe i bleda caruje tama.
A kravar na posô krenu. Još bleda vladaše tama, A on na polju zasta do samog seoskog hrama I prekrsti se triput. Juče je odviše pio, A noćas, za pakost opet, i san je čudnovat snio: Kô odozdo, od mirnih polja
Kmetica bila je sama, Jer muški odoše krčmi upravo od božijeg hrama, A vredne reduše, opet, u mutvak sklonile glave, Pa žure, lupaju, viču, da obed na vreme sprave.
A klisar, da oluj spreči, kad zemlju obavi tama Pope se, preplašen strašno, na zvonik staroga hrama. Gledeći pred sobom, smućen, ognjeno i burno veče, Prikupi konopce snažno, prope se i onda kleče, I zvuk se prolomi s
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
zašlo, nebo se zarumenilo, laki večernji povetarac poljuljkuje vite palme između kojih koračamo i dolazimo do glavnog hrama varoši, Esagile, „palate neba i zemlje“. Ona se uzdiže na visokom, masivnom podnožju.
Ona se uzdiže na visokom, masivnom podnožju. Zidovi hrama i kolonade koje ga opkoljavaju obloženi mramorom, glavna kapija pozlaćena.
Njena oba krila otvorena širom, i pobožni svet izlazi iz hrama. Tako vidimo i jedan deo njegove unutrašnjosti: zidove od alabastra i oltar od zlata.
Tako vidimo i jedan deo njegove unutrašnjosti: zidove od alabastra i oltar od zlata. I krov hrama, od kedrova drveta, pozlaćen je. Zraci zalazećeg sunca poigravaju po Mramoru, alabastru i zlatu.
- Učinićemo to, mi oboje, zajedno! Ja Vas, dakle, draga prijateljice, očekujem u predvorju Nikinog hrama. Pet minuta pre no što zvono dadne znak za polazak, sakrićemo se u celi Erehtejona; onde ćemo sačekati dok svi
Hajde da vidimo! Zaista, u polutami hrama treperi džinovska statua egipatske boginje, prekrivena zlatom, biserom i dragim kamenjem.
U centru grada stajao je hram i oltar Zevsov, jedan od najlepših spomenika tadanjeg doba. Pored hrama uzdizao se kraljevski dvor, a pored ovoga, nova biblioteka.
više brinula, ali se još prepirala o zlatnu odeždu Serapisove statue i o zlatne i srebrne poklone pobožnih priložnika hrama. Svađa prepunjena prostačkim psovkama, pretvori se, na posletku, u divljačku tuču, proli se i krv.
kada pun Mesec padne oko ponoći između subote i nedelje, računajući po vremenu onog meridijana koji prolazi kroz kupolu hrama Hristova groba u Jerusalimu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sam, kao što rekoh, strpao dvanaest Hristovih apostola u Nojev kovčeg; za Sodomu i Gomoru rekao sam da su to dva sveta hrama u kojima je Isus sa uspehom propovedao svoj nauk: „Ljubi bližnjega svog“; za Hrista sam još rekao da je četrdeset dana
Šantić, Aleksa - PESME
I dok ona tako, skrušena i sama, Pred mramorom stoji, tu, u vrhu sela, I dok rana zvona zvone s tornja hrama, Obruč zlatan dršće oko njena čela. 1923.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A na moru što im biše s Tatari opravne čunice za juriš gradski, kad biše blizu nedomak gradu pramo vlaherijske crkve, hrama presvete vladičice naše Bogorodice, duhnu jaki vetar, udari holuj silovit s božijim trepnućem, diže se more s talasom